„Jedini izlaz“: Za one koji i dalje veruju u trijumf dobra nad zlom
„Jedini izlaz“ Marka Popovića mnogo je više od potrage za istinom u svetu laži. U pitanju je priča o veri u porodicu, ljubav, sreću. Priča namenjena svima onima koji veruju u trijumf dobra nad zlom. Ili se, barem, nadaju.
Pojava Marka Popovića na književnom nebu Srbije bila je iznenadna. Kada je pre šest godina izdavačka kuća Laguna objavila roman „Jedan pogrešan korak“ svi su počeli da se pitaju ko je, zaboga, taj Popović i da li ta knjiga nešto valja.
Ovaj dramaturg sa FDU-a i diplomac Njujorške škole filmske režije prijatno nas je iznenadio sjajnom knjigom. Roman sa čijih stranica gotovo da curi krv sa beogradskog asfalta brzo se pročuo ne samo među ljubiteljima ovakvog štiva, već i među onima koji ne čitaju krimiće.
Preporuka od usta od usta je uradila svoje i Popovićev roman je rasprodat.
Onda je Popović, kako se pojavio, naglo i nestao.
Naravno, tu su bile serije i, mahom kratki, filmovi, koje je potpisivao kao scenarista, ali knjige nije bilo sve do ove jeseni kada se pred našom publikom, ponovo u režiji istog izdavača, pojavila nova Popovićeva knjiga.
„Jedini izlaz“. Ovaj put smo već mogli da naslutimo o čemu se tu, zapravo, radi jer su ovom romanu prethodili istoimeni film i serija čiji je scenarista bio upravo Popović. Prava je šteta što inicijalna ideja da se film i knjiga pojave istovremeno pred publikom nije zaživela, te smo na knjigu morali da sačekamo dosta vremena nakon filmske premijere ove priče.
Takođe nam je bio poznat Popovićev raniji književni rad, te smo mogli da naslutimo u kom će pravcu ići radnja ove knjige.
Ovaj put ulogu protagoniste autor poverava osobi ženskog pola. Ana Kolar je uspešna advokatica čiji je američki san na srpski način bio prekinut kada je u požaru u kafiću Jedini izlaz nastradao njen suprug. Ono što dodatno produbljuje sumnje u zvaničnu verziju događaja jeste Anina amnezija. Ona se, naime, ne seća događaja od te kobne večeri, kao ni čitavih pet dana koji su joj prethodili.
Njena potraga za istinom dovešće u pitanje sve u šta je do sada verovala. Prepuštena samoj sebi, shvata da ne može da veruje nikome, čak ni sebi.
Paralelno sa njenom potragom, prekaljeni policijski inspektor Dejan Štrbac traga za ubicom najboljeg druga njegove ćerke. Istraga će ga odvesti do nerešenog slučaja devojke koja je misteriozno nestala pre šest godina.
Tek je inspektor onaj koji nikome ne može da veruje. Naročito ne svojim kolegama.
Ono što je najveći kvalitet Popovićevih romana jeste njegovo koketiranje sa našom stvarnošću. On šakom grabi mulj sa dna onoga u čemu živimo i koristi ga kao pletivo svojih priča. Njegove knjige odišu atmosferom međuratnog Gotama kakvog su ga zamislili Bob Kejn i Bil Finger za potrebe svog stripa o maskiranom heroju.
Korupcija, nepotizam, nasilje, prevare, pohlepa, ljudi prepušteni sami sebi, koji žele da zadovolje svoje apetite za pravdom… Sve to nam Popović isporučuje na tacni u svojim književnim delima.
„Jedini izlaz“ je mnogo više od potrage za istinom u svetu laži. U pitanju je priča o veri u porodicu, ljubav, sreću. Priča namenjena svima onima koji veruju u trijumf dobra nad zlom. Ili se, barem, nadaju.
Autor: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs
Pojava Marka Popovića na književnom nebu Srbije bila je iznenadna. Kada je pre šest godina izdavačka kuća Laguna objavila roman „Jedan pogrešan korak“ svi su počeli da se pitaju ko je, zaboga, taj Popović i da li ta knjiga nešto valja.
Ovaj dramaturg sa FDU-a i diplomac Njujorške škole filmske režije prijatno nas je iznenadio sjajnom knjigom. Roman sa čijih stranica gotovo da curi krv sa beogradskog asfalta brzo se pročuo ne samo među ljubiteljima ovakvog štiva, već i među onima koji ne čitaju krimiće.
Preporuka od usta od usta je uradila svoje i Popovićev roman je rasprodat.
Onda je Popović, kako se pojavio, naglo i nestao.
Naravno, tu su bile serije i, mahom kratki, filmovi, koje je potpisivao kao scenarista, ali knjige nije bilo sve do ove jeseni kada se pred našom publikom, ponovo u režiji istog izdavača, pojavila nova Popovićeva knjiga.
„Jedini izlaz“. Ovaj put smo već mogli da naslutimo o čemu se tu, zapravo, radi jer su ovom romanu prethodili istoimeni film i serija čiji je scenarista bio upravo Popović. Prava je šteta što inicijalna ideja da se film i knjiga pojave istovremeno pred publikom nije zaživela, te smo na knjigu morali da sačekamo dosta vremena nakon filmske premijere ove priče.
Takođe nam je bio poznat Popovićev raniji književni rad, te smo mogli da naslutimo u kom će pravcu ići radnja ove knjige.
Ovaj put ulogu protagoniste autor poverava osobi ženskog pola. Ana Kolar je uspešna advokatica čiji je američki san na srpski način bio prekinut kada je u požaru u kafiću Jedini izlaz nastradao njen suprug. Ono što dodatno produbljuje sumnje u zvaničnu verziju događaja jeste Anina amnezija. Ona se, naime, ne seća događaja od te kobne večeri, kao ni čitavih pet dana koji su joj prethodili.
Njena potraga za istinom dovešće u pitanje sve u šta je do sada verovala. Prepuštena samoj sebi, shvata da ne može da veruje nikome, čak ni sebi.
Paralelno sa njenom potragom, prekaljeni policijski inspektor Dejan Štrbac traga za ubicom najboljeg druga njegove ćerke. Istraga će ga odvesti do nerešenog slučaja devojke koja je misteriozno nestala pre šest godina.
Tek je inspektor onaj koji nikome ne može da veruje. Naročito ne svojim kolegama.
Ono što je najveći kvalitet Popovićevih romana jeste njegovo koketiranje sa našom stvarnošću. On šakom grabi mulj sa dna onoga u čemu živimo i koristi ga kao pletivo svojih priča. Njegove knjige odišu atmosferom međuratnog Gotama kakvog su ga zamislili Bob Kejn i Bil Finger za potrebe svog stripa o maskiranom heroju.
Korupcija, nepotizam, nasilje, prevare, pohlepa, ljudi prepušteni sami sebi, koji žele da zadovolje svoje apetite za pravdom… Sve to nam Popović isporučuje na tacni u svojim književnim delima.
„Jedini izlaz“ je mnogo više od potrage za istinom u svetu laži. U pitanju je priča o veri u porodicu, ljubav, sreću. Priča namenjena svima onima koji veruju u trijumf dobra nad zlom. Ili se, barem, nadaju.
Autor: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs
