„Kuća sećanja i zaborava“ Filipa Davida uskoro na nekoliko svetskih jezika
Knjiga „Kuća sećanja i zaborava“ Filipa Davida uskoro će se u izdanju Frakture pojaviti u Hrvatskoj. Veliki uspeh koji je knjiga postigla posle objavljivanja i dodele Ninove književne nagrade za 2014. godinu, ova knjiga obara sve rekorde čitanosti. Knjiga je već prevedena na švedski, hebrejski i makedonski, a prevodi se i na nemački, albanski, engleski i finski.
U romanu „Kuća sećanja i zaborava“ pisac, koji se može podičiti i uspešnom međunarodnom reputacijom, postavlja se egzistencijalno pitanje: „Zaboraviti ili sećati se?“ Jer, ma koliko teško bilo prisećati se strahota holokausta, one se ne smeju zaboraviti. Odmah nakon objavljivanja knjiga je dobila odlične kritike, neki su je proglasili za roman kakav srpska literatura dugo nije imala.
„Prvenstveno sam hteo da na jedan književni, pripovedački način govorim o sudbinama jedne generacije koja je na izmaku. To je u suštini priča o deci koja su izgubila roditelje ili su roditelji morali da ih se odreknu po svaku cenu u najužasnijim situacijama. Mislim da do dana današnjeg ta priča nije do kraja ispričana. Tu sam našao prostor da umetnem svoje viđenje tog vremena i tih sudbina“, kaže David.
Filip David, izdanak čuvene generacije pisaca kojoj su pripadali Danilo Kiš, Borislav Pekić i Mirko Kovač, u svom najnovijem romanu preispituje univerzalne kategorije zla, straha, pamćenja i zaborava.
Za svoj nagrađeni roman rekao je da je njegova najličnija knjiga, uglavnom zasnovana na istinitim događajima i sudbinama, manjim delom autobiografska. „Pokušaj da se obeleže granice ljudske patnje. Pamćenje je često strašnije od zaborava. Ali, sećanje, ma koliko bolno bilo, deo je našeg identiteta, ono što čini da smo to što smo. Kao i u mojim drugim knjigama, prepliću se stvarno i nestvarno, dokumenti i fikcija“, rekao je Filip David.
U romanu „Kuća sećanja i zaborava“ pisac, koji se može podičiti i uspešnom međunarodnom reputacijom, postavlja se egzistencijalno pitanje: „Zaboraviti ili sećati se?“ Jer, ma koliko teško bilo prisećati se strahota holokausta, one se ne smeju zaboraviti. Odmah nakon objavljivanja knjiga je dobila odlične kritike, neki su je proglasili za roman kakav srpska literatura dugo nije imala.
„Prvenstveno sam hteo da na jedan književni, pripovedački način govorim o sudbinama jedne generacije koja je na izmaku. To je u suštini priča o deci koja su izgubila roditelje ili su roditelji morali da ih se odreknu po svaku cenu u najužasnijim situacijama. Mislim da do dana današnjeg ta priča nije do kraja ispričana. Tu sam našao prostor da umetnem svoje viđenje tog vremena i tih sudbina“, kaže David.
Filip David, izdanak čuvene generacije pisaca kojoj su pripadali Danilo Kiš, Borislav Pekić i Mirko Kovač, u svom najnovijem romanu preispituje univerzalne kategorije zla, straha, pamćenja i zaborava.
Za svoj nagrađeni roman rekao je da je njegova najličnija knjiga, uglavnom zasnovana na istinitim događajima i sudbinama, manjim delom autobiografska. „Pokušaj da se obeleže granice ljudske patnje. Pamćenje je često strašnije od zaborava. Ali, sećanje, ma koliko bolno bilo, deo je našeg identiteta, ono što čini da smo to što smo. Kao i u mojim drugim knjigama, prepliću se stvarno i nestvarno, dokumenti i fikcija“, rekao je Filip David.
