Iz prve ruke: „Borgata“ – Dinamično, detaljno i uzbudljivo
Od urednika Srđana Krstića saznajemo da knjiga bivšeg gangstera Luisa Ferantea „Borgata“, iako nije roman, nudi tekst interesantniji od mnogih napisanih i snimljenih dela o usponu američke mafije.
Ako čitate ove redove, mogu gotovo sa sigurnošću da tvrdim da ste gledali „Kuma“ sa Marlonom Brandom, verovatno i drugog „Kuma" gde se uz već odomaćenog Ala Paćina – Majkla Korleonea – kao mladi Brando – Vito Korleone, pojavljuje Robert de Niro i kroz njega nam autor priča o vremenima kada mafija u Americi tek počinje svoj posao. (Trećeg „Kuma“ šteta što niste preskočili, a ako jeste, svaka vam čast.) Pretpostavljam da ste gledali (priznaje se samo ona verzija od skoro četiri sata) i film „Bilo jednom u Americi“, a ako vas je nekim čudom i mimoišlo neko od ovih remek-dela, sasvim je izvesno da vas je negde, nekada (ne u pustoj uličici) zaskočio neki film, knjiga, serija o mafiji. Sicilijanskoj mafiji na radu u Americi na neodređeno vreme.
Pozivam se na filmove jer su i oni nekako nastajali, rasli i menjali se skupa s mafijom u Americi. Zlatno doba Holivuda se prepliće sa velikim usponom mafije tokom prohibicije i nekako ta priča paralelno teče jedna s drugom, valjda zato i ima toliko filmskog materijala o odmetnutim Sicilijancima. Naravno, Holivud su pratile i knjige, „Kum“ je sniman po knjizi Marija Puza, ima i publicistike o mafiji, ali su nekako književna i filmska dela dala pečat kolektivnoj svesti o ovoj temi.
Knjiga „Borgata“, iako nije roman, nudi vam tekst interesantniji od mnogih napisanih i snimljenih dela o mafiji. Prvo, pisao je bivši mafijaš Luis Ferante, specijalista za pljačke banaka, koji je pošteno odrobijao svoje, koristeći vreme u zatvoru da uči i vežba pisanje, da bi (kao na filmu) nakon izlaska objavio i nekoliko svetskih bestselera u oblasti publicistike. Drugo, pred vama je insajderska geneza svega onoga što su vam u poznatim filmovima pakovali u naznake ili kombinovali da liči na stvarnost ali da baš i nije.
Čitajući ovu knjigu, videćete, recimo, kakva je prava priča o Majeru Lenskom i Lakiju Lučanu (i to kako su se upoznali podsetiće vas na jedan od gore pomenutih filmova), otkrićete ko su pravi Maserija i Maranzano (opet filmski poznata imena), shvatićete zašto se mafija preselila sa Sicilije na prostranstva Severne Amerike, šta se događalo s Kostelom (što bi i na filmu bilo neverovatno), kako je Bagzi udario kamen temeljac današnjeg Las Vegasa i kako su mu drugari zahvalili, čitavu istoriju mafije u Americi do početka šezdesetih, koja je mnogo interesantnija od izmišljenih romana – ovde su likovi pravi, a događaji, ma kako filmski delovali, nisu izmišljeni i režirani.
Knjigu „Borgata – Uspon carstva“ toplo preporučujem jer ona skida taj misteriozni oreol dramaturški osmišljenih junaka i pokazuje ko su i šta su zapravo ti ljudi, koje će Holivud iz svog sebičnog interesa uzdići do zvezda. A oni su daleko od zvezda, dole na ulici, spremni na sve. Ako ste gledali „Kuma“ i ostale filmove gde ste dobili samo mrvice, pročitajte „Borgatu“ jer je to ono glavno jelo od testa i kao krv crvenog sicilijanskog paradajza.
Autor: Srđan Krstić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 54
Ako čitate ove redove, mogu gotovo sa sigurnošću da tvrdim da ste gledali „Kuma“ sa Marlonom Brandom, verovatno i drugog „Kuma" gde se uz već odomaćenog Ala Paćina – Majkla Korleonea – kao mladi Brando – Vito Korleone, pojavljuje Robert de Niro i kroz njega nam autor priča o vremenima kada mafija u Americi tek počinje svoj posao. (Trećeg „Kuma“ šteta što niste preskočili, a ako jeste, svaka vam čast.) Pretpostavljam da ste gledali (priznaje se samo ona verzija od skoro četiri sata) i film „Bilo jednom u Americi“, a ako vas je nekim čudom i mimoišlo neko od ovih remek-dela, sasvim je izvesno da vas je negde, nekada (ne u pustoj uličici) zaskočio neki film, knjiga, serija o mafiji. Sicilijanskoj mafiji na radu u Americi na neodređeno vreme.
Pozivam se na filmove jer su i oni nekako nastajali, rasli i menjali se skupa s mafijom u Americi. Zlatno doba Holivuda se prepliće sa velikim usponom mafije tokom prohibicije i nekako ta priča paralelno teče jedna s drugom, valjda zato i ima toliko filmskog materijala o odmetnutim Sicilijancima. Naravno, Holivud su pratile i knjige, „Kum“ je sniman po knjizi Marija Puza, ima i publicistike o mafiji, ali su nekako književna i filmska dela dala pečat kolektivnoj svesti o ovoj temi.
Knjiga „Borgata“, iako nije roman, nudi vam tekst interesantniji od mnogih napisanih i snimljenih dela o mafiji. Prvo, pisao je bivši mafijaš Luis Ferante, specijalista za pljačke banaka, koji je pošteno odrobijao svoje, koristeći vreme u zatvoru da uči i vežba pisanje, da bi (kao na filmu) nakon izlaska objavio i nekoliko svetskih bestselera u oblasti publicistike. Drugo, pred vama je insajderska geneza svega onoga što su vam u poznatim filmovima pakovali u naznake ili kombinovali da liči na stvarnost ali da baš i nije.
Čitajući ovu knjigu, videćete, recimo, kakva je prava priča o Majeru Lenskom i Lakiju Lučanu (i to kako su se upoznali podsetiće vas na jedan od gore pomenutih filmova), otkrićete ko su pravi Maserija i Maranzano (opet filmski poznata imena), shvatićete zašto se mafija preselila sa Sicilije na prostranstva Severne Amerike, šta se događalo s Kostelom (što bi i na filmu bilo neverovatno), kako je Bagzi udario kamen temeljac današnjeg Las Vegasa i kako su mu drugari zahvalili, čitavu istoriju mafije u Americi do početka šezdesetih, koja je mnogo interesantnija od izmišljenih romana – ovde su likovi pravi, a događaji, ma kako filmski delovali, nisu izmišljeni i režirani.
Knjigu „Borgata – Uspon carstva“ toplo preporučujem jer ona skida taj misteriozni oreol dramaturški osmišljenih junaka i pokazuje ko su i šta su zapravo ti ljudi, koje će Holivud iz svog sebičnog interesa uzdići do zvezda. A oni su daleko od zvezda, dole na ulici, spremni na sve. Ako ste gledali „Kuma“ i ostale filmove gde ste dobili samo mrvice, pročitajte „Borgatu“ jer je to ono glavno jelo od testa i kao krv crvenog sicilijanskog paradajza.
Autor: Srđan Krstić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 54
