Iz prve ruke: „Martin Skorseze: Putovanje“
Nedavno je Skorseze veoma jasno povukao crtu između narativnog filma koji ima svoju strukturu zasnovanu na scenariju i predviđen je za prikazivanje u bioskopima ili na ekranima, i filmova za zabavne parkove ili zatvorene centre koji zbog mnoštva vizuelnih, zvučnih, 3D, 4D i ostalih efekata zahtevaju iMAX, MAX, MAX sale u kojima sve miriše na kokice i buritose, a srkanje gaziranih napitaka slamčicama ne prestaje jer su oni pre svega zabava, dva-tri sata napada na čula bez neke naročito čvrste strukture, ali svoju funkciju savršeno ispunjavaju. Možda ćete se složiti ili se nećete složiti s njim, ali Skorsezeu nikada ne biste mogli reći da se ne razume u filmsku umetnost i da ne voli film. On živi život za film.
Knjiga „Martin Skorseze: Putovanje“, autorke Meri Pet Keli, kroz intervjue sa Skorsezeom, njegovim roditeljima, De Nirom, Lajzom Mineli, Harvijem Kajtelom i mnogim drugim glumcima, režiserima, montažerima i saradnicima na filmovima koje je Skorseze radio, uz predgovore Stivena Spilberga i Leonarda Dikaprija, možda će vam najbolje prikazati šta znači živeti film i za film, neprekidno stvarati i neprekidno razmišljati, promišljati i raditi na onome što ste odabrali za svoj životni poziv. Kako su nastali legendarni filmovi „Taksista“, „Razjareni bik“, „Dobri momci“, „Kazino“ i mnogi drugi, kao i sve što je pratilo Skorsezeov rad na njima, ovde je prikazano iz prve ruke, objašnjeno rečima ljudi koji su na tome radili. Savršeno informativno i precizno kao Skorsezeova režija.
A taj filmski, stvaralački život, neprekidno isijavanje ideja predstavio je i Vudi Alen u svojoj autobiografiji „Apropo ničega“, takođe u izdanju Lagune. Potpuno drugačiji pristup filmu u odnosu na Skorsezea, a obojica su ovenčani Oskarima. Skorsezeove knjige snimanja razrađene do detalja, Vudijev pristup s mnogo više improvizacije, no oba režisera insistiraju na jednom: kada film nije dobar, to znači da sigurno nije dobar scenario. Ne valja struktura na kojoj se gradi, narativ koji je osnova pokretnih slika. A njima se u tome pridružuje još jedan oskarovac, Oliver Stoun u knjizi „U poteri za svetlom“, koju ćete takođe pronaći u Laguni. No ono što mi je upalo u oči je da su sva trojica Njujorčani, da su njihovi filmovi utemeljeni na dobroj, snažnoj priči. Tri fenomenalne knjige o tri velika kreativca i oskarovca koji su skupa snimili preko sto filmova, a nijedan od njih nije iz El Eja ili sa američkog Zapada. Film, priča, umetnost, angažman, to je njihov potpis. „Martin Skorseze: Putovanje“, „Apropo ničega“ Vudija Alena i „U poteri za svetlom“ Olivera Stouna vode čitaoca u svet filma iz tri različite, ali jednako uzbudljive perspektive, kao i njihovi njujorški filmovi, Alenov „Menhetn“, Stounov „Volstrit“ i Skorsezeov „Njujork, Njujork“ sa De Nirom i Lajzom Mineli, čiji se glas iz istoimene pesme čuje na mojim zvučnicima dok završavam ovaj tekst. Ako volite film, pustite omiljeni saundtrek i uzmite u ruke neku od ovih knjiga. Sve tri vrede vašeg vremena i pažnje. Kao i filmovi ovih autora.
Autor: Srđan Krstić
Knjiga „Martin Skorseze: Putovanje“, autorke Meri Pet Keli, kroz intervjue sa Skorsezeom, njegovim roditeljima, De Nirom, Lajzom Mineli, Harvijem Kajtelom i mnogim drugim glumcima, režiserima, montažerima i saradnicima na filmovima koje je Skorseze radio, uz predgovore Stivena Spilberga i Leonarda Dikaprija, možda će vam najbolje prikazati šta znači živeti film i za film, neprekidno stvarati i neprekidno razmišljati, promišljati i raditi na onome što ste odabrali za svoj životni poziv. Kako su nastali legendarni filmovi „Taksista“, „Razjareni bik“, „Dobri momci“, „Kazino“ i mnogi drugi, kao i sve što je pratilo Skorsezeov rad na njima, ovde je prikazano iz prve ruke, objašnjeno rečima ljudi koji su na tome radili. Savršeno informativno i precizno kao Skorsezeova režija.
A taj filmski, stvaralački život, neprekidno isijavanje ideja predstavio je i Vudi Alen u svojoj autobiografiji „Apropo ničega“, takođe u izdanju Lagune. Potpuno drugačiji pristup filmu u odnosu na Skorsezea, a obojica su ovenčani Oskarima. Skorsezeove knjige snimanja razrađene do detalja, Vudijev pristup s mnogo više improvizacije, no oba režisera insistiraju na jednom: kada film nije dobar, to znači da sigurno nije dobar scenario. Ne valja struktura na kojoj se gradi, narativ koji je osnova pokretnih slika. A njima se u tome pridružuje još jedan oskarovac, Oliver Stoun u knjizi „U poteri za svetlom“, koju ćete takođe pronaći u Laguni. No ono što mi je upalo u oči je da su sva trojica Njujorčani, da su njihovi filmovi utemeljeni na dobroj, snažnoj priči. Tri fenomenalne knjige o tri velika kreativca i oskarovca koji su skupa snimili preko sto filmova, a nijedan od njih nije iz El Eja ili sa američkog Zapada. Film, priča, umetnost, angažman, to je njihov potpis. „Martin Skorseze: Putovanje“, „Apropo ničega“ Vudija Alena i „U poteri za svetlom“ Olivera Stouna vode čitaoca u svet filma iz tri različite, ali jednako uzbudljive perspektive, kao i njihovi njujorški filmovi, Alenov „Menhetn“, Stounov „Volstrit“ i Skorsezeov „Njujork, Njujork“ sa De Nirom i Lajzom Mineli, čiji se glas iz istoimene pesme čuje na mojim zvučnicima dok završavam ovaj tekst. Ako volite film, pustite omiljeni saundtrek i uzmite u ruke neku od ovih knjiga. Sve tri vrede vašeg vremena i pažnje. Kao i filmovi ovih autora.
Autor: Srđan Krstić
