Robert Heris u „Konklavi“ odvodi čitaoce u malo poznat svet Vatikana, u vreme izbora novog pape. U ovom intervjuu autor iznosi na svetlo dana detalje koji su malo poznati.

Odakle se javila ideja za „Konklavu“?

Dok sam gledao papu Benedikta kako izlazi na balkon crkve Svetog Petra nakon izbora 2005. godine, i kada se pojavio papa Franja 2013, pitao sam se šta se dešavalo iza zavese, šta ih je uzdiglo do tog mesta. To je posejalo seme, i čim sam našao slobodnog vremena, počeo sam da istražujem kako funkcionišu konklave. Momentalno sam primetio da imam odličnu temu za roman.

Odakle ste dobili tako detaljne informacije o samom procesu izbora?

Čitao sam sve na šta sam mogao da naiđem. Najbolji izvor mi je bio takozvani tajni dnevnik koji je vodio kardinal prisutan na konklavi iz 2005. Objavljen je u južnoameričkom časopisu i jasno se vidi da je precizan i originalan. Pisao sam Vatikanu i tražio pristup mestima gde se konklava održava – naročito gostinskoj kući Kasa Santa Marte, gde kardinali žive tokom izbora i gde se odvijaju pregovori između izbornika. Bili su ljubazni i dozvolili su mi. Proveo sam neko vreme u papskoj privatnoj kapeli, Paulini i video sam Sobu suza, sakristiju Sistinske kapele gde se novi papa oblači. To mi je bilo izuzetno važno.

Da li je cenkanje koje opisujete u knjizi neizbežno?

Da. Kandidatu je potrebna dvotrećinska podrška kako bi bio izabaran. Kardinali su zaključani unutar Sistinske kapele i moraju četiri puta dnevno tajno da glasaju dok se ne odabere pobednik. Između glasanja, za vreme ručka i tokom večeri, dolazi do pregovora. Kardinali se okupljaju po sobama, u hodnicima i trpezarijama. Postoje frakcije. Menjaju svoje glasove, pokušavaju da skupe maksimalnu podršku za kandidata koji ih predstavlja. Nije to ništa novo. Traje već sedam vekova.

Da li ovaj roman deli teme sa nekim drugim vašim delima?

Da, poprilično. Konklava je, u osnovi, iako skrivena u svetom ritualu, borba za moć, a sve moje knjige govore o tome, na ovaj ili onaj način. Često se fokusiraju na male grupe ljudi u borbi za kontrolom. Takođe, volim da pišem romane smeštene u specifičnom vremenskom periodu i na određenoj lokaciji. Na neki način, „Konklava“ je moje viđenje apoteoze: to je najapsolutniji, najstariji i najkoncentrisaniji izborni proces na svetu.

Izvor: publishersweekly.com
Prevod: Miloš Vulikić