„Koji je đavolu vrag?“ Rastislava Durmana u prodaji od 16. juna
Knjiga Rastislava Durmana „Koji je đavolu vrag?“ predstavlja bajke evropskih naroda o đavolima, uz prepoznatljive ilustracije čuvenog Dobrosava Boba Živkovića.
Otkako postoje, ljudi su sve nevolje prebacivali na nekog drugog, odnosno uvek im je neki đavo bio kriv. Pa ipak, pošto im đavo nije davao mira, često su hteli da se opravdaju time da ih je nečastivo biće prevarilo i nateralo na zlobne postupke, tvrdili su da krije ime kako ga niko ne bi zvao i zloupotrebio njegove moći ili da im je Rogati prosto ukrao dušu u zamenu za ugodan život na ovom svetu.
Prema rečima autora: „U trećoj knjizi ’Zlatnog runa’ Borislav Pekić kaže da je narod onakav kakav mu je đavo, pa tako srpskog narodnog đavola, između ostalog, karakteriše sklonost ka gubljenju vremena, uživanjima, ludorijama, ujdurmama i izmotavanju, moć da se u šta god hoće pretvori i svemu prilagodi. Posle nas nimalo ne čudi što u knjizi ’Koji je đavolu vrag?’ u Italiji srećemo đavola sklonog zavođenju, u Španiji gospodstvenog, u Češkoj familijarnog, a na obalama Baltičkog mora preduzimljivog. Bez obzira na to odakle je, đavo čoveka uvek pokušava da prevari, da mu naudi i, ako može, prisvoji njegovu dušu. Takav mu je posao i takva mu je priroda. U bajkama evropskih naroda đavo u svojoj nameri nekada uspe, a nekada baš i ne. Ne uspeva onda kada čovek hoće da mu se suprotstavi, kada dokuči kako se to radi i, najvažnije, kada u tome istraje. Koliko je đavo crn ne zavisi toliko od boje đavolove kože, koliko od onoga koji ga gleda i zna šta će sa onim što vidi da preduzme.“
Napomena za radoznale
Greše svi koji misle da su bajke samo za mališane.
Ko prestane da čita bajke, zaboraviće da je bio dete.
„Koji je đavolu vrag?“ možete naći od petka 16. juna u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao I na sajtu laguna.rs.
Otkako postoje, ljudi su sve nevolje prebacivali na nekog drugog, odnosno uvek im je neki đavo bio kriv. Pa ipak, pošto im đavo nije davao mira, često su hteli da se opravdaju time da ih je nečastivo biće prevarilo i nateralo na zlobne postupke, tvrdili su da krije ime kako ga niko ne bi zvao i zloupotrebio njegove moći ili da im je Rogati prosto ukrao dušu u zamenu za ugodan život na ovom svetu.
Prema rečima autora: „U trećoj knjizi ’Zlatnog runa’ Borislav Pekić kaže da je narod onakav kakav mu je đavo, pa tako srpskog narodnog đavola, između ostalog, karakteriše sklonost ka gubljenju vremena, uživanjima, ludorijama, ujdurmama i izmotavanju, moć da se u šta god hoće pretvori i svemu prilagodi. Posle nas nimalo ne čudi što u knjizi ’Koji je đavolu vrag?’ u Italiji srećemo đavola sklonog zavođenju, u Španiji gospodstvenog, u Češkoj familijarnog, a na obalama Baltičkog mora preduzimljivog. Bez obzira na to odakle je, đavo čoveka uvek pokušava da prevari, da mu naudi i, ako može, prisvoji njegovu dušu. Takav mu je posao i takva mu je priroda. U bajkama evropskih naroda đavo u svojoj nameri nekada uspe, a nekada baš i ne. Ne uspeva onda kada čovek hoće da mu se suprotstavi, kada dokuči kako se to radi i, najvažnije, kada u tome istraje. Koliko je đavo crn ne zavisi toliko od boje đavolove kože, koliko od onoga koji ga gleda i zna šta će sa onim što vidi da preduzme.“
Napomena za radoznale
Greše svi koji misle da su bajke samo za mališane.
Ko prestane da čita bajke, zaboraviće da je bio dete.
„Koji je đavolu vrag?“ možete naći od petka 16. juna u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao I na sajtu laguna.rs.
