Mirjana Bobić Mojsilović: Svaki čovek je hodajući roman
Ako ovih dana planirate da negde otputujete, obavezno ponesite novi roman Mirjane Bobić Mojsilović „Tvoj sam“, jer će vas ovo štivo odvesti na 12 različitih strana, gde ćete otkriti šta je to ljubav, ali i ljubomora. Jedna ogrlica od 12 kamenčića nosi tajnu, a taj komad nakita ogoliće skrivenu sudbinu jedne žene u kojoj će se mnogi prepoznati.
Roman „Tvoj sam“ uveliko je pred čitaocima. Da li će ih tema razdrmati, probuditi neka osećanja, spoznaje?
Inspirisaće ih, nadam se. Svi smo mi bar jednom u životu bili kamen na nečijoj ogrlici. Ovo je roman o ljubavi, ljubomori, sumnji, ali ovo je roman i o pisanju, o knjigama.
Motiv oko kojeg se vrti radnja jeste jedna ogrlica od 12 kamenčića. Kako će taj nakit uticati na sudbine junaka iz knjige?
Ti kamenčići, koji su metafore raznih ljubavnih priča, uništiće i inspirisaće dvojicu junaka ovog romana. I ljubav, ljubomora i sumnje jednog muškarca koji nije bio njen ukrasni kamen, nego kamen njenog kućnog praga, tema je ovog romana.
Da li je svaki kamenčić druga priča?
Svaki kamenčić je druga priča, ali sve priče povezuje jedna žena, misterija njenog života, njene tajne, ali i tajne ostalih junaka ovog romana, koji je i sam kao neka ogrlica.
Svaka ta priča predstavlja omaž nekom slavnom piscu. Kako ste ih birali?
Pa to su pisci koji su nas napravili, tako|e pisci koji su napisali neke od najlepših ljubavnih priča, ili pesama, od Kanetija, preko Kortasara, Bukovskog, Hermana Melvila.
Reklo bi se da je ovaj roman neobičan po svojoj strukturi – sačinjen je od naizgled nepovezanih priča, ali sigurno ih nešto povezuje?
Svaki čovek je hodajući roman, a svaki život je poput ogrlice na koju se nižu priče. Šta će i kakve će biti naše ogrlice, ne zavisi samo od toga šta nižemo, nego i kako to opisujemo. Dakle, stvarnost nije dovoljna.
Da li ste knjigu pisali iz muškog ugla, s obzirom na naslov? Kako je izgledao taj proces?
Na neki način, jeste iz muškog ugla, a proces je bio komplikovan i ludo zabavan. U svakoj priči menjala sam stil pripovedanja, ludovala sam kao što bih ludovala da mi sada neko da raznobojne kamenčiće da nanižem neku ogrlicu koja bi bila prelepa i neobična.
Na naslovnoj strani odmah pored naslova, stoji jedna rečenica – „Neuzvraćena ljubav nije i uzaludna“.
Nijedna ljubav nije uzaludna. Uzaludan je samo onaj život u kome nikoga nismo voleli. U kome smo uvek pobednici.
I shodno naslovu – ko je čiji u toj igri s kamenčićima?
Naslov je iz čuvene pesme Lenarda Koena, koju sam i prevela. U suštini, to je rečenica koju svaka žena želi da čuje u stvarnosti, a ne samo u pesmama i ne samo u knjigama.
Koju knjigu biste vi poneli na letovanje?
Uvek nosim bar pet knjiga i čitam kao luda na plaži. U suštini, kad bolje razmislim, ja i putujem da bih negde, uz neko more, sedela, čitala i uživala uz dobre knjige.
Razgovarala: Milena Krstajić
Izvor: Informer
Roman „Tvoj sam“ uveliko je pred čitaocima. Da li će ih tema razdrmati, probuditi neka osećanja, spoznaje?
Inspirisaće ih, nadam se. Svi smo mi bar jednom u životu bili kamen na nečijoj ogrlici. Ovo je roman o ljubavi, ljubomori, sumnji, ali ovo je roman i o pisanju, o knjigama.
Motiv oko kojeg se vrti radnja jeste jedna ogrlica od 12 kamenčića. Kako će taj nakit uticati na sudbine junaka iz knjige?
Ti kamenčići, koji su metafore raznih ljubavnih priča, uništiće i inspirisaće dvojicu junaka ovog romana. I ljubav, ljubomora i sumnje jednog muškarca koji nije bio njen ukrasni kamen, nego kamen njenog kućnog praga, tema je ovog romana.
Da li je svaki kamenčić druga priča?
Svaki kamenčić je druga priča, ali sve priče povezuje jedna žena, misterija njenog života, njene tajne, ali i tajne ostalih junaka ovog romana, koji je i sam kao neka ogrlica.
Svaka ta priča predstavlja omaž nekom slavnom piscu. Kako ste ih birali?
Pa to su pisci koji su nas napravili, tako|e pisci koji su napisali neke od najlepših ljubavnih priča, ili pesama, od Kanetija, preko Kortasara, Bukovskog, Hermana Melvila.
Reklo bi se da je ovaj roman neobičan po svojoj strukturi – sačinjen je od naizgled nepovezanih priča, ali sigurno ih nešto povezuje?
Svaki čovek je hodajući roman, a svaki život je poput ogrlice na koju se nižu priče. Šta će i kakve će biti naše ogrlice, ne zavisi samo od toga šta nižemo, nego i kako to opisujemo. Dakle, stvarnost nije dovoljna.
Da li ste knjigu pisali iz muškog ugla, s obzirom na naslov? Kako je izgledao taj proces?
Na neki način, jeste iz muškog ugla, a proces je bio komplikovan i ludo zabavan. U svakoj priči menjala sam stil pripovedanja, ludovala sam kao što bih ludovala da mi sada neko da raznobojne kamenčiće da nanižem neku ogrlicu koja bi bila prelepa i neobična.
Na naslovnoj strani odmah pored naslova, stoji jedna rečenica – „Neuzvraćena ljubav nije i uzaludna“.
Nijedna ljubav nije uzaludna. Uzaludan je samo onaj život u kome nikoga nismo voleli. U kome smo uvek pobednici.
I shodno naslovu – ko je čiji u toj igri s kamenčićima?
Naslov je iz čuvene pesme Lenarda Koena, koju sam i prevela. U suštini, to je rečenica koju svaka žena želi da čuje u stvarnosti, a ne samo u pesmama i ne samo u knjigama.
Koju knjigu biste vi poneli na letovanje?
Uvek nosim bar pet knjiga i čitam kao luda na plaži. U suštini, kad bolje razmislim, ja i putujem da bih negde, uz neko more, sedela, čitala i uživala uz dobre knjige.
Razgovarala: Milena Krstajić
Izvor: Informer
Autor: Mirjana Bobić Mojsilović
