Književni događaj godine! Novi romani Gorana Petrovića!
„Papir“ i „Ikonostas“ su prve dve priče, „dva toka“ u „Romanu Delti“ Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim. Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da raskošno ispripovedanu povest „Papir“ uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte. A u fantastičnoj pripovesti „Ikonostas“ ikone će na svom putu doživeti mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi…
Više od 20 godina Goran Petrović je posvetio radu na književnom projektu koji je nazvao „Roman Delta“. U celosti prenosimo piščev autopoetički tekst koji će čitaocima približiti njegovo delo.
KAO VODA
Zapis uz „Roman Deltu“
Znalci tvrde da telo čoveka, u zavisnosti od njegovog uzrasta, čini između 55 i 75 procenata vode. Svet čini više od 70 posto vodenih površina ‒ upola je manja veličina kopna.
Koliki je pak udeo priča i pripovedanja u našim životima, još niko nije izračunao. Možda zato što ih smatramo manje važnim, onako kako ni vodu ne primećujemo u telu, kao što prednost dajemo kopnima i „suvim tvarima“. A taj udeo svakako nije mali, verovatno je mnogostruko veći od svega ostalog što nas čini ljudima.
I priča i pripovedanje, baš kao i voda, izviru, izbijaju, skupljaju se, brzaju, miruju, spajaju se i čine slivove, natapaju i potapaju, nose i pokušavaju da nas povuku na dno, gase žeđ i život pretvaraju u neizvesnu plovidbu... Priča i pripovedanje svuda dopiru. Međutim, za razliku od vode, čiji oblik određuju čaše, bokali, bačve, zdenci i korita, priča i pripovedanje određuju oblik nas samih. „Roman Delta“, njegove prve dve knjige, „Papir sa vodenim znakom“ i „Ikonostas sveg poznatog sveta“, mogao bi pripadati tom toku. Pod uslovom da nam životi već nisu takvi da književnost i „puštaju“ i „propuštaju“ na sve strane, dok mi oholo smatramo da je ona manje važna od, zapravo, ostatka stvari.
„Papir“ i „Ikonostas“ možete pronaći od srede 19. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs, kao i na predstojećem Sajmu knjiga.
KAO VODA
Zapis uz „Roman Deltu“
Znalci tvrde da telo čoveka, u zavisnosti od njegovog uzrasta, čini između 55 i 75 procenata vode. Svet čini više od 70 posto vodenih površina ‒ upola je manja veličina kopna.
Koliki je pak udeo priča i pripovedanja u našim životima, još niko nije izračunao. Možda zato što ih smatramo manje važnim, onako kako ni vodu ne primećujemo u telu, kao što prednost dajemo kopnima i „suvim tvarima“. A taj udeo svakako nije mali, verovatno je mnogostruko veći od svega ostalog što nas čini ljudima.
I priča i pripovedanje, baš kao i voda, izviru, izbijaju, skupljaju se, brzaju, miruju, spajaju se i čine slivove, natapaju i potapaju, nose i pokušavaju da nas povuku na dno, gase žeđ i život pretvaraju u neizvesnu plovidbu... Priča i pripovedanje svuda dopiru. Međutim, za razliku od vode, čiji oblik određuju čaše, bokali, bačve, zdenci i korita, priča i pripovedanje određuju oblik nas samih. „Roman Delta“, njegove prve dve knjige, „Papir sa vodenim znakom“ i „Ikonostas sveg poznatog sveta“, mogao bi pripadati tom toku. Pod uslovom da nam životi već nisu takvi da književnost i „puštaju“ i „propuštaju“ na sve strane, dok mi oholo smatramo da je ona manje važna od, zapravo, ostatka stvari.
„Papir“ i „Ikonostas“ možete pronaći od srede 19. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs, kao i na predstojećem Sajmu knjiga.
