Ket Džarman o „Kraljevima reka“
Na Jutjub kanalu edukativnog, istorijskog programa Viral History arheolog i autor knjige „Kraljevi reka“ dr Ket Džarman govori o uticaju, karakteru i nasleđu Vikinga i njihove kulture.
U mojoj knjizi „Kraljevi reka“ radi se uglavnom o vezama Skandinavaca i Vikinga sa zapadom i istokom. Ona govori o putnim mrežama, a većina savremenih istraživanja, naročito bioarheologije i ostalih inovacija iz proteklih 10–20 godina, pokazuje da je svet Vikinga zapravo povezivao zapad i istok.
To je veoma uzbudljiv deo istorije za istraživanje, jer imamo toliko različitih izvora, i to multidisciplinarnih, jer imamo arheologiju, neke istorijske zapise, a sada i mnogo novih naučnih izuma koji bacaju sumnju na činjenice koje smo mislili da znamo o Vikinzima. Veoma je zanimljivo postoji mnogo novih otkrića, jer sve što smo učili pre 20 godina odjednom više ne pije vodu.
Sada mnogo bolje shvatamo kakvo je zapravo bilo doba Vikinga, ko su bili ti ljudi i šta su radili. Uviđamo da nije u pitanju samo podatak da su bili osvajači i nasilni pljačkaši, već je među njima bilo i trgovaca, ljudi koji su koristili različite prilike putujući na zapad i, što pominjem u knjizi, na istok. To je mnogo složenije, mnogo kompleksnije nego što smo nekad mislili, jer je činjenica da su ti ljudi pre hiljadu godina mogli da odu tako daleko, prema Islandu, Grenlandu i Severnoj Americi, na jug Sredozemlja, a zatim skroz do Bagdada na istoku. To su pritom radili veoma uspešno, usput dolazeći u kontakt sa mnogo različitih naroda, i smatram da se po tome doba Vikinga ističe. U to doba su mnogi bili samo doseljenici, koji su tražili nove mogućnosti i novi život na nekom drugom mestu, što se ne razlikuje mnogo od savremenih migracija. Mnogo ljudi je povukao taj pokret i činjenica da su otkrivali i naseljavali nove zemlje, poput Islanda i Grenlanda, ali i prelazili u Britaniju i Englesku i naseljavali se tamo. Nesumnjivo otkrivamo sve više o takvim interakcijama.
Nasilje
Nasilje jeste bilo sastavni deo društva u vikinškom dobu. Međutim, vikinzi verovatno nisu bili mnogo nasilniji od ostalih tadašnjih naroda i možda ih prati lošija reputacija jer postoji više izvora u kojima su neprijatelji pisali o njima. Izveštili su se u upotrebi nasilja kada je to bilo neophodno, ali da su se trudili da ga izbegnu kada za njim nije bilo potrebe. Međutim, ideja o nasilju i njegovoj ulozi u domaćem društvu postavlja pitanje da li se to dešavalo samo preko granica ili se dešavalo i u domovini. Drugo pitanje je da li je pretnja nasiljem ponekad bila dovoljna. To se naročito vidi u vikinškim interakcijama na tlu Engleske, gde su suštinski reketirali ljude. Ljudi su im plaćali da ih ne napadaju, što znači da je postojala pretnja upotrebom nasilja, međutim zanimljivo je kada sagledamo kako se to s vremenom menjalo u različitim krajevima sveta. Verujem da je važno šta je u kom trenutku neophodno, jer je nekada nasilje neophodno, a nekada nije.
Verovanja
Nemamo baš dobre izvore o tadašnjim verovanjima, neki izvori pominju kasnije doba, ali ne znamo u kojoj meri su Vikinzi bili vernici i ne znamo kakvi su bili pojedinačni sistemi verovanja. Jedna od bitnih nepoznanica je očigledno bila šta se dešava posle smrti. Ako živite u društvu gde je rizik od smrti veoma visok i ako vam je posao suštinski ratovanje, verovanje o tome šta se dešava nakon smrti, i kakva vam nagrada sleduje, biće veoma važno. Kasnije, sa širenjem hrišćanstva, vera postaje centralizovana, postaje bitnija od vladara i kraljeva, koji hrišćanstvo koriste u svoju korist kako bi stekli neku vrstu političke prednosti u društvu. Izgleda da je tada došlo do značajne promene, od ličnih verovanja do šire, državne, religije, što je bila ogromna promena.
Putovanja
Njihov uticaj oseća se i mnogo kasnije – države Skandinavije: Norveška, Švedska i Danska osnovane su pred kraj vikinškog doba, što je bio proces. Istorijski značaj imaju i veze sa Britanijom, Irskom i istokom Rusije. Ove zemlje su, takođe, mnogo uticale na stvaranje skandinavskih država, a međusobna povezanost opstala je još neko vreme, naročito ka istoku. Mislim da su te veze, koje su uglavnom nastale u doba Vikinga, opstale dosta duže, ali opet, na mestima poput Engleske, Vikinzi su imali veliki uticaj ne samo na stvaranje države već i na engleski jezik. Skandinavski jezici imali su ogroman uticaj – mnogo reči i gramatike koje danas koristimo su u potpunosti produkt uticaja migracija Skandinavaca.
Autor: Ket Džarman
Izvor: YouTube
Prevod: Đorđe Radusin
To je veoma uzbudljiv deo istorije za istraživanje, jer imamo toliko različitih izvora, i to multidisciplinarnih, jer imamo arheologiju, neke istorijske zapise, a sada i mnogo novih naučnih izuma koji bacaju sumnju na činjenice koje smo mislili da znamo o Vikinzima. Veoma je zanimljivo postoji mnogo novih otkrića, jer sve što smo učili pre 20 godina odjednom više ne pije vodu.
Sada mnogo bolje shvatamo kakvo je zapravo bilo doba Vikinga, ko su bili ti ljudi i šta su radili. Uviđamo da nije u pitanju samo podatak da su bili osvajači i nasilni pljačkaši, već je među njima bilo i trgovaca, ljudi koji su koristili različite prilike putujući na zapad i, što pominjem u knjizi, na istok. To je mnogo složenije, mnogo kompleksnije nego što smo nekad mislili, jer je činjenica da su ti ljudi pre hiljadu godina mogli da odu tako daleko, prema Islandu, Grenlandu i Severnoj Americi, na jug Sredozemlja, a zatim skroz do Bagdada na istoku. To su pritom radili veoma uspešno, usput dolazeći u kontakt sa mnogo različitih naroda, i smatram da se po tome doba Vikinga ističe. U to doba su mnogi bili samo doseljenici, koji su tražili nove mogućnosti i novi život na nekom drugom mestu, što se ne razlikuje mnogo od savremenih migracija. Mnogo ljudi je povukao taj pokret i činjenica da su otkrivali i naseljavali nove zemlje, poput Islanda i Grenlanda, ali i prelazili u Britaniju i Englesku i naseljavali se tamo. Nesumnjivo otkrivamo sve više o takvim interakcijama.
Nasilje
Nasilje jeste bilo sastavni deo društva u vikinškom dobu. Međutim, vikinzi verovatno nisu bili mnogo nasilniji od ostalih tadašnjih naroda i možda ih prati lošija reputacija jer postoji više izvora u kojima su neprijatelji pisali o njima. Izveštili su se u upotrebi nasilja kada je to bilo neophodno, ali da su se trudili da ga izbegnu kada za njim nije bilo potrebe. Međutim, ideja o nasilju i njegovoj ulozi u domaćem društvu postavlja pitanje da li se to dešavalo samo preko granica ili se dešavalo i u domovini. Drugo pitanje je da li je pretnja nasiljem ponekad bila dovoljna. To se naročito vidi u vikinškim interakcijama na tlu Engleske, gde su suštinski reketirali ljude. Ljudi su im plaćali da ih ne napadaju, što znači da je postojala pretnja upotrebom nasilja, međutim zanimljivo je kada sagledamo kako se to s vremenom menjalo u različitim krajevima sveta. Verujem da je važno šta je u kom trenutku neophodno, jer je nekada nasilje neophodno, a nekada nije.
Verovanja
Nemamo baš dobre izvore o tadašnjim verovanjima, neki izvori pominju kasnije doba, ali ne znamo u kojoj meri su Vikinzi bili vernici i ne znamo kakvi su bili pojedinačni sistemi verovanja. Jedna od bitnih nepoznanica je očigledno bila šta se dešava posle smrti. Ako živite u društvu gde je rizik od smrti veoma visok i ako vam je posao suštinski ratovanje, verovanje o tome šta se dešava nakon smrti, i kakva vam nagrada sleduje, biće veoma važno. Kasnije, sa širenjem hrišćanstva, vera postaje centralizovana, postaje bitnija od vladara i kraljeva, koji hrišćanstvo koriste u svoju korist kako bi stekli neku vrstu političke prednosti u društvu. Izgleda da je tada došlo do značajne promene, od ličnih verovanja do šire, državne, religije, što je bila ogromna promena.
Putovanja
Njihov uticaj oseća se i mnogo kasnije – države Skandinavije: Norveška, Švedska i Danska osnovane su pred kraj vikinškog doba, što je bio proces. Istorijski značaj imaju i veze sa Britanijom, Irskom i istokom Rusije. Ove zemlje su, takođe, mnogo uticale na stvaranje skandinavskih država, a međusobna povezanost opstala je još neko vreme, naročito ka istoku. Mislim da su te veze, koje su uglavnom nastale u doba Vikinga, opstale dosta duže, ali opet, na mestima poput Engleske, Vikinzi su imali veliki uticaj ne samo na stvaranje države već i na engleski jezik. Skandinavski jezici imali su ogroman uticaj – mnogo reči i gramatike koje danas koristimo su u potpunosti produkt uticaja migracija Skandinavaca.
Autor: Ket Džarman
Izvor: YouTube
Prevod: Đorđe Radusin
Autor: Ket Džarman
