„Grad kostiju“ je roman koji ćete pročitati u jednom dahu, s uzbuđenjem, strahom i strepnjom. Roman pun iznenađenja, neizvesnosti i misterija, zatim energije i nepredvidivih tokova.

Još kao student, Majkl Koneli je odlučio da postane pisac. Kada se zaposlio kao novinar kriminalističke rubrike, nije ni sanjao da će mu ovaj posao ponuditi prečicu do mnoštva priča, intervjua, članaka i reportaža koje će napisati. Njegov rad je uočen, nagrađivan i priznat, i što je najvažnije, doneo mu je mogućnost i iskustvo da se bavi onim što najviše želi – pisanjem. Neretko je priče iz stvarnog života, s kojima se susretao, unosio u svoja dela. Njegovo, do sada, najbolje ostvarenje predstavlja, osmi u nizu, roman o Hariju Bošu, „Grad kostiju“.

Priča počinje kada pas, u večernjoj šetnji sa svojim vlasnikom, iskopa kost na holivudskom brežuljku izvan Los Anđelesa. Vlasnik, lekar po struci, prepoznaje kost kao ljudsku i prijavljuje to policiji. Ispostavlja se da je pronađena kost pripadala dvanaestogodišnjem dečaku i detektiv Hari preuzima slučaj.  Daljom istragom pronalaze plitak grob i u njemu dečiji skelet. On pripada dvanaestogodišnjem dečaku koji je nestao davne 1980. godine. Kada forenzičari otkriju da je dečak mučen i zlostavljan, Hari se potpuno predaje rešavanju ovog zločina, koji ga zbog njegovog ličnog iskustva iz detinjstva ne ostavlja na miru. Naime, Boš ne može zaboraviti kako je biti siroče u velikom gradu. Odlučuje da istraži ovo, preko dvadeset godina staro, ubistvo i pronađe izvede zločinca pred lice pravde. Da bi rešio slučaj, Boš mora pregledati sve dosijee iz tog vremena koji se tiču nestanaka, kao i pronaći moguće svedoke i osumnjičene. U isto vreme, u Bošov život ulazi pripravnica Džulija, u koju se on zaljubljuje i time dodatno komplikuje situaciju i istragu. Ovim postupkom Koneli uvodi još jedan tok priče u roman. Dve priče u romanu teku paralelno, istraga ubistva dvanaestogodišnjeg dečaka i ljubavna afera između Boša i Džulije. Obe su potresne na svoj način. Pogotovo kada shvatite da su dečakov život i okolnosti u kojima je živeo potresnije nego način na koji je umro, i način na koji se završava Džulijina tragedija.

Kako je kapetan policije istakao, Hari je vrsta policajca koji privlači nevolju, tako da nije čudno što tok istrage nekoliko puta skreće u veoma neobičnim, čudnim i mračnim pravcima. Ne poštuje autoritete, pravila i naređenja, a sve mu je tolerisano zbog njegovog instinkta koji je skoro pa savršen. Osumnjičeni beži, policajac biva pogođen i Boš se bori da zadrži kontrolu nad slučajem i nevoljama koje su ga odjednom snašle.

Koneli je pažljiv i temeljan pisac, tako da u nekoliko navrata usporava tok priče, kako bi opisao relativno nevažne likove, kao što je penzionisani doktor ili par koji je živeo kroz živote svoje usvojene dece. Ono što volim u njegovom pisanju je šarolik jezik, negovanje idioma i posebno sofisticirano književno znanje koje vodi njegovu glavnu priču i njegov dar da uplete dodatne elemente fabule u glavni tok romana, bez da gubi na tempu ili važnosti.

Ukoliko niste čitali nijednu knjigu iz serijala o Hariju Bošu, „Grad kostiju“ je zaista pravi izbor za početak. S obzirom da je teško spustiti ovu knijgu, vodite računa da je počnete čitati veoma odmorni, jer ćete se uz nju zadržati više nego što ste planirali!

Odlomak možete pročitati ovde.

Autor: Marija Spasojević