Jesper Jul: Prošla su vremena u kojima su svi znali šta je ispravno, a šta pogrešno
Danski porodični terapeut Jesper Jul opominje savetodavce u polju odgoja na ono najosnovnije: poverenje, uspostavljanje odnosa, uvažavanje. U knjizi „Život u porodici” on još jednom podstiče roditelje da se ne oslanjaju na pravila, već da prate unutrašnji glas i vlastita osećanja.
Poruka danskog stručnjaka za porodična pitanja Jespera Jula je da su detetu potrebni odrasli koji će ga odlučno i sa uvažavanjem uvesti u svet. On smatra da roditelji treba da budu nežne vođe koje ne teže dominaciji, već da budu autentični i da ne gube iz vida činjenicu da se autoritet ne gradi na zabranama i fizičkoj moći već na pažljivom osluškivanju, odmeravanju i komunikaciji sa detetom.
Skoro niko ne sarađuje bolje od male dece
Roditelji često potcenjuju dečju skoro neograničenu spremnost za saradnju, ističe Jul. On navodi primer mališana koga usvajaju roditelji drugačije kulture: on u najkraćem mogućem roku menja sve svoje navike, potpuno preusmerava način razmišljanja i bez otpora uči strani jezik. Nema odrasle osobe koja bi bila spremna na tu vrstu saradnje.
„Deca nisu nesrećna kad čuju ne. Ona pritom postaju frustrirana, ali to je nešto sasvim drugo. Detinjstvo je dug proces učenja, u kome su frustracija i samo učenje međusobno neraskidivo povezani. Deci su potrebni razumni i osetljivi, a ne sentimentalni roditelji.“
Problem sa ulogama polova
Nije dovoljno da muškarci prestanu sa praktikovanjem nasilja u porodici, od njh se očekuje da budu partneri, da se mentalno više angažuju. Samouverene na poslu i među prijateljicama, žene su pak sklone da se kod kuće pretvore u „malu macu” ili čudovište opsednuto kontrolom, jer ne umeju otvoreno da izraze svoje potrebe.
„Stoga je važno da podela odgovornosti unutar porodice bude otvorena i transparentna. Manje je važno da li će odgovornost biti podeljena baš na jednake delove. Glavno je da svako svoj deo odgovornosti preuzme potpuno svesno i da dobije svu pomoć, podršku i priznanje koji su neophodni ako taj doprinos porodici treba da bude doživljen kao smislen i vredan. Ako ova podrška izostane, nastaje utisak ravnodušnosti, koji je za svaku porodicu razoran.“
Reč je zapravo o odraslima i njihovim potrebama
Jesper Jul piše jednu knjigu za drugom i njegove čitateljke i čitaoci svaku kupuju sa entuzijazmom, bez obzira na to što se on rado i često ponavlja, a mnoge misli ostavlja nedovršenim – u čemu je njegova tajna?
„Najpresudniji za dobrobit i razvoj deteta jeste način na koji roditelji koriste svoju psihološku i fizičku moć, a u ovoj knjizi predstavio sam koje su najsvrsishodnije smernice za to, na osnovu mog iskustva.“
Po svemu sudeći, ovde se ne radi o deci, već o odraslima i njihovim potrebama. Oni su ti kojima Jesper Jul pruža utehu dajući savete koji se u osnovi podrazumevaju: Razjasni sebi ko si i kakve stavove zastupaš. Razmisli pre nego što postupiš. Ne budi kukavica, ali i ne preteruj. Popusti sa pravilima i apstraktnim modelima vaspitanja i osloni se na svoje iskustvo i povratne informacije koje dobijaš od svog deteta.
„Deca pre svega moraju da nauče da u saradnji s drugima razvijaju svoju socijalnu kompetenciju, dakle da steknu sposobnost pojedinca da pokaže ko je i šta želi i sposobnost da proceni ko su drugi ljudi i šta žele.“
To je ono što nikada neće izaći iz mode: prijateljski nastrojen i jasan glas razuma.
Izvor: deutschlandfunkkultur.de
Prevela: Jelena Tanasković
Poruka danskog stručnjaka za porodična pitanja Jespera Jula je da su detetu potrebni odrasli koji će ga odlučno i sa uvažavanjem uvesti u svet. On smatra da roditelji treba da budu nežne vođe koje ne teže dominaciji, već da budu autentični i da ne gube iz vida činjenicu da se autoritet ne gradi na zabranama i fizičkoj moći već na pažljivom osluškivanju, odmeravanju i komunikaciji sa detetom.
Skoro niko ne sarađuje bolje od male dece
Roditelji često potcenjuju dečju skoro neograničenu spremnost za saradnju, ističe Jul. On navodi primer mališana koga usvajaju roditelji drugačije kulture: on u najkraćem mogućem roku menja sve svoje navike, potpuno preusmerava način razmišljanja i bez otpora uči strani jezik. Nema odrasle osobe koja bi bila spremna na tu vrstu saradnje.
„Deca nisu nesrećna kad čuju ne. Ona pritom postaju frustrirana, ali to je nešto sasvim drugo. Detinjstvo je dug proces učenja, u kome su frustracija i samo učenje međusobno neraskidivo povezani. Deci su potrebni razumni i osetljivi, a ne sentimentalni roditelji.“
Problem sa ulogama polova
Nije dovoljno da muškarci prestanu sa praktikovanjem nasilja u porodici, od njh se očekuje da budu partneri, da se mentalno više angažuju. Samouverene na poslu i među prijateljicama, žene su pak sklone da se kod kuće pretvore u „malu macu” ili čudovište opsednuto kontrolom, jer ne umeju otvoreno da izraze svoje potrebe.
„Stoga je važno da podela odgovornosti unutar porodice bude otvorena i transparentna. Manje je važno da li će odgovornost biti podeljena baš na jednake delove. Glavno je da svako svoj deo odgovornosti preuzme potpuno svesno i da dobije svu pomoć, podršku i priznanje koji su neophodni ako taj doprinos porodici treba da bude doživljen kao smislen i vredan. Ako ova podrška izostane, nastaje utisak ravnodušnosti, koji je za svaku porodicu razoran.“
Reč je zapravo o odraslima i njihovim potrebama
Jesper Jul piše jednu knjigu za drugom i njegove čitateljke i čitaoci svaku kupuju sa entuzijazmom, bez obzira na to što se on rado i često ponavlja, a mnoge misli ostavlja nedovršenim – u čemu je njegova tajna?
„Najpresudniji za dobrobit i razvoj deteta jeste način na koji roditelji koriste svoju psihološku i fizičku moć, a u ovoj knjizi predstavio sam koje su najsvrsishodnije smernice za to, na osnovu mog iskustva.“
Po svemu sudeći, ovde se ne radi o deci, već o odraslima i njihovim potrebama. Oni su ti kojima Jesper Jul pruža utehu dajući savete koji se u osnovi podrazumevaju: Razjasni sebi ko si i kakve stavove zastupaš. Razmisli pre nego što postupiš. Ne budi kukavica, ali i ne preteruj. Popusti sa pravilima i apstraktnim modelima vaspitanja i osloni se na svoje iskustvo i povratne informacije koje dobijaš od svog deteta.
„Deca pre svega moraju da nauče da u saradnji s drugima razvijaju svoju socijalnu kompetenciju, dakle da steknu sposobnost pojedinca da pokaže ko je i šta želi i sposobnost da proceni ko su drugi ljudi i šta žele.“
To je ono što nikada neće izaći iz mode: prijateljski nastrojen i jasan glas razuma.
Izvor: deutschlandfunkkultur.de
Prevela: Jelena Tanasković
