Kada zamišljate planetu Zemlju, verovatno najčešće u unutrašnjem vidu imate sliku tirkiznoplave lopte išarane oblacima sa kontinentima koji se naziru (poneko je, možda, zamišlja i kao ravnu ploču, ali to je neka druga priča). Retko kad vam pada na pamet da Zemlju zamislite i kao sebe jer ste u suštini i vi gotovo stoprocentno deo Zemlje. Čitavo vaše okruženje, najverovatnije sve što posedujete kao i ono čime se služite je sa Zemlje (naravno ukoliko niste pasionirani kolekcionar meteorita). Vaš automobil je nekada bio mnoštvo različitih ruda, vaša kuća deo geoloških naslaga, kao i stakla na prozorima.

Od čega smo sazdani

„Voda u vašem telu u nekom trenutku je protekla Nilom, pala kao monsunska kiša u Indiji i kovitlala se po Pacifiku. Ugljenik u organskim molekulima vaših ćelija pokupile su iz atmosfere biljke koje jedete. So u vašem znoju i suzama, kalcijum u kostima, gvožđe u krvi sprala je erozija sa stena u Zemljinoj kori; a sumpor u proteinskim molekulima vaše kose i mišića izbacili su vulkani“ – ovako autor Luis Dartnel u knjizi „Iskon“, originalno zamišljenom ostvarenju koje bih toplo preporučio svakome ko se bavi promišljanjem sveta oko nas, počinje svoj prikaz o uticaju Zemlje na pojavu čoveka, na naš razvoj i civilizaciju, i uopšte na našu sadašnjicu i savremenog čoveka, što ponekad, uobraženi u svoj veličini zaboravljamo. Zato ovo nije tek obična knjiga o razvoju čovečanstva, ovo je štivo koje će vas naterati da dobro razmislite o svemu što primate zdravo za gotovo, a zapravo je dar planete na kojoj živimo.

Zemlja nije oduvek bila ovakva kakvu je poznajemo. Dinosaurusi se nisu kretali po kontinentima čije oblike lako razaznajemo. Tokom nekoliko milijardi godina svog postojanja Zemlja se menjala, a živi svet se prilagođavao tim promenama. Nekada je jedva opstajao u surovim uslovima, a nekada eksplodirao kada Zemlja postane pitoma i naklonjena životu, kao što je to poslednjih dvanaest hiljada godina od završetka jednog od mnogih ledenih doba u njenoj dugoj istoriji. Dartnel nas vodi ka mogućim odgovorima na pitanja kako su se događale i šta su značile za nas te burne promene, koliko su nas oblikovali uslovi u pojedinim delovima sveta, terali nas da se selimo u neke druge predele, a naštetili našoj sabraći hominidima. Rude koje ova planeta krije u svojoj utrobi, naslage uglja i rezerve nafte koje su i dalje osnovi energije koju koristimo, vetrovi i njihov smer, čak i uticaj geoloških formacija na neke političke rezultate, sve su to delići slagalice koji čine knjigu „Iskon“, predivan osvrt na našu jedinu planetu i podsećanje koliko smo deo nje, i koliko još uvek zavisimo od nje, bez obzira na našu tehnologiju.

Izuzetna knjiga za sve one koji žele da prošire vidike i da istoriju i nauku posmatraju drugim očima, a pre svega za sve zaljubljenike u tirkiznoplavu loptu koja plovi svemirom.

Autor: Srđan Krstić, urednik izdanja