Merilin Monro, slavna glumica koja je decenijama sinonim za glamur, šarm i kontroverzu, od skora je i glavna junakinja romana „Platinasta prašina“ Tatjane de Rone. Njeno lice krasi brojne postere, a njen osmeh simbolizuje zlatno doba Holivuda. Ali iza slike seks simbola i stereotipa o „tipičnoj plavuši“ krije se slojevitost i dubina – na portalu Buro247 otkrivena je još jedna, manje poznata strana njene ličnosti.

Šta vam je prva asocijacija na Merilin Monro? Najpoželjnija žena na svetu, stereotipna plavuša, seks simbol, potcenjena glumica? Za života osporavan, danas je konačno priznat njen glumački talenat, čiji odsjaj možemo da vidimo između replika koje izgovaraju njene junakinje, recimo Lorelaj Li u filmu „Muškarci više vole plavuše“ u kojem igra lik pohlepne, naivno šarmantne žene, gde se iza jednog metanivoa, punog namigivanja i suptilnih nagoveštaja, krije neosporni genij.

Mnogima je, koji su bliže upoznati sa njenom biografijom, poznato da je Merlinka bila strastvena čitateljka. Iza zavodljivog pogleda i napućenih usana, ispod harizme kojom je osvajala svet, Merilin Monro je bila intelektualka sa kućnom bibliotekom na kojoj bi joj mnogi pozavideli.

Merlinka je ozbiljno volela da čita. Beleženo je da bi, između snimanja na filmskim setovima, pronalazila miran kutak i uranjala u knjige, čitajući ozbiljna dela svetske književnosti. Godine 1999. aukcijska kuća Kristi organizovala je prodaju njenih ličnih stvari, među kojima i sadržaj njene privatne biblioteke. Slavna glumica je tokom života sakupljala knjige, te je u svom poslednjem domu u Brentvudu posedovala kolekciju od preko 400 naslova.

U biblioteci Merilin Monro pronađni su klasici poput „Velikog Getsbija“ i „Nežna je noć“ F. Skota Ficdžeralda, „Doživljaji Haklberija Fina“ Marka Tvena, kao i „Tramvaj zvani želja“ Tenesija Vilijamsa, ispunjena beleškama pisanih rukom. U njenoj kolekciji našli su se brojni romani Ernesta Hemingveja, kao i dela D. H. Lorensa, koji je bio jedan od njenih omiljenih autora. Posedovala je dela Oskara Vajlda i Vilijama Blejka, zbirke poezije Šelija i Roberta Brauninga, a bili su tu i neki neobični naslovi iz tada literarne kontrakulture – roman „Na putu“ Džeka Keruaka i eksperimentalna poezija Volta Vitmena i Rajnera Marije Rilkea.

Merlinka je bila zainteresovana i za psihologiju, sakupljala je tekstove Sigmunda Frojda i istraživala dela Albera Kamija. Volela je i „Uliksa“ Džejmsa Džojsa, a u njenoj kolekciji našle su se moderne drame (bila je udata za dramskog pisca Artura Milera), romani sa posvetama autora, klasični ruski romani, velika američka književna dela, viktorijanska poezija, francuski filozofi, biblijske studije i još mnogo toga. Ali ono što je njenu kolekciju činilo posebnom, i što je dostiglo visoke cene na aukciji, bile su njene rukom pisane beleške, razbacane po stranicama. Pisala je po marginama i podvlačila pasuse, ostavljajući tragove svog živahnog i inteligentnog uma koji njena era nikada nije u potpunosti prepoznala.

Evo samo nekih od knjiga koje su bile deo lične biblioteke slavne glumice:

Izvor: buro247.rs