Knjiga „Moja ljubav Nikola Tesla“ autorke Ane Atanasković predstavljena je u Beču, u organizaciji Austrijsko-srpskog kulturnog društva „Vilhelmina Mina Karadžić“.
Prisutne je u ime Zajednice srpskih klubova u Beču, u čijim se prostorijama i održala promocija, pozdravio predsednik Luka Marković. On je zahvalio autorki na dolasku, a posebno Svetlani Matić što je do sada organizovala niz značajnih kulturnih manifestacija.
Govoreći o romanu koji je preveden na engleski jezik, a objavljen u beogradskoj Laguni, prof. Svetlana Marić istakla je da je reč o drugom izdanju, koje je autorka posvetila pokojnom ocu Stanimiru Atanaskoviću, zahvaljujući kome je stekla prva saznanja o Nikoli Tesli kao naučniku u časopisu Galaksija i imala priliku da čita o ženama koje su ga volele. Među njima je bila i Ketrin Mekmehon Džonson, supruga Roberta Andervuda Džonsona, Teslinog odanog prijatelja.
Ana Atanasković je naglasila da je knjiga podeljena u pet celina: vazduh, zemlja, vatra, voda i etar, koji je naknadno dodat, jer, kako je istakla, „Nikola Tesla je u njega verovao, dok Albert Anštajn nije“.
Knjiga je nastala kao rezultat istraživanja sprovedenih u Srbiji i Americi, a pisana je u obliku dnevnika koji Ketrin Mekmehon vrlo pedantno vodi i u kom opisuje susrete sa Teslom. Dnevnik obiluje osećanjima prepunim čežnje, sreće, tuge i iščekivanja, u vreme kada je ovaj, posve neobičan čovek, posećivao njihov dom. Dnevnik se oslanja na pisma Ketrin Mekmehon, iz kojih je autorka crpla podatke i vešto ih pretvorila u ljubavnu priču, platonsku, neostvarenu, a nabijenu emocijama.
Vrlo vešto, Ana Atanasković kroz jasne rečenice opisuje njihov odnos, mereći svaku napisanu reč, suptilno opisujući i erotske scene, svesna odgovornosti da piše o vanvremenskom naučniku, iz drugačijeg ugla. Zanimljiv je opis u delu „Vatra“, gde autorka znatiželjno opisuje susret Tesle i Ketrin: „Upoznala sam čarobnjaka. Zove se Nikola Tesla i ušao je sa Keromfordom u naš dom. Neverovatno je visok, ima kraljevsko držanje, prefinjenu eleganciju, staložen je i miran, neizdrživo sporo je skidao bele rukavice od jelenske kože sa po dva crna dugmeta, savršeno krojen crni kaput i fini dugački frak sa satenskim paspulom. Izazivao je u meni nestrpljenje i talas smirenja u isto vreme. Lice mu je izduženo i zagonetno, to je lice jednog izuzetnog džentlmena, ali i mudrog vilenjaka... Nikada do sada nisam videla čoveka koji je nežan i moćan u isto vreme.“
Delove iz knjige čitali su prisutnima glumac Milinko Ametović Beganović i prof. Svetlana Matić izazvavši veliko interesovanje.
Iz knjige saznajemo da je Tesla bio deo aristokratskog društva u Americi u to vreme, da se družio sa poznatim ličnostima iz sveta nauke, kulture, politike, da je bio uvek doteran, pravi kicoš, pa je kao takav ostavljao pozitivan utisak na sve one koji su se s njim susretali.
Govoreći o romanu koji je preveden na engleski jezik, a objavljen u beogradskoj Laguni, prof. Svetlana Marić istakla je da je reč o drugom izdanju, koje je autorka posvetila pokojnom ocu Stanimiru Atanaskoviću, zahvaljujući kome je stekla prva saznanja o Nikoli Tesli kao naučniku u časopisu Galaksija i imala priliku da čita o ženama koje su ga volele. Među njima je bila i Ketrin Mekmehon Džonson, supruga Roberta Andervuda Džonsona, Teslinog odanog prijatelja.
Ana Atanasković je naglasila da je knjiga podeljena u pet celina: vazduh, zemlja, vatra, voda i etar, koji je naknadno dodat, jer, kako je istakla, „Nikola Tesla je u njega verovao, dok Albert Anštajn nije“.
Knjiga je nastala kao rezultat istraživanja sprovedenih u Srbiji i Americi, a pisana je u obliku dnevnika koji Ketrin Mekmehon vrlo pedantno vodi i u kom opisuje susrete sa Teslom. Dnevnik obiluje osećanjima prepunim čežnje, sreće, tuge i iščekivanja, u vreme kada je ovaj, posve neobičan čovek, posećivao njihov dom. Dnevnik se oslanja na pisma Ketrin Mekmehon, iz kojih je autorka crpla podatke i vešto ih pretvorila u ljubavnu priču, platonsku, neostvarenu, a nabijenu emocijama.
Vrlo vešto, Ana Atanasković kroz jasne rečenice opisuje njihov odnos, mereći svaku napisanu reč, suptilno opisujući i erotske scene, svesna odgovornosti da piše o vanvremenskom naučniku, iz drugačijeg ugla. Zanimljiv je opis u delu „Vatra“, gde autorka znatiželjno opisuje susret Tesle i Ketrin: „Upoznala sam čarobnjaka. Zove se Nikola Tesla i ušao je sa Keromfordom u naš dom. Neverovatno je visok, ima kraljevsko držanje, prefinjenu eleganciju, staložen je i miran, neizdrživo sporo je skidao bele rukavice od jelenske kože sa po dva crna dugmeta, savršeno krojen crni kaput i fini dugački frak sa satenskim paspulom. Izazivao je u meni nestrpljenje i talas smirenja u isto vreme. Lice mu je izduženo i zagonetno, to je lice jednog izuzetnog džentlmena, ali i mudrog vilenjaka... Nikada do sada nisam videla čoveka koji je nežan i moćan u isto vreme.“
Delove iz knjige čitali su prisutnima glumac Milinko Ametović Beganović i prof. Svetlana Matić izazvavši veliko interesovanje.
Iz knjige saznajemo da je Tesla bio deo aristokratskog društva u Americi u to vreme, da se družio sa poznatim ličnostima iz sveta nauke, kulture, politike, da je bio uvek doteran, pravi kicoš, pa je kao takav ostavljao pozitivan utisak na sve one koji su se s njim susretali.
Ana Atanasković je istakla da je glavna junakinja na samrti zamolila supruga da čuva Nikolu Teslu. To saznajemo iz pisma Roberta Andervuda Džonsona upućenom Nikoli Tesli: „Dragi Tesla, želja gđe Džonson, te poslednje noći njenog života, bila je da ostanem u vezi sa Vama. To je prilično težak zadatak, ali ja neću biti kriv, ako ne bude ispunjen. Srdačno Vaš, Luka.“
„Osim što upoznajemo Teslinu drugu, misterioznu stranu ličnosti, zahvaljujući autorki, iz romana uviđamo i kako je tekao razvoj Njujorka i Amerike u tom periodu“, istakla je Svetlana Matić i preporučila prisutnima da kupovinom knjige obogate svoju biblioteku.
Foto: Dušan Borisavljević
„Osim što upoznajemo Teslinu drugu, misterioznu stranu ličnosti, zahvaljujući autorki, iz romana uviđamo i kako je tekao razvoj Njujorka i Amerike u tom periodu“, istakla je Svetlana Matić i preporučila prisutnima da kupovinom knjige obogate svoju biblioteku.
Foto: Dušan Borisavljević
