Ovo je jedan od mojih omiljenih serijala. Najnovija knjiga, „Izgubljena sestra“ sedma je u serijalu, i sa svakom sledećom knjigom se sve više zaljubljujem ne samo u porodicu D’Aplijez, već i u Lusindino pisanje – tako je čarobno da vas snažno uvlači u priču i jednostavno ne želite da prestanete sve dok ne pročitate i poslednju stranu.

Dopao mi se način na koji je priča u ovoj knjizi postavljena. Prvo smo se ponovo povezali sa svih šest sestara koje smo već upoznali, kao i sa odnosima između njih, a zatim smo krenuli u potragu za sestrom koja nedostaje.

Serijal je neodoljiv i zbog toga što nas upoznaje sa novim, nepoznatim kulturama. Ovog puta čitamo o Irskoj iz perioda dvadesetih godina prošlog veka, kada se Irska prvi put borila za nezavisnot od Britanaca. Upotreba dnevnika koji je pronađen u sadašnjosti je zapravo most uz pomoć koga se priča preliva napred-nazad kroz vreme. Uvek sam bila ljubitelj dvostruke naracije i volim pametne načine koje ova autorka koristi kako bi se priča kretala u vremenu.

Ni u ovoj knjizi ne dobijamo sve odgovore za koje smo milsili da ćemo dobiti. Da, ovo nije poslednja knjiga (neću da kvarim ništa, ali tako je i Lusinda objavila krajem aprila), ali ipak postoji mala mogućnost da ovo jeste poslednja knjiga jer je nažalost naša voljena Lusinda preminula. Malo je reći da sam neutešna. Volela sam svaku knjigu koju sam pročitala i ona će ostati jedna od mojih omiljenih autora. Probajte da čitate i njene druge naslove, zaista je bila nadaren autor.

Izvor: alwayswithabook.com
Prevod: Maja Zuber