Samo pominjanje imena Lazara Ristovskog asocira na glumište. Srpsko, ali i holivudsko, jer je igrao u nekoliko filmova holivudske produkcije. Iako već dugo ne igra u pozorištu, „na daskama koje život znače“, igrao je u više od 4000 predstava, ostvario preko 70 uloga na filmu i televizijskim serijama, producirao je petnaestak filmova, dva režirao…
Ali u životu ima neko ali… Poznato je da se Lazar Ristovski bavi i pisanjem. Napisao je dva kraća romana „Belo odelo“ i „Kako sam osvojio Oskara“, a potom u izdanju Lagune i knjigu „Jednostavne priče“ u kojima je smestio svojih 13 pripovedaka o malim ljudima koji ravnopravno čine deo velikog kosmosa. Upravo promocija te knjige je bila povod njegovog dolaska u Narodnu biblioteku Bečej i druženje s ljubiteljima pisane reči u gradu kraj Tise.
„Obradujem se uvek kada na promocijama knjige bude ovako mnogo ljudi. Možda ćete se začuditi zašto sam sâm došao, zašto nema nekoga od izdavača, kolega, kritičara… Na mojoj prvoj promociji ove knjige u beogradskom Studentskom kulturnom centru u ime izdavača Laguna bili su književnici Božo Koprivica i Ljubivoje Ršumović. Govorili su samo u superlativu o meni kao piscu, čoveku… Osećam se neprijatno kad u mom prisustvu govore o meni sve najbolje, sve najlepše. Kao da sam, ne daj bože, umro. Onda sam odlučio da na ovakve književne večeri idem sam, da ne slušam kako me drugi hvale, pa ću sam o sebi govoriti sve najlepše. Šalim se“, ovim rečima započeo je priču s Bečejcima Lazar Ristovski i, naravno, dobio aplauz.
Knjiga „Jednostavne priče“ sadrži 13 pripovedaka i za pola godine je doživela šest izdanja, što itekako kazuje o kakvom je štivu reč.
„U prvom izdanju sam se na poleđini korica sam obratio čitaocu i rekao da želim da oseti poštovanje i prisnost, koji su neophodni u čitanju ovih priča, ispričanih na jednostavan način, kako su se nekada, kada nije bilo televizije i interneta, pisale i pričale priče. Kada se pripovedaču verovalo i kada se on slušao s pažnjom i punim poverenjem da je ono što priča živa istina. Zato su moje priče istinite, jednostavne i lirske. U njima su tuga i humor pomešani kao i u životu. Ako ih čitalac bude čitao otvorenog srca, verujem da će se pronaći u nekoj od njih“, s neizostavnim osmehom na licu nastavio je Lazar Ristovski.
Iako mu ovo nije prva knjiga, sebe ne smatra piscem, jer za to, kaže, treba duži staž s perom u ruci, već pripovedačem. Napisao je knjigu kakvu bi i sam želeo da pročita, jednostavnim jezikom, gde su odabir tema i likova, takođe, jednostavni.
„Pričam o ljudima koje svakog dana viđamo. Moji junaci su pekar, policajac, ribar, zao čovek… Nisam im oduzeo pravo na razmišljanje o velikim temama, ljubavi, životu, opstanku, smrti, sudbini… Običan čovek ima pravo da razmišlja o tim temama i dao sam mu u pričama pravo da to koristi“, zaključio je Lazar Ristovski.
Naravno, kao i svaki pisac, na promociji je potpisivao knjige, a kao glumac se i fotografisao sa obožavaocima.
„Obradujem se uvek kada na promocijama knjige bude ovako mnogo ljudi. Možda ćete se začuditi zašto sam sâm došao, zašto nema nekoga od izdavača, kolega, kritičara… Na mojoj prvoj promociji ove knjige u beogradskom Studentskom kulturnom centru u ime izdavača Laguna bili su književnici Božo Koprivica i Ljubivoje Ršumović. Govorili su samo u superlativu o meni kao piscu, čoveku… Osećam se neprijatno kad u mom prisustvu govore o meni sve najbolje, sve najlepše. Kao da sam, ne daj bože, umro. Onda sam odlučio da na ovakve književne večeri idem sam, da ne slušam kako me drugi hvale, pa ću sam o sebi govoriti sve najlepše. Šalim se“, ovim rečima započeo je priču s Bečejcima Lazar Ristovski i, naravno, dobio aplauz.
Knjiga „Jednostavne priče“ sadrži 13 pripovedaka i za pola godine je doživela šest izdanja, što itekako kazuje o kakvom je štivu reč.
„U prvom izdanju sam se na poleđini korica sam obratio čitaocu i rekao da želim da oseti poštovanje i prisnost, koji su neophodni u čitanju ovih priča, ispričanih na jednostavan način, kako su se nekada, kada nije bilo televizije i interneta, pisale i pričale priče. Kada se pripovedaču verovalo i kada se on slušao s pažnjom i punim poverenjem da je ono što priča živa istina. Zato su moje priče istinite, jednostavne i lirske. U njima su tuga i humor pomešani kao i u životu. Ako ih čitalac bude čitao otvorenog srca, verujem da će se pronaći u nekoj od njih“, s neizostavnim osmehom na licu nastavio je Lazar Ristovski.
Iako mu ovo nije prva knjiga, sebe ne smatra piscem, jer za to, kaže, treba duži staž s perom u ruci, već pripovedačem. Napisao je knjigu kakvu bi i sam želeo da pročita, jednostavnim jezikom, gde su odabir tema i likova, takođe, jednostavni.
„Pričam o ljudima koje svakog dana viđamo. Moji junaci su pekar, policajac, ribar, zao čovek… Nisam im oduzeo pravo na razmišljanje o velikim temama, ljubavi, životu, opstanku, smrti, sudbini… Običan čovek ima pravo da razmišlja o tim temama i dao sam mu u pričama pravo da to koristi“, zaključio je Lazar Ristovski.
Naravno, kao i svaki pisac, na promociji je potpisivao knjige, a kao glumac se i fotografisao sa obožavaocima.
