Neverovatan je broj napredaka u nauci i tehnologiji koje su ostvarile žene a koji su nekako „izostavljeni“ iz istorije. Jedna od najvećih holivudskih zvezda iz prve polovine 20. veka bila je Hedi Lamar, rođena u Beču u jevrejskoj porodici. Luj B. Mejer je promovisao kao „najlepšu ženu na svetu“, a posetioci bioskopa su uzdisali kada se prvi put pojavila na platnu. Međutim, niko nije znao da je prelepa žena pobegla u Ameriku od nacista i da je njen profašistički nastrojen suprug u svom domu ugošćavao Musolinija i Hitlera.

Kako se navodi, nedostatak uzbuđenja koji je osećala u glumi, Lamarova je nadoknađivala u nauci. Vođena osećanjem krivice zbog svoje prošlosti, želela je da stvori torpedo sistem navođenja kako bi pomogla saveznicima, i osmislila je tajni komunikacioni sistem koji je osnova današnjeg bežičnog interneta.

„Jedina žena za stolom“ je fiktivna biografija Hedi Lamar, priča o njenom životu, karijeri i genijalnosti. Autorka Mari Benedikt maestralno je satkala ovu priču koja je odmah dospela na listu bestselera Njujork Tajmsa.

Gospođo Benedikt, čestitamo vam na sjajno napisanom romanu o ženi koju mnogo volimo, ali o njoj znamo samo da je bila holivudska glumica. Zapravo je imala neverovatan životni put! Šta vas je inspirisalo da pišete o njoj i koliko vam je vremena bilo potrebno da stvorite roman „Jedina žena za stolom“?

Odmah moram da vam kažem da je stvaranje ovog romana imalo kružnu putanju. Pre toga sam radila deset godina kao parničar u njjuorškom Trgovačkom sudu, i pisala sam dokumetnarističku prozu da bih shvatila da želim da pišem romane o ženama koje su ostale na margini istorijskih zbivanja. Kako sam se kretala tom stazom, razvila sam neku vrstu radara za ovakve žene i pojavljivale su se svuda. U ovom slučaju, dragi prijatelj antropolog mi je spomenuo zvezdu iz zlatne ere Holivuda, koja je bila i pronalazač pa sam ime Hedi Lamar dodala na dugu, dugu listu neverovatnih istorijskih ličnosti o kojima želim da pišem. Kada sam otkrila da je njen pronalazak zapravo osnova inovacije koja je promenila svet i koju danas zovemo „vaj faj“, znala sam da moram da ispričam njenu priču.

U vašim romanima vidimo da su se te žene, u svoje vreme, susretale sa mnogim problemima sa kojima se suočavaju i današnje žene. Zašto mislite da je važno da ove priče budu zapisane?

Verujem da to ima nekoliko važnih ciljeva. Prvo, mislim da smo dužni da tim ženama odamo priznanje za njihov doprinos, predugo su bile u senci. Dok učimo o njima, utabavamo stazu za mlade devojke koje započinju sopstvena putovanja i dajemo im primere koje mogu da prate. I najzad, mislim da ove junakinje postaju ljudima bliže kroz romane nego što bi to bile kroz striktno publicistička dela. Ove teme lakše ožive kod ljudi kada čitaju intimnu, fikcionalnu priču o istorijskim ličnostima.

Recite nam nešto o svom stvaralačkom putu: šta ste prvo napisali i koliko vam je trebalo da završite svoje prvo delo?

Kao što sam već pomenula, moj put je bio dug i imao je kružni tok. Još u osnovnoj školi sam zavolela istoriju, na fakultetu sam je izučavala kao osnovni predmet, a onda sam podlegla društvenim „predlozima“ da istoričari postaju izvrsni pravnici. Iako sam u nekim aspektima zakona zaista uživala, znala sam da to nije posao kojim bi trebalo da se bavim i počela sam da stvaram ideju za knjigu koja je usmerena na istoriju, umetnost i, iznenađujuće, zakon. Trebalo mi je osam godina da je napišem (kada se bavite pravom, radni dan je izuzetno dug), ali kada sam knjigu pokazala svom sadašnjem agentu, kročila sam na put na kome se nalazim sada.

Koliko vremena vam je potrebno da istražite i napišete jednu knjigu?

Iako je svaki projekat pomalo drugačiji, rekla bih da prosečno izdvojim deset do dvanaest meseci za rad na jednom romanu – kada saberem istraživanje i pisanja. U to vreme ne uključujem sate i dane koje provodim sa svakom potencijalnom idejom tokom godina i prve faze istraživanja. Nakon što završim prvi rukopis, imam neizmernu sreću što je prvi čitalac moj agent koji odmah uredi neke stvari i zatim šaljemo tekst uredniku.

Da li čitate kritike?

Iako se ne upuštam u čitanje svake kritike, otvorena sam za reakcije ljudi na moje romane i sveukupne povratne informacije koje dobijam.

Koliko smo razumeli, trenutno radite na romanu o Klementili Čerčil. Možete li nam reći nešto o tome?

Klementina Čerčil je briljantna žena čiji je uticaj oblikovao dva svetska rata dok je stajala uz – ne iza – svog poznatog muža. Načelnik Vinstonovog štaba je jednom rekao da bez njenog delovanja ishod Drugog svetskog rata nikada ne bi bio takav kakav je bio.

Za kraj nam recite ko su vaši heroji i sa kojom istorijskom ličnošću se najviše poistovećujete?

Kakvo pitanje! Ima bezbroj žena u istoriji i sadašnjem vremenu sa kojima se identifikujem, ne bih mogla da izdvojim samo jednu. Bilo bi mi to kao da biram koje mi je dete omiljeno.

Izvor: authorlink.com
Prevod: Dragan Matković