Karmen Domingo – Gala – Dali: Muza i genije
Romansirana biografija Karmen Domingo o besmrtnoj muzi nadrealističkog pesnika Pola Elijara i ekscentričnog slikara Salvadora Dalija – Gali Dali, rođenoj kao Elena Ivanovna Diakonova, u Rusiji, u Kazanju, gde je nastala i čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Kazanjske, koja isceljuje bolesne i spasava carevinu od propasti.
Uoči Velikog rata upućena je u sanatorijum u Švajcarskoj, iznad Davosa, da bi se lečila od tuberkuloze. Svog prvog supruga, Pola Elijara, sreće u lečilištu i nakon kratkotrajnog pokušaja da postane učiteljica u Moskvi, gde prijateljuje sa čuvenom Marinom Cvetajevom, ona se sastaje sa Polom u Parizu, udaje se za njega i rađa devojčicu – Sesil.
Salvadora Dalija, srela je u svojoj trideset i šestoj godini, u trenutku kad je najpoznatiji umetnik XX veka imao deset godina manje. Među njima planula je ljubav, a bilo je to kao da su se dve sjajne zvezde spojile u svom sjaju.
Za razliku od Gale, koja je bila zrela žena, Salvador je bio praktično devstvenik, aseksualan, nije imao nikakvih telesnih iskustava i pomalo je zazirao od misterioznog ženskog tela. A onda ga je njegova bleštava muza svemu naučila, kolanjem svoje proključale krvi i presijavanjem požudne puti.
Nadrealistički prvak, avangardni umetnik, prorok epohe, radio je u mnogim oblastima umetnosti, sa Bunjuelom na filmovima „Andaluzijski pas“ i „Zlatno doba“, pre no što je posetio Luvr, upoznao je Pikasa, bavio se dizajnom (telefon sa slušalicom jastogom), voleo je da se kostimira, njegov imidž bio je performans u kome je neretko, obnažena ili obučena učestvovala njegova muza, supruga Gala, bavio se dizajnom nameštaja (sofa u obliku ženskih usana), skulptorstvom, slikarstvom, grafičkim dizajnom. Napravio je i danas prepoznatljivi logo za brend „Čupa čups“, slavnu lizalicu.
Nadrealizam kao područje čovekovog nesvesnog i sveta snova, najbolje je izrazio slikom „Upornost sećanja“ na kojoj je predstavio satove koji se tope, vreme koje se krivi, udvaja, postaje relativno... Gala je zaslužna što je najčešće počeo da koristi tehniku ulja na platnu, pošto je od njega tražila da slika renesansno, kao stari majstori. Postala mu je menadžer, stilista, inspiracija, sagovornica, saputnica, sa kojom je brak sklapao bar tri puta, napravivši od svoje sreće vrhunsku predstavu. Njihov odlazak u Ameriku, doneo im je internacionalnu slavu. Dali je sarađivao sa Hičkokom i Voltom Diznijem, a Holivud je bio mesto gde se ovaj par osećao kao riba u vodi. Amerika ih je zavolela. Oni su umeli da je zabave, bilo svojim imidžom, kostimima, maskenbalima ili orgijama.
Knjiga počinje scenom u zamku Pubol, koji joj je kupio Dali. Gala je starica koja ne voli ogledala, naređuje da nestanu iz njenog utočišta. Ne dozvoljava svojoj ćerki da uđe u kuću da je vidi. Ova mučna scena, kazuje nam da se muza nadrealizma nije proslavila u ulozi majke. Pa iako njeno srce nije kameno, ono ne reaguje na zov svog deteta.
Karmen Domingo predstavila je Galu kao savršenu muzu, surovu majku, hladnu ljubavnicu, zahtevnu suprugu, ženu sa hiljadu talenata i mana, koja je kanalisala Dalijevu umetnost u grandioznu silu koja je pokorila svet. Tarot karte koje kao starica ne ispušta iz ruke, a otvara ih dva puta dnevno, takođe nas uvode u paralelni nadrealni svet simbola, snova i fantastičnih likovnih predstava.
Njihov intimni život podrazumevao je apsolutnu slobodu, ne i apsolutnu vernost. Gala je imala druge muškarce, što Daliju nije smetalo, a i on je bio u dugogodišnjoj vezi sa Amandom Lir. Gala je na kraju prepustila Amandi svog neodoljivog genija, povukavši se u svoj dvorac kao u pustinjski manastir, što je Dalija porazilo i možda ubrzalo razvoj Parkinsonove bolesti, pogubne po slikara.
Bez gvozdene discipline koju mu je nametnula, nagrađujući ga svojim telom savršeno izvajanim, bez stroge satnice koje se morao pridržavati, putovanja i kontakata koje je morao negovati, Salvador Dali ne bi doživeo internacionalnu karijeru i ne bi postao najpoznatiji šoumen, umetnik, nadrealista, slikar, niti bi se upoređivao sa najvećima – kakav je nedvosmisleno Pikaso. Zato se on neretko na svojim ogromnim platnima potpisivao kao Dali – Gala.
Salvador je imao brkove po ugledu na baroknog kolegu Dijega Velaskeza, koji su mu služili kao antene za komunikaciju sa vanzemaljcima, bivajući najupečatljivi detalj njegove ekscentrične pojave.
Gala je prava junakinja ove knjige. Komunicirala je sa najznačajnim ljudima svoga vremena, i svi su u njoj primećivali lidersku i lucidnu crtu muze, nimfe, gorgone, meduze, boginje, žene za sva vremena. Besmrtnice.
Ona, od krvi i mesa, u svim svojim životnim dobima, kao starica i glamurozna zavodnica, bila je nadahnuće pariskim nadrealistima i svojim muževima. Uvek je bila na visini zadatka, da iz svojih muškaraca izvuče ono najbolje, i prosledi ga čovečanstvu. Obojici, a naročito Daliju, bila je istovremeno majčinska figura i ljubavnica, spremna da ih istovremeno podoji, zavede i raspomami.
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres
Uoči Velikog rata upućena je u sanatorijum u Švajcarskoj, iznad Davosa, da bi se lečila od tuberkuloze. Svog prvog supruga, Pola Elijara, sreće u lečilištu i nakon kratkotrajnog pokušaja da postane učiteljica u Moskvi, gde prijateljuje sa čuvenom Marinom Cvetajevom, ona se sastaje sa Polom u Parizu, udaje se za njega i rađa devojčicu – Sesil.
Salvadora Dalija, srela je u svojoj trideset i šestoj godini, u trenutku kad je najpoznatiji umetnik XX veka imao deset godina manje. Među njima planula je ljubav, a bilo je to kao da su se dve sjajne zvezde spojile u svom sjaju.
Za razliku od Gale, koja je bila zrela žena, Salvador je bio praktično devstvenik, aseksualan, nije imao nikakvih telesnih iskustava i pomalo je zazirao od misterioznog ženskog tela. A onda ga je njegova bleštava muza svemu naučila, kolanjem svoje proključale krvi i presijavanjem požudne puti.
Nadrealistički prvak, avangardni umetnik, prorok epohe, radio je u mnogim oblastima umetnosti, sa Bunjuelom na filmovima „Andaluzijski pas“ i „Zlatno doba“, pre no što je posetio Luvr, upoznao je Pikasa, bavio se dizajnom (telefon sa slušalicom jastogom), voleo je da se kostimira, njegov imidž bio je performans u kome je neretko, obnažena ili obučena učestvovala njegova muza, supruga Gala, bavio se dizajnom nameštaja (sofa u obliku ženskih usana), skulptorstvom, slikarstvom, grafičkim dizajnom. Napravio je i danas prepoznatljivi logo za brend „Čupa čups“, slavnu lizalicu.
Nadrealizam kao područje čovekovog nesvesnog i sveta snova, najbolje je izrazio slikom „Upornost sećanja“ na kojoj je predstavio satove koji se tope, vreme koje se krivi, udvaja, postaje relativno... Gala je zaslužna što je najčešće počeo da koristi tehniku ulja na platnu, pošto je od njega tražila da slika renesansno, kao stari majstori. Postala mu je menadžer, stilista, inspiracija, sagovornica, saputnica, sa kojom je brak sklapao bar tri puta, napravivši od svoje sreće vrhunsku predstavu. Njihov odlazak u Ameriku, doneo im je internacionalnu slavu. Dali je sarađivao sa Hičkokom i Voltom Diznijem, a Holivud je bio mesto gde se ovaj par osećao kao riba u vodi. Amerika ih je zavolela. Oni su umeli da je zabave, bilo svojim imidžom, kostimima, maskenbalima ili orgijama.
Knjiga počinje scenom u zamku Pubol, koji joj je kupio Dali. Gala je starica koja ne voli ogledala, naređuje da nestanu iz njenog utočišta. Ne dozvoljava svojoj ćerki da uđe u kuću da je vidi. Ova mučna scena, kazuje nam da se muza nadrealizma nije proslavila u ulozi majke. Pa iako njeno srce nije kameno, ono ne reaguje na zov svog deteta.
Karmen Domingo predstavila je Galu kao savršenu muzu, surovu majku, hladnu ljubavnicu, zahtevnu suprugu, ženu sa hiljadu talenata i mana, koja je kanalisala Dalijevu umetnost u grandioznu silu koja je pokorila svet. Tarot karte koje kao starica ne ispušta iz ruke, a otvara ih dva puta dnevno, takođe nas uvode u paralelni nadrealni svet simbola, snova i fantastičnih likovnih predstava.
Njihov intimni život podrazumevao je apsolutnu slobodu, ne i apsolutnu vernost. Gala je imala druge muškarce, što Daliju nije smetalo, a i on je bio u dugogodišnjoj vezi sa Amandom Lir. Gala je na kraju prepustila Amandi svog neodoljivog genija, povukavši se u svoj dvorac kao u pustinjski manastir, što je Dalija porazilo i možda ubrzalo razvoj Parkinsonove bolesti, pogubne po slikara.
Bez gvozdene discipline koju mu je nametnula, nagrađujući ga svojim telom savršeno izvajanim, bez stroge satnice koje se morao pridržavati, putovanja i kontakata koje je morao negovati, Salvador Dali ne bi doživeo internacionalnu karijeru i ne bi postao najpoznatiji šoumen, umetnik, nadrealista, slikar, niti bi se upoređivao sa najvećima – kakav je nedvosmisleno Pikaso. Zato se on neretko na svojim ogromnim platnima potpisivao kao Dali – Gala.
Salvador je imao brkove po ugledu na baroknog kolegu Dijega Velaskeza, koji su mu služili kao antene za komunikaciju sa vanzemaljcima, bivajući najupečatljivi detalj njegove ekscentrične pojave.
Gala je prava junakinja ove knjige. Komunicirala je sa najznačajnim ljudima svoga vremena, i svi su u njoj primećivali lidersku i lucidnu crtu muze, nimfe, gorgone, meduze, boginje, žene za sva vremena. Besmrtnice.
Ona, od krvi i mesa, u svim svojim životnim dobima, kao starica i glamurozna zavodnica, bila je nadahnuće pariskim nadrealistima i svojim muževima. Uvek je bila na visini zadatka, da iz svojih muškaraca izvuče ono najbolje, i prosledi ga čovečanstvu. Obojici, a naročito Daliju, bila je istovremeno majčinska figura i ljubavnica, spremna da ih istovremeno podoji, zavede i raspomami.
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres
