Laura Barna: U svetu uskomešanom pogubnim vetrovima tema otpora daje zračak nade
Predstavljanjem novog romana Marka Krstića „Mundo Libre“ o dosad neispričanoj instimnoj priči o poslednjim danima latinoameričkog revolucionara Ernesta Če Gevare, koji je nedavno objavila izdavačka kuća Laguna, u Kući kralja Petra Prvog na Senjaku zatvoren je ovogodišnji ciklus književnih tribina „Isidora nas sluša“. Ovaj književni program ove godine slavi 10. rođendan, a o njegovom jednodecenijskom stažu za Danas govori njegov autor i moderator književnica Laura Barna.
„Decenija bilo koje manifestacije u ovoj zemlji nije mali staž, pogotovo ne književne manifestacije. Bilo je godina kada su samo lična upornost, volja i entuzijazam, moj i mojih saradnika, potpirivali vatru koja je svaki čas pretila da se ugasi. Projekat 'Isidora nas sluša', nastao je 2009, u okviru već tradicionalne manifestacije – Dani evropske kulturne baštine, kada smo Vladislav Bajac i ja promovisali svoje romane: 'Hamam Balkanija' i 'Moja poslednja glavobolja', a koji su u toj godini ušli u najuži izbor za NIN-ovu nagradu. Interesovanje i odziv publike je bio neočekivano veliki, a meni podsticaj da osmislim književni tribinski koncept koji će osluškivati potrebe i puls kulturne javnosti. Tako je krenulo, tako traje do danas: pod pokroviteljstvom Gradske opštine Savski venac i Kuće kralja Petra Prvog, a poslednjih godina projekat su podržali i Ministarstvo za kulturu i informisanje, kao i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda“, kaže Laura Barna.
Pošto i sami pišete, da li Vam je zbog toga lakše da osmišljavate književne tribine ili pisac ima drugačije vrste izazova?
Ideja mi je bila da iskliznem iz klasičnog promovisanja književnih dela, a budući da sam pisac to sam slobodnije mogla izvesti kroz formu razgovor pisca sa piscem, kojim bi se predstavilo ne samo aktuelno delo već i portret gosta-pisca, odnosno njegovo celokupno stvaralaštvo. Rizik je u ovom slučaju postojao u smislu pretrpanosti informacijama, ali rasterećenje je upravo dolazilo od mog poznavanja procesa rada na nekom književnom delu, te je zahvaljujući tome i razgovor bivao opušteniji, izazovniji, samim tim zanimljiv za publiku. Možda opuštenoj atmosferi doprinosi i svojevrsna interakcija s publikom, koja postoji tokom celog trajanja tribine, što ovim večerima daje poseban osećaj zajedništva.
Kako birate sagovornike i koliko je zahtevno u savremenoj srpskoj kniževnosti održavati duh Isidore Sekulić?
Lakše mi je da izaberem sagovornike nego da oživljavam duh Isidore Sekulić. Postoji niz predrasuda i uvreženih stereotipa kada je ova književnica u pitanju. Iz tabua „ikona srpske književnosti“ treba je prevesti u „izuzetna žena u srpskoj književnosti“. Paradoks je da gotovo nema onih koji ne znaju ko je Isidora Sekulić, ali je neoprostivo malo onih koji čitaju njene knjige. Jedna od ideja ovog tribinskog projekta bila je i približavanje Isidorinih dela što širem krugu čitalaca, naročito mladima. A da bismo to postigli, potrebno je bar neki od slojeva laka zguliti sa „ikone“ i Isidoru predstaviti kao jednu od nas, kao jednu koja je bila sa nama, kao jednu koja će ostati i biti u budućnosti sa nama.
Na poslednjoj održanoj tribini gost je bio Marko Krstić sa romanom „Mundo Libre“. Tema je jedan od kultova 20. veka – Če Gevara. Zbog čega ste se odlučili za ovu knjigu i temu “Če”?
Ovo je poslednja tribina za 2019. i želela sam da je upozoravajuće završim u duhu vremena u kom živimo. Nažalost, ovo vreme je smena bure i juga u nepredvidljivim intervalima, a i jedan i drugi vetar su pogubni ako dugo traju. Ceo svet je u ovom trenutku uskomešan pogubnim vetrovima i zatečen u nedoumici šta će sa ovom planetom biti dalje, šta će sa nama biti u novom vremenu. Tema otpora, pogotovo ako je personalizovana, daje bar zračak nade. Da li je Če u imperijalističkom svetskom poretku zaista plamen koji ne gasne nego se razgoreva, i nije li opasniji mrtav nego živ? Razgovaraćemo o ovim i mnogim drugim pitanjima egzistencije, slobode i tiranije, u svetlu i današnjeg vremena, ali i onog dolazećeg – novog vremena.
Autor: J. Tasić
Izvor: Danas
„Decenija bilo koje manifestacije u ovoj zemlji nije mali staž, pogotovo ne književne manifestacije. Bilo je godina kada su samo lična upornost, volja i entuzijazam, moj i mojih saradnika, potpirivali vatru koja je svaki čas pretila da se ugasi. Projekat 'Isidora nas sluša', nastao je 2009, u okviru već tradicionalne manifestacije – Dani evropske kulturne baštine, kada smo Vladislav Bajac i ja promovisali svoje romane: 'Hamam Balkanija' i 'Moja poslednja glavobolja', a koji su u toj godini ušli u najuži izbor za NIN-ovu nagradu. Interesovanje i odziv publike je bio neočekivano veliki, a meni podsticaj da osmislim književni tribinski koncept koji će osluškivati potrebe i puls kulturne javnosti. Tako je krenulo, tako traje do danas: pod pokroviteljstvom Gradske opštine Savski venac i Kuće kralja Petra Prvog, a poslednjih godina projekat su podržali i Ministarstvo za kulturu i informisanje, kao i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda“, kaže Laura Barna.
Pošto i sami pišete, da li Vam je zbog toga lakše da osmišljavate književne tribine ili pisac ima drugačije vrste izazova?
Ideja mi je bila da iskliznem iz klasičnog promovisanja književnih dela, a budući da sam pisac to sam slobodnije mogla izvesti kroz formu razgovor pisca sa piscem, kojim bi se predstavilo ne samo aktuelno delo već i portret gosta-pisca, odnosno njegovo celokupno stvaralaštvo. Rizik je u ovom slučaju postojao u smislu pretrpanosti informacijama, ali rasterećenje je upravo dolazilo od mog poznavanja procesa rada na nekom književnom delu, te je zahvaljujući tome i razgovor bivao opušteniji, izazovniji, samim tim zanimljiv za publiku. Možda opuštenoj atmosferi doprinosi i svojevrsna interakcija s publikom, koja postoji tokom celog trajanja tribine, što ovim večerima daje poseban osećaj zajedništva.
Kako birate sagovornike i koliko je zahtevno u savremenoj srpskoj kniževnosti održavati duh Isidore Sekulić?
Lakše mi je da izaberem sagovornike nego da oživljavam duh Isidore Sekulić. Postoji niz predrasuda i uvreženih stereotipa kada je ova književnica u pitanju. Iz tabua „ikona srpske književnosti“ treba je prevesti u „izuzetna žena u srpskoj književnosti“. Paradoks je da gotovo nema onih koji ne znaju ko je Isidora Sekulić, ali je neoprostivo malo onih koji čitaju njene knjige. Jedna od ideja ovog tribinskog projekta bila je i približavanje Isidorinih dela što širem krugu čitalaca, naročito mladima. A da bismo to postigli, potrebno je bar neki od slojeva laka zguliti sa „ikone“ i Isidoru predstaviti kao jednu od nas, kao jednu koja je bila sa nama, kao jednu koja će ostati i biti u budućnosti sa nama.
Na poslednjoj održanoj tribini gost je bio Marko Krstić sa romanom „Mundo Libre“. Tema je jedan od kultova 20. veka – Če Gevara. Zbog čega ste se odlučili za ovu knjigu i temu “Če”?
Ovo je poslednja tribina za 2019. i želela sam da je upozoravajuće završim u duhu vremena u kom živimo. Nažalost, ovo vreme je smena bure i juga u nepredvidljivim intervalima, a i jedan i drugi vetar su pogubni ako dugo traju. Ceo svet je u ovom trenutku uskomešan pogubnim vetrovima i zatečen u nedoumici šta će sa ovom planetom biti dalje, šta će sa nama biti u novom vremenu. Tema otpora, pogotovo ako je personalizovana, daje bar zračak nade. Da li je Če u imperijalističkom svetskom poretku zaista plamen koji ne gasne nego se razgoreva, i nije li opasniji mrtav nego živ? Razgovaraćemo o ovim i mnogim drugim pitanjima egzistencije, slobode i tiranije, u svetlu i današnjeg vremena, ali i onog dolazećeg – novog vremena.
Autor: J. Tasić
Izvor: Danas
Autor: Laura Barna
