Homer, Šekspir, Volter, Flober, Tolstoj, Vulf, Hemingvej – sve su to imena bez materijalnog oblika. Ne možemo razgovarati sa njima, dotaći ih, ali njihove misli su postale besmrtne. Aristotelova logika, Keplerova astronomija, Njutnova fizika, Darvinova biologija, Vitgenštajnova filozofija – iako nji

„Mislim da vam je apsolutno dozvoljeno da se nekoliko minuta svakog dana, nekad i po pola dana samosažaljevate. A onda jednostavno počnete da stvarate umetnost“  - Nil Gejmen Možda je malo rano za motivacione govore, ali srećom po ljude željne usavršavanja koji se oslanjaju na redovan priliv inspira

Odlučili smo da napravimo izbor najzanimljivijih naslovnih stranica knjiga koje su objavljene tokom prvih sto godina od kada ova tradicija postoji. Tokom devetnaestog veka, porast pismenosti i napredak u tehnologijama doveo je do transformacije knjige iz ogromnog ručno napravljenog predmeta u proizv

Elmor Leonard (1925–2013) dao je u julu 2001. godine bezvremeni doprinos metaknjiževnom kanonu svojim kratkim člankom za „Njujork Tajms“ u kome je naveo svojih deset pravila pisanja. Ovaj esej je bio inspiracija za „Gardijanov serijal“ o pravilima pisanja u kome su učestvovali autori poput Zejdi Smi

Skoro svaki ljubitelj čitanja ima manje ili više formalizovan spisak knjiga koje bi želeo da pročita. Broj knjiga na spisku se obično ne smanjuje, već vremenom na njega dospeva sve više naslova. Oni koji naginju čitanju elektronskih knjiga, najčešće su u opasnosti da izgube uvid u svoju listu zbog s

Od starog majstora Ernesta Hemingveja ostao nam je ovaj, pomalo cinični, savet: „Pisci bi trebalo da pišu stojeći za pultom. Tako bi im kraće rečenice same dolazile u glavu.“ Ovo zapravo ima smisla. Rad u stojećem položaju pruža bezbroj prednosti. Sedenje nije najbolji položaj za ljudsko telo. Čak i

Za mnoge ljubitelje knjige, prikazi predstavljaju važan kriterijum u izboru nekog naslova. Toga su svesne i izdavačke kuće i nezavisni autori. Oni su često spremni da, ne birajući sredstva, od samog početka „doprinesu“ rejtingu svojih izdanja. Ipak, uvežbanom oku nije teško da prepozna razliku izmeđ

Tridesetih godina XX veka, veliki broj ljudi živeo je u zabačenim zajednicama i nisu imali gotovo nikakvu šansu za zaposlenje ili pristojno obrazovanje svoje dece. U Kentakiju su postojala izolovana planinska naselja čiji su stanovnici do knjiga i drugog materijala za čitanje dolazili na jedan jedin