O romanu su govorili: pisac Branko Stevanović, prof. dr Zorana Opačić, profesorka književnosti za decu i mlade, kao i Zoran Penevski, urednik knjige.

Roman se bavi odrastanjem unutar moderne, rasparčane porodice, pokušajima protagonistkinje da pronađe svoje mesto pod zvezdama i oslobodi se krivice koju oseća, ali pre svega motivom nedostatka roditeljske ljubavi u očima deteta.

Devojčica svoje sidro pronalazi u liku svoga dede Andruka, koji strpljivo tka konac priče kojom će podići sidro sa dna noći, koja je zavladala u srcu njegove unuke.

Tako pitanje o Tajni Sunca, kako ta smena nastaje, postaje pitanje: ko je kome okrenuo leđa?

Prof. dr Zorana Opačić podsetila je na fundamentalnu važnost razgovora u vaspitanju i obrazovanju, definišući delo kao pokušaj autora da pruži ruku svakom detetu koje pati od izolovanosti unutar moderne porodice. Govoreći o konstrukciji dela, ona izdvaja kvalitet i ulogu dijaloga: „Koristeći se formom gotovo antičkog, platonovskog dijaloga, autor, u stilu najboljih sofista, ne pruža gotove odgovore već nas podstiče da tragamo za njima zajedno sa Paunom, stvarajući neraskidivu vezu između čitaoca i protagonistkinje. Time nam daruje mnogo osmeha, ali i suza. Zbog veštog i promišljenog vođenja ka odgovorima, roman ’Sidro na dnu noći’ opravdano je oslovljen i kao Sofijin svet za decu. Autor podržava radoznalost i znatiželju u pogledu na svet i vešto u nju tka unutrašnju potrebu za odgovorima na najintimnija pitanja koja nosimo u sebi.“

„Sidro na dnu noći“ Branko Stevanović je pročitao na preporuku Uroša Petrovića. ,,Čitajući, ne možete a da nemate na umu Egziperija i ’Malog Princa’“, kaže Stevanović, i dodaje: „’Sidro na dnu noći’ je roman istaknute liričnosti, lepote iskaza, ali i topline. Rezonujući sa detetom koje odrasta, u maniru Mike Antića, autor stvara slike prepune topline koje odjekuju u natprostornim i vanvremenskim instancama, ostavljajući eho toplijeg sveta u svesti njegovih čitalaca. Izmeštajući likove iz stroge prostorne i vremenske definisanosti, autor pojačava polifoniju zvučnih slika i značenja, čime obezbeđuje zamagljenost i neodređenost iskaza, te se za svaki dijalog, vođen između svetlosti grada i zvezda, može reći da teži univerzalnom. Autor ima bogat rečnik i izuzetnu sposobnost odabira pravih reči, što je za lirski roman od izuzetne važnosti. Na tragu Igora Kolarova, roman se bavi motivom deteta gurnutog u svet nesporazuma, kojima su odrasli skloni. Baveći se njihovim najtananijim osećanjima, on zalazi u intimni krug moderne porodice, pokazujući svojevrsnu začaranost tog kruga narušenih odnosa i nerazumevanja, jasno dajući do znanja da, u sukobu između roditelja, dete najčešće biva žrtva. Izvesno je da je poziv učitelja doprineo dubljem razumevanju prirode deteta, no autor je pokazao da izvrsno poznaje i mentalni sklop starijih ljudi.“

Penevski je rekao da je Milan Dabović ,,srećna okolnost koja se desila“, ističući kao bitne odlike zrelost autora i bavljenje savremenim problemima. Govoreći o samom delu, istakao je poetičnost iskaza, pozivajući se na dela Igora Kolarova i Mike Antića. ,,Jezik ne ostaje samo na nivou ekspresija i slika dobrog zvuka“, kaže Penevski, ,,nego se bavi i promišljanjima“, i dodaje da je to vrsta pisanja koju pamtimo kod „Malog Princa“ i „Galeba Džonatana Livingstona“. Pored opšteprisutnog motiva ruže, autor uvodi i motiv ružinog trna, zato što je „lepota trna još neobičnija jer smisao ne nosi u sebi već u onome što želi da sačuva“.

Prisutnima se obratio i autor, ističući nedostatak posvećenosti detetu kao važan segment ovog dela. Kako je rekao, „roman je nastao kao odgovor na potrebu deteta za pažnjom, i upućen je ne samo deci već i roditeljima“.

Studenti Učiteljskog fakulteta učestvovali su u predstavljanju romana čitajući odabrane odlomke uz muzičku pratnju.

„Sidro na dnu noći“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.