Margit Auer: Svakodnevica je puna avantura!
Pst! Ni reči nikome! Razred nastavnice Kornfild u školi Vinterštajn krije jednu uzbudljivu tajnu: svako dete u razredu dobija magičnu životinju koja mu savršeno odgovara – kao najboljeg prijatelja u svim životnim nevoljama i svakoj avanturi. Nije ni čudo što mali čitaoci širom sveta obožavaju serijal Škola magičnih životinja proslavljene nemačke autorke Margit Auer – njene knjige čitaju se lako, a avanture koje se u njima kriju prosto su stvorene za sve male školarce.
Serijal Škola magičnih životinja postoji više od deset godina. Kako Vam je promenio život?
Doneo mi je radost! Jer deca širom sveta uče da čitaju uz moje knjige! Radost mi pričinjava i to što stvaram junake dečje književnosti kojih će se moji čitaoci sećati i kada odrastu. Nedavno mi je jedna mlada novinarka sa radija, sa suzama u očima, rekla: „Vaše knjige su obeležile moje detinjstvo.“ To me je zaista ganulo.
Karijeru ste otpočeli u novinarstvu. Šta Vam je bilo uzbudljivo u tom poslu i da li je nekako uticalo na nastanak Vaših knjiga?
Lokalnom novinarstvu sam se posvetila i dušom i telom. Zašto? Jer sam uverena da se ispred svačijeg praga događaju jednako uzbudljive priče kao i u najuzbudljivijim svetskim metropolama. Taj pogled na svet ogleda se i u mojim pričama: svakodnevica je puna avantura!
Kako je Vaše iskustvo majke trojice sinova uticalo na Školu magičnih životinja?
Zahvaljujući mojim sinovima, podsetila sam se koliko je uzbudljiv period tokom osnovne škole. Tada deca mnogo toga prvi put rade sama: uče nove stvari, odgovaraju pred razredom i možda zamuckuju, igraju u predstavama pa možda zaborave tekst. Sve to može da izazove strah. Šta da se uradi kada se posvađaš s najboljom drugaricom? Kako se pomiriti? Odjednom mama i tata više ne mogu da pomognu – moraš sam. To je izuzetno uzbudljiv period!
Zašto Vam je važan kontakt s mladim čitaocima i kako ta iskustva završavaju u Vašim pričama?
Na svakom susretu sa malim čitaocima pitam ih koju bi magičnu životinju želeli da imaju. Ako se neko stvorenje često pominje, postoji velika verovatnoća da će se pojaviti u sledećoj priči.
Ko su glavni junaci avantura iz Vinterštajn škole?
Svi! Većina dečjih knjiga ima jednog glavnog junaka ili junakinju, a kod mene je to ceo razred – šaren i raznolik. Bila je to rizična ideja, jer u početku nisam znala hoće li se čitaoci snaći u tako velikom svetu. Moja briga bila je neosnovana – oni sve prate i poznaju svaki detalj. A najlepše od svega je to što svako pronađe lik s kojim može da se poistoveti.
Zašto učenici nastavnice Kornfild nisu čarobnjaci?
To je odlično pitanje! Magične životinje nisu čarobna bića koja jednim „hokus-pokusom“ rešavaju probleme. One samo daju savet i pružaju podršku detetu kada stvari postanu teške. Na primer, kada jedna učenica prizna da je falsifikovala mamin potpis, njena magična životinja je tu za nju – ali ona mora sama da prizna.
Po čemu su magične životinje posebne?
One su najbolji prijatelji s kojima je zabavno, ali su i tu da pružaju svete i budu podrška. Jedna dečja psihološkinja mi je rekla da uz pomoć mojih likova podstiče svoje male pacijente na razgovor tako što ih pita: „Koju bi životinju voleo da imaš i u čemu bi mogla da ti pomogne?“
U kojim to situacijama magične životinje mogu da priskoče u pomoć?
Magične životinje, nažalost, ne postoje stvarno. Ali zato postoje prijatelji, komšije, braća i sestre koji će vam pomoći. I svako od nas može da nekome bude dobar prijatelj! Svojim pričama želim da pokažem koliko su prijateljstva zapravo dragocena.
Koje ste osobine podarili gospodinu Morisonu, vlasniku Radnje magičnih životinja, i njegovoj sestri, nastavnici Kornfild?
Ovi likovi su veoma posebni, različiti, ali ne previše. Gospodin Morison je veliki ljubitelj životinja i pomalo ekscentričan. Inspiraciju za njegov lik pronašla sam u mnogim drugim književnim junacima, između ostalog i u Hagridu iz serijala o Hariju Poteru. Nastavnica Kornfild je sjajna učiteljica koja je u potpunosti posvećena svom razredu jer sam želela da stvorim protivtežu brojnim knjigama u kojima su učitelji predstavljeni kao prestroge ili šaljive osobe.
Serijal Škola magičnih životinja postoji više od deset godina. Kako Vam je promenio život?
Doneo mi je radost! Jer deca širom sveta uče da čitaju uz moje knjige! Radost mi pričinjava i to što stvaram junake dečje književnosti kojih će se moji čitaoci sećati i kada odrastu. Nedavno mi je jedna mlada novinarka sa radija, sa suzama u očima, rekla: „Vaše knjige su obeležile moje detinjstvo.“ To me je zaista ganulo.
Karijeru ste otpočeli u novinarstvu. Šta Vam je bilo uzbudljivo u tom poslu i da li je nekako uticalo na nastanak Vaših knjiga?
Lokalnom novinarstvu sam se posvetila i dušom i telom. Zašto? Jer sam uverena da se ispred svačijeg praga događaju jednako uzbudljive priče kao i u najuzbudljivijim svetskim metropolama. Taj pogled na svet ogleda se i u mojim pričama: svakodnevica je puna avantura!
Kako je Vaše iskustvo majke trojice sinova uticalo na Školu magičnih životinja?
Zahvaljujući mojim sinovima, podsetila sam se koliko je uzbudljiv period tokom osnovne škole. Tada deca mnogo toga prvi put rade sama: uče nove stvari, odgovaraju pred razredom i možda zamuckuju, igraju u predstavama pa možda zaborave tekst. Sve to može da izazove strah. Šta da se uradi kada se posvađaš s najboljom drugaricom? Kako se pomiriti? Odjednom mama i tata više ne mogu da pomognu – moraš sam. To je izuzetno uzbudljiv period!
Zašto Vam je važan kontakt s mladim čitaocima i kako ta iskustva završavaju u Vašim pričama?
Na svakom susretu sa malim čitaocima pitam ih koju bi magičnu životinju želeli da imaju. Ako se neko stvorenje često pominje, postoji velika verovatnoća da će se pojaviti u sledećoj priči.
Ko su glavni junaci avantura iz Vinterštajn škole?
Svi! Većina dečjih knjiga ima jednog glavnog junaka ili junakinju, a kod mene je to ceo razred – šaren i raznolik. Bila je to rizična ideja, jer u početku nisam znala hoće li se čitaoci snaći u tako velikom svetu. Moja briga bila je neosnovana – oni sve prate i poznaju svaki detalj. A najlepše od svega je to što svako pronađe lik s kojim može da se poistoveti.
Zašto učenici nastavnice Kornfild nisu čarobnjaci?
To je odlično pitanje! Magične životinje nisu čarobna bića koja jednim „hokus-pokusom“ rešavaju probleme. One samo daju savet i pružaju podršku detetu kada stvari postanu teške. Na primer, kada jedna učenica prizna da je falsifikovala mamin potpis, njena magična životinja je tu za nju – ali ona mora sama da prizna.
Po čemu su magične životinje posebne?
One su najbolji prijatelji s kojima je zabavno, ali su i tu da pružaju svete i budu podrška. Jedna dečja psihološkinja mi je rekla da uz pomoć mojih likova podstiče svoje male pacijente na razgovor tako što ih pita: „Koju bi životinju voleo da imaš i u čemu bi mogla da ti pomogne?“
U kojim to situacijama magične životinje mogu da priskoče u pomoć?
Magične životinje, nažalost, ne postoje stvarno. Ali zato postoje prijatelji, komšije, braća i sestre koji će vam pomoći. I svako od nas može da nekome bude dobar prijatelj! Svojim pričama želim da pokažem koliko su prijateljstva zapravo dragocena.
Koje ste osobine podarili gospodinu Morisonu, vlasniku Radnje magičnih životinja, i njegovoj sestri, nastavnici Kornfild?
Ovi likovi su veoma posebni, različiti, ali ne previše. Gospodin Morison je veliki ljubitelj životinja i pomalo ekscentričan. Inspiraciju za njegov lik pronašla sam u mnogim drugim književnim junacima, između ostalog i u Hagridu iz serijala o Hariju Poteru. Nastavnica Kornfild je sjajna učiteljica koja je u potpunosti posvećena svom razredu jer sam želela da stvorim protivtežu brojnim knjigama u kojima su učitelji predstavljeni kao prestroge ili šaljive osobe.
Zašto, na primer, Ida za svoju magičnu životinju dobija baš lisca Rabata, a Beni kornjaču Henrijetu – a ne obrnuto?
Mora da postoji sklad! Karakteri životinja savršeno pariraju karakterima dece. Dugo razmišljam dok ne odlučim ko kome pripada. Uzgred, još uvek ne znam da li će Leoni zaista dobiti svog ponija kog želi još od prvog dela...
Jednom prilikom ste izjavili da biste želeli magičnog magarca. Zbog čega?
Magarac bi mi pomogao da češće kažem „ne“. Kao autorku bestselera, često me zasipaju zahtevima i molbama, koje bih najradije sve ispunila, ali onda ne bi bilo novih knjiga... Za pisanje su mi potrebni mir i vreme, za koje je sve teže izboriti se.
Čemu želite da naučite decu pomoću svojih knjiga?
Želim da ih ohrabrim da svoje probleme ne drže u sebi. Kada se jednom usudiš da pričaš o svojim osećanjima i brigama, rešenje se obično samo pojavi.
Jedna od glavnih poruka Vaših knjiga je i da verujumo u sebe, zar ne?
Upravo to je suština svih mojih priča, jer svako je baš onakav kakav treba da bude. Ne moraju svi da budu zvezda, i svako od nas ima svoje probleme. Želim da svojim malim čitaocima otvorim oči: ništa u životu nije crno-belo!
Koji je Vaš savet roditeljima da bi decu zainteresovali za čitanje knjiga?
Budite primer! Nedavno sam u metrou spazila oca i ćerku kako razgovaraju. Pitala sam se kako li ona doživljava svet oko sebe jer niko u vagonu nije čitao ni knjigu ni novine, svi su gledali u svoje telefone. I ja sam, pa sam ga posramljeno odložila.
Šta savetujete deci koja se tek upoznaju sa Školom magičnih životinja?
Najbolje je da počnete od prvog dela. Ali svaka knjiga ima zaokruženu priču, pa se mogu čitati i nasumično.
Kako učite decu da se ne obeshrabre posle neuspeha i da istraju u onome što vole?
Pokušajte sve što vas zanima jer uvek možete da odustanete ako vam nešto ne prija. Deci i mladima posebno treba za to dati slobodu. Niko ne mora da svira klavir ako to ne voli. Ali ako duboko u sebi znaš da te to ispunjava – onda moraš da istraješ!
U koju vrstu magije verujete?
U magiju svakodnevice. Otvorite oči i svet postaje čudesan. Ne volim kada se ljudi žale na kišu – jeste li ikada stajali pod olukom iz kog voda lipti kao vodopad? Pokušajte, videćete da je magično!
Da li Vaše knjige treba da nam (i deci i odraslima) budu podsticaj da unesemo više magije u život?
Bilo bi divno da je to rezultat mog rada! Pre svega, trebalo bi da se svi zajedno smejemo više!
Izvor: buechermenschen.de
Prevod: Laguna
Foto: privatna arhiva
Mora da postoji sklad! Karakteri životinja savršeno pariraju karakterima dece. Dugo razmišljam dok ne odlučim ko kome pripada. Uzgred, još uvek ne znam da li će Leoni zaista dobiti svog ponija kog želi još od prvog dela...
Jednom prilikom ste izjavili da biste želeli magičnog magarca. Zbog čega?
Magarac bi mi pomogao da češće kažem „ne“. Kao autorku bestselera, često me zasipaju zahtevima i molbama, koje bih najradije sve ispunila, ali onda ne bi bilo novih knjiga... Za pisanje su mi potrebni mir i vreme, za koje je sve teže izboriti se.
Čemu želite da naučite decu pomoću svojih knjiga?
Želim da ih ohrabrim da svoje probleme ne drže u sebi. Kada se jednom usudiš da pričaš o svojim osećanjima i brigama, rešenje se obično samo pojavi.
Jedna od glavnih poruka Vaših knjiga je i da verujumo u sebe, zar ne?
Upravo to je suština svih mojih priča, jer svako je baš onakav kakav treba da bude. Ne moraju svi da budu zvezda, i svako od nas ima svoje probleme. Želim da svojim malim čitaocima otvorim oči: ništa u životu nije crno-belo!
Koji je Vaš savet roditeljima da bi decu zainteresovali za čitanje knjiga?
Budite primer! Nedavno sam u metrou spazila oca i ćerku kako razgovaraju. Pitala sam se kako li ona doživljava svet oko sebe jer niko u vagonu nije čitao ni knjigu ni novine, svi su gledali u svoje telefone. I ja sam, pa sam ga posramljeno odložila.
Šta savetujete deci koja se tek upoznaju sa Školom magičnih životinja?
Najbolje je da počnete od prvog dela. Ali svaka knjiga ima zaokruženu priču, pa se mogu čitati i nasumično.
Kako učite decu da se ne obeshrabre posle neuspeha i da istraju u onome što vole?
Pokušajte sve što vas zanima jer uvek možete da odustanete ako vam nešto ne prija. Deci i mladima posebno treba za to dati slobodu. Niko ne mora da svira klavir ako to ne voli. Ali ako duboko u sebi znaš da te to ispunjava – onda moraš da istraješ!
U koju vrstu magije verujete?
U magiju svakodnevice. Otvorite oči i svet postaje čudesan. Ne volim kada se ljudi žale na kišu – jeste li ikada stajali pod olukom iz kog voda lipti kao vodopad? Pokušajte, videćete da je magično!
Da li Vaše knjige treba da nam (i deci i odraslima) budu podsticaj da unesemo više magije u život?
Bilo bi divno da je to rezultat mog rada! Pre svega, trebalo bi da se svi zajedno smejemo više!
Izvor: buechermenschen.de
Prevod: Laguna
Foto: privatna arhiva
Autor: Margit Auer
