Ako pratite stvaralaštvo Juvala Noe Hararija i/ili nastupe Džona Olivera, i pitate se zašto su se ova dva imena našla u istoj rečenici, ova knjiga bi mogla biti odgovor. Za početak, naslov bismo mogli protumačiti kao distopijsku varijantu Hararijevog „Sapijens – Kratka istorija ljudskog roda“ (svesna odluka ili ne, ne znamo), a prolog i epilog će čitaoce sigurno podsetiti na satirični stil Džona Olivera.

Kao što bi se i moglo očekivati od nekoga ko je pisao za Buzzfeed, „Ljudski rod“ na humoristički način dokumentuje istorijske činjenice – i to ne one koje žive na stranicama mejnstrim literature.

Tomu Filipsu je pošlo za rukom da obuhvati čitavu istoriju čovečanstva, doduše ne nekim određenim redom, i da okrene naglavačke često upotrebljavani narativ. Dotičući se samo elemenata od kritičnog značaja, potrebnih da se u glavi čitaoca oformi konačna predstava o svakom istorijskom događaju, autor je u svakom poglavlju ostavio sebi dovoljno prostora da navede brojne slične primere i uputi upečatljivu poruku.

U poglavlju „Sledi vođu“ pronaći ćete niz ekscentričnih odluka turkmenistanskog predsednika Saparmurata Nijazova, otkriti kako je neuspeh Vilijama Patersona uticao na uspeh kolonijalizma i saznati da su u mnogim ratovima pijane armije često napadale sebe same. Filips ovakvim pristupom tera čitaoca da se ozbiljno zamisli nad istorijskim zbivanjima, a istovremeno ga zabavlja neobaveznim tonom i domišljatim igrama reči.

Čitalac će primetiti autorovu stalnu potrebu za pronalaženjem veza između važnih istorijskih lekcija i psiholoških koncepata kao što je „grupno razmišljanje“, fokalizam i sl. Zbog toga ostaje pomalo nejasno sa kakvom namerom je napisao ovu knjigu.

Osim toga, korišćenje izabranih istorijskih incidenata kao dokaza nesavršenosti ljudske psihe, i nesposobnosti da se uči iz grešaka, deluje kao ishitrena generalizacija.

Uprkos tome, knjiga zadivljuje svojom smelošću i predstavlja pravo osveženje. Čak i ako smatrate da ste veliki poznavalac istorije, iznenadiće vas neki slabo poznati detalji. Nateraće vas da se zapitate šta se krije iza široko prihvaćene retorike, a priče o otkačenim, ekscentričnim istorijskim ličnostima beskrajno će vas zabaviti.

Autor: Svasti Raizada
Izvor: theprint.in
Prevod: Jelena Tanasković