Iz ugla prevodioca: „Poljupci“
Manuel Vilas, rođen 1962. godine, rodom iz Barbastra, španski je pesnik i pisac. Svetsku slavu je zadobio romanom „Ordesa“ (koji je Laguna takođe izdala 2021. godine). Višestruki je dobitnik nagrada za pesnička i prozna dela, a među njegovim najpoznatijim romanima, pored „Ordese“, jesu „Radost“, „Mi“ i „Poljupci“.
„Radi toga smo došli na ovaj svet, da bismo se zaljubili dok ne umremo od ludila. Iako nikad nije tako, umiremo zbog drugih uzroka, a ne od ljubavi.“ Mesec je mart, 2020. godine. Prevremeno penzionisani profesor uoči proglašenja vanrednog stanja u zemlji zbog epidemije kovida napušta Madrid i odlazi u vikendicu u šumi na obližnjoj planini. Tamo upoznaje strasnu i energičnu ženu, petnaest godina mlađu od njega. Pada u zanos i menja joj ime u Altisidora, ime jednog lika iz „Don Kihotea“. Oboje se zaljubljuju i grade zrelu vezu, štiteći svoja tela i svoje uspomene, no prošlost se pojavljuje svaki put iznova. Roman „Poljupci“ govori o romantičnoj i idealizovanoj, ali i o telesnoj ljubavi, o tome kako se u jeku svetske krize dva ljudska bića vraćaju u biološku i predačku domovinu erotike, na tajanstveno mesto gde muškarci i žene pronalaze najdublji smisao života.
Salvadorovo filozofsko i poetsko pripovedanje u prvom licu osciluje između prozaične, svakodnevne stvarnosti i idealizovanja ljubavi. Ova priča istražuje ljudsku prirodu polazeći od osećanja i skenira dve duše koje žele da vole i postižu to u neprijateljskom okruženju, uz sve prednosti i nedostatke zrelih godina, „godina kada se preduzima milion predostrožnosti.“ Vilas opisuje i secira to otuđenje koje svi žudimo da osetimo kad se zaljubimo. Zašto ljubavna strast i nada imaju početak i kraj? Zašto to predivno ludilo ne može da traje večito? Kako izbeći da se ljubav pretvori u nešto otrcano? Kako ljubav počinje?
Njih dvoje su se zatekli na istom mestu u toj kolibi, ali jedno i drugo nose teret svog života. Njegov život je prošlost, a njenom predstoji još mnogo budućnosti. Ipak, oni se nalaze i trenuci intimne ljubavi su preneti stilom punim ulične lirike, u kontrastu sa tonom Salvadorovih razmišljanja o situaciji u zemlji, o knjigama, ili o ljudskom i božanskom. Razmišljanja se vrte oko ideje knjige, a to je dobro znana ideja da je ljubav nešto najčudesnije što je dato čoveku; ali ta ljubav, da bi bila čudesna, može biti moguća jedino izvan voljenog bića. To je njena tragedija.
Izvor: Nedeljnik
Autor: Gordana Mihajlović, prevoditeljka
„Radi toga smo došli na ovaj svet, da bismo se zaljubili dok ne umremo od ludila. Iako nikad nije tako, umiremo zbog drugih uzroka, a ne od ljubavi.“ Mesec je mart, 2020. godine. Prevremeno penzionisani profesor uoči proglašenja vanrednog stanja u zemlji zbog epidemije kovida napušta Madrid i odlazi u vikendicu u šumi na obližnjoj planini. Tamo upoznaje strasnu i energičnu ženu, petnaest godina mlađu od njega. Pada u zanos i menja joj ime u Altisidora, ime jednog lika iz „Don Kihotea“. Oboje se zaljubljuju i grade zrelu vezu, štiteći svoja tela i svoje uspomene, no prošlost se pojavljuje svaki put iznova. Roman „Poljupci“ govori o romantičnoj i idealizovanoj, ali i o telesnoj ljubavi, o tome kako se u jeku svetske krize dva ljudska bića vraćaju u biološku i predačku domovinu erotike, na tajanstveno mesto gde muškarci i žene pronalaze najdublji smisao života.
Salvadorovo filozofsko i poetsko pripovedanje u prvom licu osciluje između prozaične, svakodnevne stvarnosti i idealizovanja ljubavi. Ova priča istražuje ljudsku prirodu polazeći od osećanja i skenira dve duše koje žele da vole i postižu to u neprijateljskom okruženju, uz sve prednosti i nedostatke zrelih godina, „godina kada se preduzima milion predostrožnosti.“ Vilas opisuje i secira to otuđenje koje svi žudimo da osetimo kad se zaljubimo. Zašto ljubavna strast i nada imaju početak i kraj? Zašto to predivno ludilo ne može da traje večito? Kako izbeći da se ljubav pretvori u nešto otrcano? Kako ljubav počinje?
Njih dvoje su se zatekli na istom mestu u toj kolibi, ali jedno i drugo nose teret svog života. Njegov život je prošlost, a njenom predstoji još mnogo budućnosti. Ipak, oni se nalaze i trenuci intimne ljubavi su preneti stilom punim ulične lirike, u kontrastu sa tonom Salvadorovih razmišljanja o situaciji u zemlji, o knjigama, ili o ljudskom i božanskom. Razmišljanja se vrte oko ideje knjige, a to je dobro znana ideja da je ljubav nešto najčudesnije što je dato čoveku; ali ta ljubav, da bi bila čudesna, može biti moguća jedino izvan voljenog bića. To je njena tragedija.
Izvor: Nedeljnik
Autor: Gordana Mihajlović, prevoditeljka
