Liju Cisin, kineski bestseler pisac: Korona razotkrila mane civilizacije
Bivši američki predsednik Barak Obama nije krio da je njegov omiljeni pisac Kinez Liju Cisin (57), koji je postao globalno popularan zahvaljujući trilogiji „Besede o Zemljinoj prošlosti“.
Nije tajna ni da je pisca zamolio da mu pošalje poslednji nastavak serijala pre objavljivanja. „Besede...“ voli i tvorac Fejsbuka Mark Cukerberg, koji je trilogiju preporučio desetinama miliona svojih pratilaca.
Cisin je za roman „Problem tri tela“, kojim je otvorio troknjižje, dobio nagradu Hugo, najprestižnije priznanje u naučnoj fantastici, a kompanija Amazon želi da ekranizuje njegove knjige, najavljujući bolju seriju od „Igre prestola“ u koju će uložiti čak milijardu dolara. Izdavačka kuća Laguna već je objavila romane „Problem tri tela“ i „Mračna šuma“, a uskoro će izaći i treći deo pod nazivom „Kraj smrti“. Troknjižje počinje u vreme Maove kulturne revolucije. Civilizacija koja je primila poruku mlade Kineskinje kreće u misiju invazije Zemlje, ali ona više za to ne mari, jer su je strašni ispadi Crvene garde uverili da ljudi više ne zaslužuju da prežive... O tome, u ekskluzivnom razgovoru za Novosti, Cisin kaže:
„U romanu su ljudi obavešteni o invaziji Trisolarisove civilizacije 2020. godine i aktivno se pripremaju za borbu protiv nje. Ljudi se, dakle, suočavaju sa vanzemaljcima umesto sa kovidom 19. I da ne postoji invazija, većina likova bi mirno živela svoj uobičajeni život.“
Po svemu sudeći, inspiraciju ste pronašli u enigmi gravitacije koja fascinira umove fizičara poslednja tri veka?
Pomislio sam da ako ni matematika, ni fizika, ni druge nauke ne mogu da predvide šta se događa kada se u interakciji nađu tri tela, kako bismo se nosili sa ovim neverovatno složenim univerzumom. Još jedno pitanje me je intrigiralo: da ta tri tela čine galaksiju od tri zvezde, kako bi izgledao život inteligentne civilizacije u njoj.
Koliko vam je to što se bavite informacionim tehnologijama pomoglo prilikom kreiranja alternativnih stvarnosti?
Iako sam inženjer računarstva, retko pišem o kompjuterima. Ljubitelj sam naučne fantastike, i nakon mnogo pročitanih SF romana u mislima sam stvorio neke zamišljene svetove. Poželeo sam da ih podelim sa drugima.
Vaši omiljeni pisci su Lav Tolstoj i Artur Klark. Koliko su oni uticali na vaš rad?
Mnogo. Klarkova mašta da opiše odnos čoveka i univerzuma i Tolstojev raskošan i dubok opis stvarnosti imali su velikog uticaja na mene, i čak bih mogao da kažem da taj uticaj u osnovi oblikuje moj rad.
Kroz vaše romane provlači se Fermijev paradoks o postojanju vanzemaljaca. Zašto još nisu pronađeni?
Postoje dve mogućnosti. Jedna je da nemamo tehničke mogućnosti za otkrivanje vanzemaljaca, jer su možda njihovi signali u svemiru toliko slabi da ne možemo da ih otkrijemo. Moguće je i da uopšte ne koriste elektromagnetne talase, već neutrine ili gravitacione talase, koji su daleko iznad ljudske tehnologije. Druga mogućnost, neverovatna, ali ne potpuno nemoguća, jeste da su ljudi zaista jedina inteligentna civilizacija u svemiru. Ako se dokaže istinitom, to bi bilo impresivnije od postojanja bilo koje druge civilizacije i dalo bi potpuno novu filozofsku perspektivu čovečanstvu i univerzumu.
Za većinu likova u „Problemu tri tela“ apokalipsa je poželjna. Da li ste optimista ili pesimista u pogledu budućnosti čovečanstva?
Optimista. Verujem da će ljudski rod imati svetlu budućnost, da će u njoj ljudi živeti u skladu sa prirodom i stvoriti sebi uslove za bolji život. Ovo je pre racionalni, nego slepi optimizam, a da bi postigli tako svetlu budućnost, ljudi će možda morati da prođu dugu, tešku i mučnu borbu i da plate visoku cenu.
Očekujete li da li će ogromne promene u tehnologiji i nauci uticati na ljudsku prirodu?
Imamo iluziju da je ljudska priroda nepromenljiva, a u stvari, ona se neprestano menjala sa napretkom tehnologije. Mislim da je promena ljudske prirode tek započela, jer iako se tehnologija brzo razvija, nije promenila biološku strukturu ljudskih bića, to jest, ljudska bića se nisu „mešala“ sa razvijenom tehnologijom, a naša tela se ne razlikuju mnogo fizički od tela primitivnih ljudi. Međutim, kada ljudi počnu biološki da se menjaju, na primer modifikacija gena ili integracija čoveka i računara, promene u ljudskoj prirodi će biti nezamislive. Zamislite kako bi se ljudska priroda promenila ako bi ljudi živeli večno ili kada bismo imali bespolna ili androgena robotska tela!
Da li čovečanstvo, koje je duboko dirnulo u prirodu, zaslužuje pandemiju virusa korona?
Epidemije su se mnogo puta pojavile u ljudskoj istoriji i često su menjale njen napredak. Ljudska bića sada u borbi protiv zaraznih bolesti imaju neviđene snage tehnike i ekonomije. Ne mislim da je globalno izbijanje kovida 19 bilo neizbežno. To je u potpunosti posledica pogrešne strategije ljudskog društva u suočavanju sa epidemijom. Pandemija, takođe, otkriva mane nekih društvenih sistema. Suočena sa katastrofama, ta društva nisu sposobna da na vreme naprave promene kako bi se prilagodili novoj situaciji.
Šta mislite ko će preuzeti vodeću ulogu u razvoju novih tehnologija, Kina, SAD ili Rusija?
Mislim da će lideri još dugo biti Sjedinjene Države. Iako je Kina poslednjih godina postigla veliki napredak u nauci i tehnologiji, u poređenju sa SAD nema sposobnost ozbiljnih inovacija. Kinezi često misle da se u nekim oblastima približavaju ili sustižu SAD, ali, čak i ako je to tačno, zaboravljamo važniju činjenicu: nijedno polje u nauci i tehnologiji, Kinezi nisu istraživali i kreirali. U tom pogledu još postoji veliki jaz. Što se tiče Rusije, njene naučne i tehnološke inovacione sposobnosti su mnogo jače od kineskih. Na kraju krajeva, to je prva zemlja koja je poslala ljude u svemir. Međutim, usporeni ruski ekonomski razvoj i ukupna vrednost nacionalne proizvodnje niži su od kineske provincije Guangdong, što će još dugo ozbiljno da ograniči razvoj ruske nauke i tehnologije. Ali Rusija je zemlja velikog potencijala.
Šta je u životu za vas i dalje misterija?
Da li je naš svet stvaran ili je deo virtuelnog kompjuterskog programa.
Imate li neku poruku za srpske čitaoce?
Većina Kineza vidi Srbiju kao mladu zemlju. Znam da imate dugu istoriju i kulturu, a Kina je i stara i mlada zemlja. U zemlji poput naše naučna fantastika je most između istorije i budućnosti. Veoma sam srećan što srpski čitaoci mogu da čitaju moje romane. Iako smo fizički daleko i imamo različite istorije, voleo bih da zajedno gradimo svetlu budućnost! Nadam se i da ću jednog dana doći u vašu prelepu zemlju.
Autor: Dragana Matović
Izvor: novosti.rs
Foto: Opacity / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia Commons
Nije tajna ni da je pisca zamolio da mu pošalje poslednji nastavak serijala pre objavljivanja. „Besede...“ voli i tvorac Fejsbuka Mark Cukerberg, koji je trilogiju preporučio desetinama miliona svojih pratilaca.
Cisin je za roman „Problem tri tela“, kojim je otvorio troknjižje, dobio nagradu Hugo, najprestižnije priznanje u naučnoj fantastici, a kompanija Amazon želi da ekranizuje njegove knjige, najavljujući bolju seriju od „Igre prestola“ u koju će uložiti čak milijardu dolara. Izdavačka kuća Laguna već je objavila romane „Problem tri tela“ i „Mračna šuma“, a uskoro će izaći i treći deo pod nazivom „Kraj smrti“. Troknjižje počinje u vreme Maove kulturne revolucije. Civilizacija koja je primila poruku mlade Kineskinje kreće u misiju invazije Zemlje, ali ona više za to ne mari, jer su je strašni ispadi Crvene garde uverili da ljudi više ne zaslužuju da prežive... O tome, u ekskluzivnom razgovoru za Novosti, Cisin kaže:
„U romanu su ljudi obavešteni o invaziji Trisolarisove civilizacije 2020. godine i aktivno se pripremaju za borbu protiv nje. Ljudi se, dakle, suočavaju sa vanzemaljcima umesto sa kovidom 19. I da ne postoji invazija, većina likova bi mirno živela svoj uobičajeni život.“
Po svemu sudeći, inspiraciju ste pronašli u enigmi gravitacije koja fascinira umove fizičara poslednja tri veka?
Pomislio sam da ako ni matematika, ni fizika, ni druge nauke ne mogu da predvide šta se događa kada se u interakciji nađu tri tela, kako bismo se nosili sa ovim neverovatno složenim univerzumom. Još jedno pitanje me je intrigiralo: da ta tri tela čine galaksiju od tri zvezde, kako bi izgledao život inteligentne civilizacije u njoj.
Koliko vam je to što se bavite informacionim tehnologijama pomoglo prilikom kreiranja alternativnih stvarnosti?
Iako sam inženjer računarstva, retko pišem o kompjuterima. Ljubitelj sam naučne fantastike, i nakon mnogo pročitanih SF romana u mislima sam stvorio neke zamišljene svetove. Poželeo sam da ih podelim sa drugima.
Vaši omiljeni pisci su Lav Tolstoj i Artur Klark. Koliko su oni uticali na vaš rad?
Mnogo. Klarkova mašta da opiše odnos čoveka i univerzuma i Tolstojev raskošan i dubok opis stvarnosti imali su velikog uticaja na mene, i čak bih mogao da kažem da taj uticaj u osnovi oblikuje moj rad.
Kroz vaše romane provlači se Fermijev paradoks o postojanju vanzemaljaca. Zašto još nisu pronađeni?
Postoje dve mogućnosti. Jedna je da nemamo tehničke mogućnosti za otkrivanje vanzemaljaca, jer su možda njihovi signali u svemiru toliko slabi da ne možemo da ih otkrijemo. Moguće je i da uopšte ne koriste elektromagnetne talase, već neutrine ili gravitacione talase, koji su daleko iznad ljudske tehnologije. Druga mogućnost, neverovatna, ali ne potpuno nemoguća, jeste da su ljudi zaista jedina inteligentna civilizacija u svemiru. Ako se dokaže istinitom, to bi bilo impresivnije od postojanja bilo koje druge civilizacije i dalo bi potpuno novu filozofsku perspektivu čovečanstvu i univerzumu.
Za većinu likova u „Problemu tri tela“ apokalipsa je poželjna. Da li ste optimista ili pesimista u pogledu budućnosti čovečanstva?
Optimista. Verujem da će ljudski rod imati svetlu budućnost, da će u njoj ljudi živeti u skladu sa prirodom i stvoriti sebi uslove za bolji život. Ovo je pre racionalni, nego slepi optimizam, a da bi postigli tako svetlu budućnost, ljudi će možda morati da prođu dugu, tešku i mučnu borbu i da plate visoku cenu.
Očekujete li da li će ogromne promene u tehnologiji i nauci uticati na ljudsku prirodu?
Imamo iluziju da je ljudska priroda nepromenljiva, a u stvari, ona se neprestano menjala sa napretkom tehnologije. Mislim da je promena ljudske prirode tek započela, jer iako se tehnologija brzo razvija, nije promenila biološku strukturu ljudskih bića, to jest, ljudska bića se nisu „mešala“ sa razvijenom tehnologijom, a naša tela se ne razlikuju mnogo fizički od tela primitivnih ljudi. Međutim, kada ljudi počnu biološki da se menjaju, na primer modifikacija gena ili integracija čoveka i računara, promene u ljudskoj prirodi će biti nezamislive. Zamislite kako bi se ljudska priroda promenila ako bi ljudi živeli večno ili kada bismo imali bespolna ili androgena robotska tela!
Da li čovečanstvo, koje je duboko dirnulo u prirodu, zaslužuje pandemiju virusa korona?
Epidemije su se mnogo puta pojavile u ljudskoj istoriji i često su menjale njen napredak. Ljudska bića sada u borbi protiv zaraznih bolesti imaju neviđene snage tehnike i ekonomije. Ne mislim da je globalno izbijanje kovida 19 bilo neizbežno. To je u potpunosti posledica pogrešne strategije ljudskog društva u suočavanju sa epidemijom. Pandemija, takođe, otkriva mane nekih društvenih sistema. Suočena sa katastrofama, ta društva nisu sposobna da na vreme naprave promene kako bi se prilagodili novoj situaciji.
Šta mislite ko će preuzeti vodeću ulogu u razvoju novih tehnologija, Kina, SAD ili Rusija?
Mislim da će lideri još dugo biti Sjedinjene Države. Iako je Kina poslednjih godina postigla veliki napredak u nauci i tehnologiji, u poređenju sa SAD nema sposobnost ozbiljnih inovacija. Kinezi često misle da se u nekim oblastima približavaju ili sustižu SAD, ali, čak i ako je to tačno, zaboravljamo važniju činjenicu: nijedno polje u nauci i tehnologiji, Kinezi nisu istraživali i kreirali. U tom pogledu još postoji veliki jaz. Što se tiče Rusije, njene naučne i tehnološke inovacione sposobnosti su mnogo jače od kineskih. Na kraju krajeva, to je prva zemlja koja je poslala ljude u svemir. Međutim, usporeni ruski ekonomski razvoj i ukupna vrednost nacionalne proizvodnje niži su od kineske provincije Guangdong, što će još dugo ozbiljno da ograniči razvoj ruske nauke i tehnologije. Ali Rusija je zemlja velikog potencijala.
Šta je u životu za vas i dalje misterija?
Da li je naš svet stvaran ili je deo virtuelnog kompjuterskog programa.
Imate li neku poruku za srpske čitaoce?
Većina Kineza vidi Srbiju kao mladu zemlju. Znam da imate dugu istoriju i kulturu, a Kina je i stara i mlada zemlja. U zemlji poput naše naučna fantastika je most između istorije i budućnosti. Veoma sam srećan što srpski čitaoci mogu da čitaju moje romane. Iako smo fizički daleko i imamo različite istorije, voleo bih da zajedno gradimo svetlu budućnost! Nadam se i da ću jednog dana doći u vašu prelepu zemlju.
Autor: Dragana Matović
Izvor: novosti.rs
Foto: Opacity / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia Commons
Autor: Liju Cisin
