Posle romana „Belo odelo“ i „Kako sam dobio Oskara“, glumac Lazar Ristovski predstavio se čitaocima zbirkom „Jednostavne priče“ koje je autor pisao poslednjih desetak godina. Izdavačka kuća Tabernakul iz Skoplja upravo je objavila knjigu na makedonskom jeziku.
Promocija knjige „Ednostavni prikazni“ što je naslov makedonskog izdanja, zakazana je za 7. oktobar 2015. u 20 sati u Klub restoranu MKC u Skoplju. O knjizi će osim autora govoriti Sašo Macanovski –Trendo.
Prevashodno poznat po filmskom stvaralaštvu, Ristovski u pisanju pronalazi ono što mu film ne pruža. Usamljenost. „Pisanje je povlačenje u ložu iz koje se svet bolje vidi. Pisac posmatra, ali ujedno i kreira ono što će videti. Ta mogućnost je uzbudljiva, zar ne?“, smatra Lazar Ristovski, koji piše dugo ali objavljuje retko, tako da sada imamo dragocenu priliku da se upoznamo sa njegovim književnim stvaralaštvom.
Na pitanje da li su „Jednostavne priče“ priče njegovog života, Ristovski kaže: „Sve je iz života. Nijedna priča, niti umetnosti uopšte, ne rađa se samo iz mašte. A i ta mašta počiva na iskustvu posmatranja. Ove priče su svakako priče iz mog života. Ali one nisu potpuno istinite, niti sam ja junak svake priče. Priče su kombinacija mog emotivnog pamćenja, likova i situacija u kojima sam se nalazio i priča koje sam čuo, a kasnije nadograđivao.“
Promocija knjige „Ednostavni prikazni“ što je naslov makedonskog izdanja, zakazana je za 7. oktobar 2015. u 20 sati u Klub restoranu MKC u Skoplju. O knjizi će osim autora govoriti Sašo Macanovski –Trendo.
Prevashodno poznat po filmskom stvaralaštvu, Ristovski u pisanju pronalazi ono što mu film ne pruža. Usamljenost. „Pisanje je povlačenje u ložu iz koje se svet bolje vidi. Pisac posmatra, ali ujedno i kreira ono što će videti. Ta mogućnost je uzbudljiva, zar ne?“, smatra Lazar Ristovski, koji piše dugo ali objavljuje retko, tako da sada imamo dragocenu priliku da se upoznamo sa njegovim književnim stvaralaštvom.
Na pitanje da li su „Jednostavne priče“ priče njegovog života, Ristovski kaže: „Sve je iz života. Nijedna priča, niti umetnosti uopšte, ne rađa se samo iz mašte. A i ta mašta počiva na iskustvu posmatranja. Ove priče su svakako priče iz mog života. Ali one nisu potpuno istinite, niti sam ja junak svake priče. Priče su kombinacija mog emotivnog pamćenja, likova i situacija u kojima sam se nalazio i priča koje sam čuo, a kasnije nadograđivao.“
