Još 5 distopijskih knjiga koje će vam pomoći da shvatite savremenu Ameriku
Život često podseća na distopijski roman. Ipak, jedno je reći da naš život podseća na neku apstraktnu distopiju, a nešto sasvim drugo kupiti knjigu i otkriti da je užase našeg doba savršeno opisao neko ko je odavno mrtav.
Ako želite da saznate nešto više o tome kakve bolesti muče savremenu Ameriku, predlažemo da pročitate knjige sa našeg spiska čiji smo prvi deo objavili ovde.
„Izložba užasa“, Dž. Dž. Balard
Britanski pisac Dž. Dž. Balard bio je veliki pesimista po pitanju budućnosti. Mogli ste mu pokazati naslov iz 2025, koji objavljuje da su sve bolesti iskorenjene, a on bi zauzvrat napisao knjigu kojom bi dokazao zašto je to loše. Pisao je o distopijama koje su posledica klimatskih promena i fenomena potrošačkog društva, ali i onim u kojima arhitektura budi ubilački nagon u ljudima. Napisao je i uvrnuti eksperimentalni roman koji praktično govori o savremenoj Americi i dao mu je ime Izložba užasa.
Kada budete čitali ovu knjigu, imaćete utisak da čitate zbirku priča koju bi i neko poput Frenka Zape nazvao preterivanjem, ali njena centralna ideja je još uvek aktuelna. Glavni lik (čije se ime stalno menja) živi u svetu u kome mediji neprestano izveštavaju o nasilju. Neprestana izloženost užasima vodi ga u ludilo.
Kao i masovne ubice iz američkih srednjih škola ili džihadisti Islamske države, čije su glave pune užasa sa interneta, Balardov junak je žrtva kulture nasilja. Ne želimo da kažemo da je to društvo u kome živimo, ali to jeste upravo društvo u kome živimo.
„Farenhajt 451“, Rej Bredberi
Ono što većina nas zna o „Farenhajtu 451“ jeste da je to knjiga u kojoj se spaljuju knjige. Glavni junak je vatrogasac, a u Bredberijevom svetu vatrogasac je osoba koja se bavi spaljivanjem knjiga.
To, naravno, nije sve. Osim činjenice da poziva na borbu za slobodu misli i ustaje protiv cenzure, ova knjiga sa prezirom govori o uticaju televizije i popularne kulture.
Bredberijev roman sadrži ponešto za svakoga. Ako vas brine religiozna desnica ili politički korektna levica, koje guše slobodu mišljenja i govora, anticenzorska priroda ove knjige će vam se dopasti. Ako brinete da će besmislena zabava ugasiti našu sposobnost da formiramo kompleksne misli, svideće vam se način na koji napada umrtvljujuću moć televizije.
Sve u svemu, „Farenhajt 451“ prikazuje svet u kome se strah od uvrede razvio u otvorenu cenzuru, dok su potrošački mentalitet i masovni mediji stanovništvo pretvorili u poslušnu masu kojoj nije stalo do borbe. Apatija društva opasnija je i od najokrutnijeg totalitarnog režima.
„Sluškinjina priča“, Margaret Atvud
Kanadska književnica Margareet Atvud, u romanu objavljenom 1985. godine, zamišlja košmarnu budućnost američkog društva u kome jedna polovina populacije prolazi kroz pakao, dok druga uživa u plodovima svoje ideje o utopiji.
To je svet u kome su žene potpuno obespravljene i svedene na status vlasništva dominantne klase muškaraca. Iako takva ideja iz današnje prespektive deluje zastrašujuće, još strašnija je činjenica da ona dolazi direktno sa stranica istorije. Sve ono što se dešava ženama u ovoj knjizi je u različitim stadijumima razvoja ljudske civilizacije smatrano prihvatljivim – od toga da su žene bile vlasništvo muškaraca do toga da su bile primoravane da vlascnicima rađaju naslednike umesto njihovih supruga.
Strah da će se neka od užasnih iskustava iz prošlosti ponoviti nije neosnovan ako imamo u vidu smer u kome se moderna civilizacija trenutno kreće.
„Vrli novi svet“, Oldos Haksli
Već smo istakli da je distopja sa apatičnim stanovništvom gora od one u kojoj ono proživljava noćnu moru. Oldos Haksli, u romanu koji je svetu predstavio 1931. godine, odlazi i korak dalje. „Vrli novi svet“ upoznaje nas sa budućnošću kojom dominiraju perverzije, totalitarizam i genetski inženjering.
Stanovnici Hakslijeve distopije su zadovoljni i ne žele nikakvu promenu. Njihovo blaženo stanje rezultat je upotrebe univerzalno dostupne droge „soma“. Mnogi savremeni kritičari primećuju sličnost između ove droge i mnoštva različitih lekova kojima farmaceutska industrija danas praktično zatrpava svetsku populaciju, ali to nije jedina paralela.
Pisac prikazuje društvo u kome je kritičko razmišljanje gurnuto u zapećak zarad jeftine zabave, koja ljudski um preplavljuje beskonačnim nizom novih proizvoda i iskustava. Stanovništvu „vrlog novog sveta“ više je stalo do toga šta će se dogoditi u filmskim serijalima nego do činjenice da ih vlasti eksploatišu i kontrolišu svaki aspekt njihovog života.
„1984“, Džordž Orvel
Budućnost u kojoj činjenice nemaju nikakav značaj. Svet u kome se istorija menja u skladu sa potrebama vladajuće klase. Doba u kome svaki vaš pokret posmatra vlast koja ne odgovara nikome – vlast koja neprestano vodi besmislene, beskrajne ratove na drugom kraju sveta. Činjenice su laž, cenzura je sloboda, nadgledanje je privatnost. Dobro došli u „1984“.
Posle inauguracije Donalda Trampa, „1984“ je ponovo postala bestseler. Većina komentatora uvođenje u javni diskurs pojma „alternativne činjenice“, od strane nove američke administracije, naziva orvelovskim. Međutim, kada pročitate roman, uvidećete da su se paralele između Amerike i sveta nastalog u Orvelovoj mašti mogle povući i ranije.
Kako drugačije tumačiti stalne konflikte na Bliskom istoku za vreme mandatâ Džordža Buša Mlađeg i Baraka Obame, nego kao ispunjenje slogana „Rat je mir“ Orvelove Partije? Šta je bilo otkriće iz Obamine ere da bezbednosne agencije špijuniraju stanovništvo, ako ne potvrda da u Americi postoji Veliki brat? Moguće je čak pogledati Gvantanamo i zaključiti da smo stvorili svoju „sobu 101“.
Ove paralele nisu savršene. Orvel je zamišljao Britaniju pod čizmom komunizma, sa diktaturom nalik onoj u Sovjetskom Savezu. Ipak, svakome ko je gledao vesti tokom poslednjih decenija, mnoge od piščevih ideja učiniće se dobro poznatim. Možemo se samo nadati da ćemo iz književnih distopija izvući ispravne zaključke pre nego što bude kasno.
Izvor: 10bestenliste.com
Prevod: Jelena Tanasković
„Izložba užasa“, Dž. Dž. Balard
Britanski pisac Dž. Dž. Balard bio je veliki pesimista po pitanju budućnosti. Mogli ste mu pokazati naslov iz 2025, koji objavljuje da su sve bolesti iskorenjene, a on bi zauzvrat napisao knjigu kojom bi dokazao zašto je to loše. Pisao je o distopijama koje su posledica klimatskih promena i fenomena potrošačkog društva, ali i onim u kojima arhitektura budi ubilački nagon u ljudima. Napisao je i uvrnuti eksperimentalni roman koji praktično govori o savremenoj Americi i dao mu je ime Izložba užasa.
Kada budete čitali ovu knjigu, imaćete utisak da čitate zbirku priča koju bi i neko poput Frenka Zape nazvao preterivanjem, ali njena centralna ideja je još uvek aktuelna. Glavni lik (čije se ime stalno menja) živi u svetu u kome mediji neprestano izveštavaju o nasilju. Neprestana izloženost užasima vodi ga u ludilo.
Kao i masovne ubice iz američkih srednjih škola ili džihadisti Islamske države, čije su glave pune užasa sa interneta, Balardov junak je žrtva kulture nasilja. Ne želimo da kažemo da je to društvo u kome živimo, ali to jeste upravo društvo u kome živimo.
„Farenhajt 451“, Rej Bredberi
Ono što većina nas zna o „Farenhajtu 451“ jeste da je to knjiga u kojoj se spaljuju knjige. Glavni junak je vatrogasac, a u Bredberijevom svetu vatrogasac je osoba koja se bavi spaljivanjem knjiga.
To, naravno, nije sve. Osim činjenice da poziva na borbu za slobodu misli i ustaje protiv cenzure, ova knjiga sa prezirom govori o uticaju televizije i popularne kulture.
Bredberijev roman sadrži ponešto za svakoga. Ako vas brine religiozna desnica ili politički korektna levica, koje guše slobodu mišljenja i govora, anticenzorska priroda ove knjige će vam se dopasti. Ako brinete da će besmislena zabava ugasiti našu sposobnost da formiramo kompleksne misli, svideće vam se način na koji napada umrtvljujuću moć televizije.
Sve u svemu, „Farenhajt 451“ prikazuje svet u kome se strah od uvrede razvio u otvorenu cenzuru, dok su potrošački mentalitet i masovni mediji stanovništvo pretvorili u poslušnu masu kojoj nije stalo do borbe. Apatija društva opasnija je i od najokrutnijeg totalitarnog režima.
„Sluškinjina priča“, Margaret Atvud
Kanadska književnica Margareet Atvud, u romanu objavljenom 1985. godine, zamišlja košmarnu budućnost američkog društva u kome jedna polovina populacije prolazi kroz pakao, dok druga uživa u plodovima svoje ideje o utopiji.
To je svet u kome su žene potpuno obespravljene i svedene na status vlasništva dominantne klase muškaraca. Iako takva ideja iz današnje prespektive deluje zastrašujuće, još strašnija je činjenica da ona dolazi direktno sa stranica istorije. Sve ono što se dešava ženama u ovoj knjizi je u različitim stadijumima razvoja ljudske civilizacije smatrano prihvatljivim – od toga da su žene bile vlasništvo muškaraca do toga da su bile primoravane da vlascnicima rađaju naslednike umesto njihovih supruga.
Strah da će se neka od užasnih iskustava iz prošlosti ponoviti nije neosnovan ako imamo u vidu smer u kome se moderna civilizacija trenutno kreće.
„Vrli novi svet“, Oldos Haksli
Već smo istakli da je distopja sa apatičnim stanovništvom gora od one u kojoj ono proživljava noćnu moru. Oldos Haksli, u romanu koji je svetu predstavio 1931. godine, odlazi i korak dalje. „Vrli novi svet“ upoznaje nas sa budućnošću kojom dominiraju perverzije, totalitarizam i genetski inženjering.
Stanovnici Hakslijeve distopije su zadovoljni i ne žele nikakvu promenu. Njihovo blaženo stanje rezultat je upotrebe univerzalno dostupne droge „soma“. Mnogi savremeni kritičari primećuju sličnost između ove droge i mnoštva različitih lekova kojima farmaceutska industrija danas praktično zatrpava svetsku populaciju, ali to nije jedina paralela.
Pisac prikazuje društvo u kome je kritičko razmišljanje gurnuto u zapećak zarad jeftine zabave, koja ljudski um preplavljuje beskonačnim nizom novih proizvoda i iskustava. Stanovništvu „vrlog novog sveta“ više je stalo do toga šta će se dogoditi u filmskim serijalima nego do činjenice da ih vlasti eksploatišu i kontrolišu svaki aspekt njihovog života.
„1984“, Džordž Orvel
Budućnost u kojoj činjenice nemaju nikakav značaj. Svet u kome se istorija menja u skladu sa potrebama vladajuće klase. Doba u kome svaki vaš pokret posmatra vlast koja ne odgovara nikome – vlast koja neprestano vodi besmislene, beskrajne ratove na drugom kraju sveta. Činjenice su laž, cenzura je sloboda, nadgledanje je privatnost. Dobro došli u „1984“.
Posle inauguracije Donalda Trampa, „1984“ je ponovo postala bestseler. Većina komentatora uvođenje u javni diskurs pojma „alternativne činjenice“, od strane nove američke administracije, naziva orvelovskim. Međutim, kada pročitate roman, uvidećete da su se paralele između Amerike i sveta nastalog u Orvelovoj mašti mogle povući i ranije.
Kako drugačije tumačiti stalne konflikte na Bliskom istoku za vreme mandatâ Džordža Buša Mlađeg i Baraka Obame, nego kao ispunjenje slogana „Rat je mir“ Orvelove Partije? Šta je bilo otkriće iz Obamine ere da bezbednosne agencije špijuniraju stanovništvo, ako ne potvrda da u Americi postoji Veliki brat? Moguće je čak pogledati Gvantanamo i zaključiti da smo stvorili svoju „sobu 101“.
Ove paralele nisu savršene. Orvel je zamišljao Britaniju pod čizmom komunizma, sa diktaturom nalik onoj u Sovjetskom Savezu. Ipak, svakome ko je gledao vesti tokom poslednjih decenija, mnoge od piščevih ideja učiniće se dobro poznatim. Možemo se samo nadati da ćemo iz književnih distopija izvući ispravne zaključke pre nego što bude kasno.
Izvor: 10bestenliste.com
Prevod: Jelena Tanasković
