U četvrtak, 27. avgusta održano je književno veče Dragana Velikića u biblioteci „Radoje Domanović“ u Velikoj Plani povodom objavljivanja romana „Islednik“. Pored autora, roman je predstavio književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov.
„U romanu ’Islednik’ pokušao sam da događaje i prizore iz vlastitog života dovedem u uzročno-posledični sled, da oslobodim priču koja postoji u svakom životu, kao što postoji skulptura u komadu neobrađenog kamena. Isleđujem sebe, svoju porodicu, gradove i režime u kojima sam živeo, svakodnevice tokom poslednjih šest decenija“, rekao je Dragan Velikić.
Prkoseći strahu od brisanja sećanja, posle vesti o smrti majke, pisac počinje da uhodi sopstvenu biografiju. Po diktatu majčine konstatacije da se svet urušava zbog laži, pretvarajući se u karikaturu, u senci saveta pisca Aleksandra Tišme, „Islednik“ krstari ličnim i istorijskim pamćenjem po mapi zemalja, gradova kojih više nema – od hotela „Ksenodohion Egnatia“ i parobroda „Patras“, nakon solunskog velikog požara iz 1917. godine (Thessaloniki) do Festivala italijanske kancone „San Remo“ i poslednjih vozova Jugoslovenske železnice.
„U romanu ’Islednik’ pokušao sam da događaje i prizore iz vlastitog života dovedem u uzročno-posledični sled, da oslobodim priču koja postoji u svakom životu, kao što postoji skulptura u komadu neobrađenog kamena. Isleđujem sebe, svoju porodicu, gradove i režime u kojima sam živeo, svakodnevice tokom poslednjih šest decenija“, rekao je Dragan Velikić.
Prkoseći strahu od brisanja sećanja, posle vesti o smrti majke, pisac počinje da uhodi sopstvenu biografiju. Po diktatu majčine konstatacije da se svet urušava zbog laži, pretvarajući se u karikaturu, u senci saveta pisca Aleksandra Tišme, „Islednik“ krstari ličnim i istorijskim pamćenjem po mapi zemalja, gradova kojih više nema – od hotela „Ksenodohion Egnatia“ i parobroda „Patras“, nakon solunskog velikog požara iz 1917. godine (Thessaloniki) do Festivala italijanske kancone „San Remo“ i poslednjih vozova Jugoslovenske železnice.
1/6
