Upoznajte Jonasa Karlsona, pisca koji ume da ispriča na stotinak stranica ono što neki ne umeju ni na hiljadu. Minimalistička proza, jedinstven stil i apsurdne situacije u koje stavlja svoje likove osvojiće vas već od prvih stranica. U njegovim romanima prepoznaćete orvelovsku nametljivu birokratiju i beznadežne sudbine koje su proživljavali Kafkini likovi.

„I protiv volje sam morao da priznam da sam zapravo prilično zadovoljan svojim životom. Zapravo nisam imao na šta da se požalim. U mom slučaju nije bilo siromašnog odrastanja uz probleme sa zavisnošću i maltretiranjem ili neljudski hladnog odgoja u višoj klasi sa traumatičnim tinejdžerskim godinama u školi internatskog tipa sklonoj kažnjavanju.“

Roman Računispituje cenu sreće i njeno značenje. Naš junak ima naizgled običan, prosečan život. Po njegovom mišljenju, nije baš da skače od sreće svakog jutra kad ustane iz kreveta. Ljubavni život nema, radi bezvezan posao, nema baš mnogo prijatelja. Kada dobije račun za doživljenu sreću koji je astronomski visok, ništa mu nije jasno. On će pokušati da uloži reklamaciju na tu sumu, jer ne smatra da je naročito srećan, ali račun će se samo uvećavati. Shvatiće da je po visini računa zvanično najsrećniji čovek u celoj zemlji. Ali kako? Doživeo je tragediju, neprijatne trenutke, bio je tužan i izgubljen mnogo puta, plakao je. Međutim, zaboravlja koliko je puta sreću pronašao u sitnicama, kako je iz svake situacije izvlačio ono pozitivno i koliko je iz svake neprilike naučio. Naš bezimeni junak će pokušati da se izbori sa sistemom koji mu nameće ovaj račun. A možda će u toj borbi ponovo pronaći nešto pozitivno, možda čak i ljubav? Ovaj kratak roman nosi jaku poruku koju svi mi znamo ali nekako zaboravljamo u vrevi problema koju nosi svakodnevica – svako je kovač svoje sreće. Koliki bi bio vaš račun?

„Prvi put sam osetio da se život ne nalazi samo ispred već i iza mene. Život koji se nikada neće vratiti. Letnje noći sa kupanjem, i devojkama, i studentskim kapama, i snovima o budućnosti. Mladalačka nezaposlenost, zadovoljstvo zbog prvog posla, nemir i iščekivanje. Nije to samo detinjstvo, već tu ima i odraslog doba. Koje je prošlo.“

Roman Cirkusje na granici između nadrealizma i realizma. Mogao bi se najbolje opisati kao psihološka misterija koja izaziva čitaoca da odluči da li dokazi koje pripovedač nudi podržavaju zaključak koji je izvukao. U ovom kratkom romanu pratimo Magnusa Gabrijelsona, najboljeg prijatelja našeg junaka, koji nestaje iza ogledala posle cirkuske tačke. Najpre ljut, a potom veoma zabrinut, naš protagonista kreće u potragu za svojim prijateljem. Posle više neuspelih pokušaja da pronađe Magnusa, počinje da preispituje njihovo prijateljstvo vraćajući se u detinjstvo kada su se upoznali. Ne, ovo nije klasična misterija. Nije detektivska priča. Ovo je priča o sagledavanju sopstvenih izbora. Čitati Karlsona je poput odmora od stvarnosti ili barem od načina na koji smo navikli da doživljavamo stvarnost. Roman sugeriše da je svet cirkus, ili kao što je Šekspir rekao, pozornica, i da nije ništa drugo nego pokušaj nametanja reda haosu. Red je veštačka konstrukcija, neprirodno stanje, ali možda neophodno ako želimo da se probijemo kroz život koji ima samo ono značenje koje mu dodelimo. Bez obzira na to da li čitalac prihvata ili odbija tu filozofiju, autor podstiče na razmišljanje o životu iz druge perspektive.

Autor teksta: Dunja Lozuk