Kako je bračni život izgledao u prošlosti: predstavljena knjiga „Brak u modernoj Srbiji“
Knjiga istoričarke Aleksandre Vuletić „Brak u modernoj Srbiji“ koja sagledava brak kroz uticaje države, crkve, društva i pojedinca u Srbiji 19. i 20. veka – u vreme stvaranja moderne države i društva predstavljena je na promociji 29. januara u knjižari Delfi SKC.
Pored autorke, o knjizi su govorili i urednik Nebojša Jovanović i istoričarka Katarina Mitrović.
Kako je istakao na početku promocije Nebojša Jovanović, knjiga Aleksandre Vuletić govori o najvažnijoj instituciji ne samo države, nego civilizacije: „Civilizacija je počela onog trenutka kad su dvoje ljudi, muško i žensko, rešili da sve svoje potrebe, porive, nagone, dele jedno sa drugim i kad su rešili da to ne šire po drugim članovima plemena. Tada je u stvari stvorena osnovna ćelija društva, što brak po definiciji jeste i dan-danas. Naša autorka nam vešto pripoveda tu priču u vreme stvaranja moderne srpske države koja je odmah povela računa o svojim institucijama, uključujući i uređenje institucije braka.“
Katarina Mitrović je najpre rekla da je „Brak u modernoj Srbiji“ izuzetno dobro napisana knjiga: „Ovo je naučna, istoriografska knjiga u pravom smislu te reči i svi kriterijumi naučne metodologije su zadovoljeni, ali se ona čita kao najlepši roman. Obiluje dokumentima, obiluje etnografskom građom koja je odlično uklopljena u priču, a priča počinje krajem 18. veka kada su se glavni akteri Prvog srpskog ustanka poženili otmicom, a sada je trebalo taj i slične nemile običaje sprečiti i sačuvati porodicu.“
Mitrović je istakla da nas ova knjiga suočava sa realnom slikom porodice u prošlosti koja nije bila idilična i uzorno patrijalna i da sve ono što danas srećemo, dešavalo se i tada: „Nemate pojma koliko je ’nasmešene depresije’ bilo u Beogradu početkom druge polovine 19. veka, i koliko su partnerski odnosi bili hladni i kako tu nije bilo brakova iz ljubavi već gotovo uvek iz nekog interesa.“
Polje stručnog interesovanja Aleksandre Vuletić je društvena istorija, istorija privatnog života, istorija svakodnevnog života i istorija običnog malog čoveka, naročito u periodu XIX veka u vreme formiranja moderne srpske države i modernog društva, a samom temom braka se bavi decenijama i na toj temi je doktorirala, i svoju doktorsku disertaciju učinila dostupnom širem krugu čitalaca: „Želela sam da tu temu približim i onima koji nemaju nužno istoriografsko obrazovanje. Bilo je dosta narodnih običaja koje su vlasti želele da iskorene, kao što su otmica devojaka, kupovina devojaka, dobegavanje devojaka, čedomorstvo i drugi jer su smatrali da oni ne doprinose napretku Srbije i da nisu u skladu sa evropskim vrednostima koje srpska država u to vreme pokušava da usvoji.“
Ipak nije bilo lako sprovoditi nove životne stilove i narod je često nastavio da radi po svome: „Nije bilo dovoljno, kao i danas, izdati zakon da se neka pojava iskoreni, već je potrebno da se promene društveno-ekonomski uslovi. A ta promena društveno-ekonomskih uslova je tekla mnogo sporije. I zbog toga ti običaji nestaju tek u drugoj polovini 19. veka kada su se te okolnosti delimično promenile, zahvaljujući delom održavnim uredbama, naredbama, propisima, ali i postepenom društveno-ekonomskom razvoju. Svi znamo da se i danas mlade na svadbama ’kupuju’, ali taj običaj u većini slučajeva, nadam se, nema više ekonomski značaj, koji je nekada imao“, istakla je Vuletić.
Razvodi u prošlosti nisu bili tako retka pojava.
„U 19. veku i sklapanje i razvod braka pripadaju i crkvi. Dakle, brak se sklapa u crkvi, brak se takođe razvodi u crkvi pod strogo određenim propisima. Brak se mogao razvesti samo u slučaju dokazane preljube, ali i tada, i crkva, i država, i cela zajednica nastojali su da do razvoda ne dođe i da se očuva bračna zajednica da bi se očuvalo društvo“, istakla je autorka.
Razlozi za pokretanje razvoda bili su različiti. U mnogim slučajima i muževi i žene nisu samo preljubu iznosili kao razlog razvoda. Bilo je žalbi koje se su ticale zlostavljanja od partnera, da jedan od supružnika ne radi dovoljno, da ne doprinosi napretku porodice, do toga da jednostavno ne vole svoje bračne partnere.
Jedna žena u spisima nađenim u arhivi kaže da nema šta da kaže protiv svoga muža: „Samo mrzost u svom srcu osećam prema njemu i tu mrzost nikako ne mogu isterati iz svog srca i nikada se neću privoleti da živim s njim, makar me to i života mog stajalo.“
Knjiga „Brak u modernoj Srbiji“ obiluje autentičnom arhivskom građom, brojnim svedočanstvima, sudskim presudama, čime na izvrstan način približava čitaocu prošlost, ali i ukazuje koliko se stvari nisu mnogo promenile do danas.
Knjigu možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Kako je istakao na početku promocije Nebojša Jovanović, knjiga Aleksandre Vuletić govori o najvažnijoj instituciji ne samo države, nego civilizacije: „Civilizacija je počela onog trenutka kad su dvoje ljudi, muško i žensko, rešili da sve svoje potrebe, porive, nagone, dele jedno sa drugim i kad su rešili da to ne šire po drugim članovima plemena. Tada je u stvari stvorena osnovna ćelija društva, što brak po definiciji jeste i dan-danas. Naša autorka nam vešto pripoveda tu priču u vreme stvaranja moderne srpske države koja je odmah povela računa o svojim institucijama, uključujući i uređenje institucije braka.“
Katarina Mitrović je najpre rekla da je „Brak u modernoj Srbiji“ izuzetno dobro napisana knjiga: „Ovo je naučna, istoriografska knjiga u pravom smislu te reči i svi kriterijumi naučne metodologije su zadovoljeni, ali se ona čita kao najlepši roman. Obiluje dokumentima, obiluje etnografskom građom koja je odlično uklopljena u priču, a priča počinje krajem 18. veka kada su se glavni akteri Prvog srpskog ustanka poženili otmicom, a sada je trebalo taj i slične nemile običaje sprečiti i sačuvati porodicu.“
Mitrović je istakla da nas ova knjiga suočava sa realnom slikom porodice u prošlosti koja nije bila idilična i uzorno patrijalna i da sve ono što danas srećemo, dešavalo se i tada: „Nemate pojma koliko je ’nasmešene depresije’ bilo u Beogradu početkom druge polovine 19. veka, i koliko su partnerski odnosi bili hladni i kako tu nije bilo brakova iz ljubavi već gotovo uvek iz nekog interesa.“
Polje stručnog interesovanja Aleksandre Vuletić je društvena istorija, istorija privatnog života, istorija svakodnevnog života i istorija običnog malog čoveka, naročito u periodu XIX veka u vreme formiranja moderne srpske države i modernog društva, a samom temom braka se bavi decenijama i na toj temi je doktorirala, i svoju doktorsku disertaciju učinila dostupnom širem krugu čitalaca: „Želela sam da tu temu približim i onima koji nemaju nužno istoriografsko obrazovanje. Bilo je dosta narodnih običaja koje su vlasti želele da iskorene, kao što su otmica devojaka, kupovina devojaka, dobegavanje devojaka, čedomorstvo i drugi jer su smatrali da oni ne doprinose napretku Srbije i da nisu u skladu sa evropskim vrednostima koje srpska država u to vreme pokušava da usvoji.“
Ipak nije bilo lako sprovoditi nove životne stilove i narod je često nastavio da radi po svome: „Nije bilo dovoljno, kao i danas, izdati zakon da se neka pojava iskoreni, već je potrebno da se promene društveno-ekonomski uslovi. A ta promena društveno-ekonomskih uslova je tekla mnogo sporije. I zbog toga ti običaji nestaju tek u drugoj polovini 19. veka kada su se te okolnosti delimično promenile, zahvaljujući delom održavnim uredbama, naredbama, propisima, ali i postepenom društveno-ekonomskom razvoju. Svi znamo da se i danas mlade na svadbama ’kupuju’, ali taj običaj u većini slučajeva, nadam se, nema više ekonomski značaj, koji je nekada imao“, istakla je Vuletić.
Razvodi u prošlosti nisu bili tako retka pojava.
„U 19. veku i sklapanje i razvod braka pripadaju i crkvi. Dakle, brak se sklapa u crkvi, brak se takođe razvodi u crkvi pod strogo određenim propisima. Brak se mogao razvesti samo u slučaju dokazane preljube, ali i tada, i crkva, i država, i cela zajednica nastojali su da do razvoda ne dođe i da se očuva bračna zajednica da bi se očuvalo društvo“, istakla je autorka.
Razlozi za pokretanje razvoda bili su različiti. U mnogim slučajima i muževi i žene nisu samo preljubu iznosili kao razlog razvoda. Bilo je žalbi koje se su ticale zlostavljanja od partnera, da jedan od supružnika ne radi dovoljno, da ne doprinosi napretku porodice, do toga da jednostavno ne vole svoje bračne partnere.
Jedna žena u spisima nađenim u arhivi kaže da nema šta da kaže protiv svoga muža: „Samo mrzost u svom srcu osećam prema njemu i tu mrzost nikako ne mogu isterati iz svog srca i nikada se neću privoleti da živim s njim, makar me to i života mog stajalo.“
Knjiga „Brak u modernoj Srbiji“ obiluje autentičnom arhivskom građom, brojnim svedočanstvima, sudskim presudama, čime na izvrstan način približava čitaocu prošlost, ali i ukazuje koliko se stvari nisu mnogo promenile do danas.
Knjigu možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
