Metafora praznine i bezosećajnosti sveta u kome živimo – predstavljen novi roman Ivana Tokina u knjižari Delfi SKC
Do poslednjeg mesta bila je ispunjena kafeterija Bukmarker u knjižari Delfi SKC, jer je pisac Ivan Tokin predstavljao svoje novo književno delo – roman „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“, kojim je na književnu scenu izveo heroinu kakva se ne sreće često u domaćoj književnosti.
O Leli, koja razbija stereotipe o ženama u fikciji, koja ubija precizno i hladnokrvno, iako je njen unutrašnji svet bogat i vrlo kompleksan, pored pisca, govorili su i književnici Mirjana Bobić Mojsilović i Đuro Radosavović.
„Ivan Tokin je pesnik i obožavam što na svakoj drugoj strani ovog romana pronalazim neki stih koga možda ni on nije bio svestan“, rekla nam je na početku razgovora o knjizi Mirjana Bobić Mojsilović. „Istina je da je ovo apsolutno jedinstvena heroina, koja je, iako užasavajuća, neverovatno dopadljiva. Da kažem pesničkim jezikom, Ivan Tokin je odbranio neodbranjivo, odbranio prazninu i surovost sveta u kome živimo. Da ovu junakinju znamo u stvarnosti, rekli bismo da je bezdušna, bez empatije, ali zapravo ceo svet koji opisuje Ivan Tokin u ovom romanu je, po mom mišljenju, metafora praznine i bezosećajnosti koja okružuje, opisuje i daje pečat savremenoj zapadnoj civilizaciji. Dok, sa druge strane, ona ipak u sebi sadrži taj neizgovoreni jecaj. Kako je moguće voleti jednog hladnokrvnog zločinca – to je jedna tema. Ima još jedna važna tema, a to je da deca zločinaca lakše pribegavaju zločinu, da deca Udbaša lakše postaju Udbaši, da deca špijuna lakše postaju špijuni, postoji hladnokrvnost u uspostavljanju sebe u odnosu na svet. Ivan Tokin je u svom romanu dokazao da, nažalost, svet u kome nam se desila distopijska budućnost strašno podseća na njihove odnose, a opet rečenice koje je ispisao o njenom odnosu sa ocem i majkom čine dosta šizofreničnim ovaj roman. Napisao ga je kao triler. Koliko god da je ovo užasavajuće, i strašno, i bolno, čega postaješ svestan na kraju, Ivan ide od ubistva do ubistva sa neviđenom željom da vidiš ko će biti sledeći i da li će se izvući. I nekako navijaš za nju. To je paradoks dobre literature.“
Đuro Radosavović je istakao kako je „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“ odlično skovan roman, po karakterizaciji likova, ali i po svemu ostalom.
„Strašno sam se plašio šta će ovo biti, ali sam čuo dvije osobe pre možda sedam dana da se svađaju koji im je roman draži – ovaj ili ’Najnormalniji čovek na svetu’. Prvo, drago mi je što se ljudi svađaju oko nečega što nije fudbal ili politika nego književnost, a drugo – čim se svađaju, to znači da se Tokin ne ponavlja, ne piše
roman u nastavcima, već je ovo žanrovski roman. To što je žanrovski je super, jer ne navikava ljude i ide korak dalje. Pokušao sam da ga definišem. Ovo je naoružan roman jer je opasan, sa jedne strane, i ima oružja, a naoružan je i emocijama, pa možemo da vidimo kako i jedno i drugo može da opali i to prilično da prodrma. A drugo, ovo bi mogao da se nazove i roman na dva točka, zato što je daleko uzbudljivije voziti motor, iako je rizičnije, ali kad ljudi skinu kacigu i prođu neke krivine, mnogo su više doživeli – naravno ako nisu divljali, već balansirali. Ivan je dobro vozio ovaj roman, na dva točka, nije mu bilo frka da uleti u tu priču, iako je samo mogao da ponovi uspeh prethodnog romana.“
Ivan Tokin je priznao da se u jednom trenutku pisanja zaljubio u svoju junakinju i da je od tada celu priču gledao njenim očima.
„Ona se ne pravda. Ona se smrti ne plaši, i to je jedna od stvari koja joj omogućava da živi na način na koji živi. Njen kategorički imperativ je u naslovu, koji je maglovit i sulud, ali takav je i ovaj svet. Nisam gledao širu sliku dok sam pisao, ali kasnije mi se, kao naknadna pamet, ipak javila jedna šira slika. Lela je u muškom svetu nedodirljivo žensko. Svako žensko u ovom svetu je izuzetno ranjivo, što može da se kaže i samo zbog toga što je fizički inferiornije u odnosu na muškarca. I strašno je to što žena da bi bila nedodirljiva i bezbedna u ovom svetu mora da bude Lela, da se ne plaši smrti i bude beskrupulozna. Njoj ne može niko ništa. Može samo neko da je ubije, a i to teško, pošto je obučena i spretna, a ona se ni smrti ne plaši. Znamo da žena nije bezbedna ni u porodici, ni na ulici. Ova žena je bezbedna i strašno je što ona mora da bude takva da bi bila bezbedna“, rekao je, između ostalog pisac, najavivši nastavak romana, ali i mogućnost pisanja scenarija za seriju o Leli.
Roman „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
„Ivan Tokin je pesnik i obožavam što na svakoj drugoj strani ovog romana pronalazim neki stih koga možda ni on nije bio svestan“, rekla nam je na početku razgovora o knjizi Mirjana Bobić Mojsilović. „Istina je da je ovo apsolutno jedinstvena heroina, koja je, iako užasavajuća, neverovatno dopadljiva. Da kažem pesničkim jezikom, Ivan Tokin je odbranio neodbranjivo, odbranio prazninu i surovost sveta u kome živimo. Da ovu junakinju znamo u stvarnosti, rekli bismo da je bezdušna, bez empatije, ali zapravo ceo svet koji opisuje Ivan Tokin u ovom romanu je, po mom mišljenju, metafora praznine i bezosećajnosti koja okružuje, opisuje i daje pečat savremenoj zapadnoj civilizaciji. Dok, sa druge strane, ona ipak u sebi sadrži taj neizgovoreni jecaj. Kako je moguće voleti jednog hladnokrvnog zločinca – to je jedna tema. Ima još jedna važna tema, a to je da deca zločinaca lakše pribegavaju zločinu, da deca Udbaša lakše postaju Udbaši, da deca špijuna lakše postaju špijuni, postoji hladnokrvnost u uspostavljanju sebe u odnosu na svet. Ivan Tokin je u svom romanu dokazao da, nažalost, svet u kome nam se desila distopijska budućnost strašno podseća na njihove odnose, a opet rečenice koje je ispisao o njenom odnosu sa ocem i majkom čine dosta šizofreničnim ovaj roman. Napisao ga je kao triler. Koliko god da je ovo užasavajuće, i strašno, i bolno, čega postaješ svestan na kraju, Ivan ide od ubistva do ubistva sa neviđenom željom da vidiš ko će biti sledeći i da li će se izvući. I nekako navijaš za nju. To je paradoks dobre literature.“
Đuro Radosavović je istakao kako je „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“ odlično skovan roman, po karakterizaciji likova, ali i po svemu ostalom.
„Strašno sam se plašio šta će ovo biti, ali sam čuo dvije osobe pre možda sedam dana da se svađaju koji im je roman draži – ovaj ili ’Najnormalniji čovek na svetu’. Prvo, drago mi je što se ljudi svađaju oko nečega što nije fudbal ili politika nego književnost, a drugo – čim se svađaju, to znači da se Tokin ne ponavlja, ne piše
roman u nastavcima, već je ovo žanrovski roman. To što je žanrovski je super, jer ne navikava ljude i ide korak dalje. Pokušao sam da ga definišem. Ovo je naoružan roman jer je opasan, sa jedne strane, i ima oružja, a naoružan je i emocijama, pa možemo da vidimo kako i jedno i drugo može da opali i to prilično da prodrma. A drugo, ovo bi mogao da se nazove i roman na dva točka, zato što je daleko uzbudljivije voziti motor, iako je rizičnije, ali kad ljudi skinu kacigu i prođu neke krivine, mnogo su više doživeli – naravno ako nisu divljali, već balansirali. Ivan je dobro vozio ovaj roman, na dva točka, nije mu bilo frka da uleti u tu priču, iako je samo mogao da ponovi uspeh prethodnog romana.“
Ivan Tokin je priznao da se u jednom trenutku pisanja zaljubio u svoju junakinju i da je od tada celu priču gledao njenim očima.
„Ona se ne pravda. Ona se smrti ne plaši, i to je jedna od stvari koja joj omogućava da živi na način na koji živi. Njen kategorički imperativ je u naslovu, koji je maglovit i sulud, ali takav je i ovaj svet. Nisam gledao širu sliku dok sam pisao, ali kasnije mi se, kao naknadna pamet, ipak javila jedna šira slika. Lela je u muškom svetu nedodirljivo žensko. Svako žensko u ovom svetu je izuzetno ranjivo, što može da se kaže i samo zbog toga što je fizički inferiornije u odnosu na muškarca. I strašno je to što žena da bi bila nedodirljiva i bezbedna u ovom svetu mora da bude Lela, da se ne plaši smrti i bude beskrupulozna. Njoj ne može niko ništa. Može samo neko da je ubije, a i to teško, pošto je obučena i spretna, a ona se ni smrti ne plaši. Znamo da žena nije bezbedna ni u porodici, ni na ulici. Ova žena je bezbedna i strašno je što ona mora da bude takva da bi bila bezbedna“, rekao je, između ostalog pisac, najavivši nastavak romana, ali i mogućnost pisanja scenarija za seriju o Leli.
Roman „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
1/11
