Ivan Ivanji: Nadam se da će roman „Usamljenost manjine“ zabaviti čitaoca
Promocija nove knjige Ivana Ivanjija „Usamljenost manjine“ održana je u četvrtak 24. marta u knjižari Delfi SKC.
Pored autora, o knjizi su govorili i književni kritičari Jasmina Vrbavac i Ivan Milenković.
Roman je posvećen analizi položaja manjine unutar šarolikog jugoslovenskog društva tokom eksplozivne istorije ove zemlje. Ivan Ivanji ispisuje uzbudljivu pripovest koja se proteže u luku od tridesetih godina dvadesetog veka sve do početka novog stoleća i milenijuma i vodi nas kroz sve ratove, krize, promene političkih sistema, raspade, tragedije, koliko ih se u tih sedamdesetak godina nataložilo.
Govoreći na promociji, književni kritičar Ivan Milenković je skrenuo pažnju na osobenost pisanja Ivanjija, koje je, u novom kao i u ostalim romanima, „ljupko nesavremeno“.
„Ljupko se ne odnosi na sladunjavost, već na preciznost stila, odnegovanu rečenicu, pismenost, izgradnju likova, način na koji ih pisac povezuje“, rekao je Milenković.
Prema njegovim rečima, nesavremenost se odnosi na način na koji Ivanjijeva knjiga poziva čitaoce kako da je čitamo.
„Kad pročitate prvih desetak stranica, shvatite da se morate koncentrisati. Ne zato što je stil težak. Ivanji piše prozirno, ali poziva da se koncentrišete i odvojite vreme za čitanje“, ocenio je Milenković.
Jasmina Vrbavac je ocenila da je nova knjiga Ivanjija „i te kako savremena“ i da pruža „izuzetno široku sliku, od vremena pre Drugog svetskog rata pa do savremenih trenutaka.“ Ona ističe da autor „vodi svog junaka u potrazi za identitetom kroz decenije i različite događaje, kroz suočavanje sa različitim istorijskim slomovima, gde junak pokušava da se snađe u svim istorijskim instancama i pronađe svoj lični identitet.“
Ivanji je romanom „Usamljenost manjine“ hteo da priča o proteklim vremenima u kojima je živeo, ali se odlučio da to ne bude autobiografski, već iz tuđe vizure: „Nadam se da će moj roman zabaviti čitaoce jer se poigravam svojim likovima. Volim da pričam priču, a ne razmišljam o postmodernizmu i svim etiketama koje lepe na flašice. (Glavni lik) Mađar je generacijski meni blizak. Ide lokacijama koje poznajem i ima veze sa ljudima koje sam poznavao“, rekao je Ivanji.
Ivanji je prisutnim čitaocima objasnio i da naslovom „Usamljenost manjine“ nije samo mislio na nacionalne manjine, nego i na sve one „koji ne idu zajedno sa masom, koji su zbog toga usamljeni“.
Roman je posvećen analizi položaja manjine unutar šarolikog jugoslovenskog društva tokom eksplozivne istorije ove zemlje. Ivan Ivanji ispisuje uzbudljivu pripovest koja se proteže u luku od tridesetih godina dvadesetog veka sve do početka novog stoleća i milenijuma i vodi nas kroz sve ratove, krize, promene političkih sistema, raspade, tragedije, koliko ih se u tih sedamdesetak godina nataložilo.
Govoreći na promociji, književni kritičar Ivan Milenković je skrenuo pažnju na osobenost pisanja Ivanjija, koje je, u novom kao i u ostalim romanima, „ljupko nesavremeno“.
„Ljupko se ne odnosi na sladunjavost, već na preciznost stila, odnegovanu rečenicu, pismenost, izgradnju likova, način na koji ih pisac povezuje“, rekao je Milenković.
Prema njegovim rečima, nesavremenost se odnosi na način na koji Ivanjijeva knjiga poziva čitaoce kako da je čitamo.
„Kad pročitate prvih desetak stranica, shvatite da se morate koncentrisati. Ne zato što je stil težak. Ivanji piše prozirno, ali poziva da se koncentrišete i odvojite vreme za čitanje“, ocenio je Milenković.
Jasmina Vrbavac je ocenila da je nova knjiga Ivanjija „i te kako savremena“ i da pruža „izuzetno široku sliku, od vremena pre Drugog svetskog rata pa do savremenih trenutaka.“ Ona ističe da autor „vodi svog junaka u potrazi za identitetom kroz decenije i različite događaje, kroz suočavanje sa različitim istorijskim slomovima, gde junak pokušava da se snađe u svim istorijskim instancama i pronađe svoj lični identitet.“
Ivanji je romanom „Usamljenost manjine“ hteo da priča o proteklim vremenima u kojima je živeo, ali se odlučio da to ne bude autobiografski, već iz tuđe vizure: „Nadam se da će moj roman zabaviti čitaoce jer se poigravam svojim likovima. Volim da pričam priču, a ne razmišljam o postmodernizmu i svim etiketama koje lepe na flašice. (Glavni lik) Mađar je generacijski meni blizak. Ide lokacijama koje poznajem i ima veze sa ljudima koje sam poznavao“, rekao je Ivanji.
Ivanji je prisutnim čitaocima objasnio i da naslovom „Usamljenost manjine“ nije samo mislio na nacionalne manjine, nego i na sve one „koji ne idu zajedno sa masom, koji su zbog toga usamljeni“.
„Ne spadam u one koji misle da je posao pisca da poručuje nešto. Volim da ispričam priču i nadam se da će je čitalac primiti kao priču, da će ga i zabaviti, a ne da ga poučava nečemu“, zaključio je Ivanji.
