Kao što će vam potvrditi svaki posetilac Istanbula, prošlost je uvek vrlo prisutna u ovom legendarnom gradu. Tu su uzvišeni minareti prostranih džamija, znamenita mesta poput hipodroma, na kom su organizovane žestoke trke kočija još od 200. godine nove ere, gradska tvrđava podignuta u V veku, ali i sjajne pozlaćene freske na zidovima crkve u propalom predgrađu. Prema tome, nije teško zamisliti mnoštvo različitih života koje je ovaj grad proživeo, grad u kojem su se sudarala ratna dejstva sa očaravajućim arhitektonskim i inženjerskim poduhvatima, grad koji je otiman i opsedan, ali i grad koji je galerija vrhunske umetnosti i izuzetne kulture. Arheolozi su pobrojali preko 40 slojeva koje su ostavile ljudske naseobine na ovom prostoru, navedimo samo Feničane, Đenovljane, Mlečane, Jevreje i Vikinge.

Betani Hjuz, nagrađivana istoričarka i voditeljka, napisala je veličanstvenu biografiju ove prve prave globalne metropole, u kojoj se Istok susreće sa Zapadom, a Jug sa Severom. Autorka poseduje izuzetnu veštinu da svoje besprekorno istraživanje utka u živopisne anegdote i prenese autentičnu atmosferu dok čitaoca sprovodi kroz tri  najznačajnija perioda: Vizantion, Konstantinopolj i Istanbul.

Iako je predstavila istorijske događaje, ulazila je i u razne detalje, kao što je trgovina svilom. Bio je to prljav posao, zbog koga se gradom širio smrad morskih puževa kuvanih u urinu i izmetu svilenih buba. Da bi se ofarbao porub jednog purpurnog ogrtača, bilo je potrebno 12000 puževa. „Srednjovekovni Konstantinopolj sigurno je bio veoma bogat“, zaključila je.

U amfiteatru poznatom pod imenom Kinegion, nalazio se zološki vrt, po potrebi korišćen kao javno gubilište, ali u kom su se najčešće organizovale borbe sa životinjama kao vid zabave.

„Kada pomislimo na rimski Vizantion“, primećuje autorka, „prizivamo sliku grada kojim odzvanja urlik velikih mačaka i pisak uznemirenih slonova – životinja koje su Rimljani uvezli kako bi zadovoljili svoje potrebe za uživanjem u jezivim borbama na život i smrt.“

Stranice ove svojevrsne biografije grada su prepune nezaboravnih likova, među kojima su atinski generali, veliki Alkibijad iz 50. veka pre Hrista, koga opisuje kao „nemarnog, seksualno opterećenog, neumerenog, očaravajućeg, vulgarnog, parazita“. Ne zaboravimo i pretkinju feministkinja, caricu Teodoru, egzotičnu plesačicu i ćerku ukrotitelja medveda, koja je zapala za oko caru Justinijanu i koja je dovela do reforme ženski vlasničkih prava, izgradila sigurne kuće za prostitutke i pooštrila kazne za silovanje – a osim toga, pomogla je i u izgradnji neponovljive Aja Sofije.

Pred vama je bogata, uzbudljiva knjiga, napisana sa posebnim poletom u znak sećanja da je kraljica među gradovima u svojoj istoriji preživela i najgore.

Autor: Mišel Makgrou
Izvor: bookslive.co.za  
Prevod: Maja Horvat