Oduvek je bila lepa i privlačna. Imala je čedno lice, u tome je bila draž, ali sklona bolesti. Dok se lečila u bolnici, na odeljenju za pulmologiju, primetio ju je jedan tajkun sa čijom je ćerkom ležala u sobi. Tajkunu je ćerka umrla, a on je, neutešan i preplavljen tugom, odlučio da postane dobrotvor cimerki iz ćerkine sobe koja je bila njena vršnjakinja. Brinuo je očinski o njoj, naučio je kako da se ponaša u bogatom društvu, pred muškarcima, kako da ih zavodi, obukao je od glave do pete. Nije joj pružao emocije, ali joj je pružao finansijsku stabilnost. Emocije je čuvao za svoju rano preminulu ćerku. Tako je ona počela da izlazi na mesta rezervisana samo za najbogatije. Uskoro se podala jednom mladom tajkunu, pa drugom. A oni su se utrkivali u tome ko će je osvojiti jer je njena lepota bila nenadmašna. Nadmetali su se među sobom – ko će s njom biti najduže i ko će je najviše prekriti zlatom. Gubili su razum zbog nje, ostavljali žene i porodice. A kad bi ih se zasitila i dobila najskuplje poklone od jednog, prelazila bi na drugog. Imala je i jedan ritual koji su svi prepoznavali: kad je pila obojeno piće, znalo se da ni sa kim neće otići kući, a kad je pila bezbojno piće, uvek je odlazila sa novim ljubavnikom. Dvadeset pet dana u mesecu piće je bilo providno, a pet dana je bilo obojeno.

A onda se razbolela, neizlečivo. Niko to nije znao jer se diskretno lečila. Mnogo novca je trošila na terapije i kure ulepšavanja samo da bi prikrila bolest. Zapala je u dugove. A onda se zaljubila u jednog tatinog sina. A tata je bio najugledniji član Akademije nauka. Sin je imao novaca do nekog trenutka, zasipao je poklonima, vodio na putovanja, a onda presušio. Otac se zabrinuo za sina, a najviše zbog uzdrmanog ugleda jer sinovljevo ime nije prestalo da se povlači po žutoj štampi.

Otac je odlučio da apeluje na savest bestidnice, i zamolio je da ako zaista voli njegovog sina da ga pusti da ode svojim putem i ohladi glavu. A kako je bila dužna na sve strane, ni on ni njegov sin nikako nisu mogli da joj pomognu. Nju je pogodila iskrenost njegovog oca koji je progutao ponos i došao joj na noge, njoj bez takvog pedigrea, njoj lišenoj tako čiste ljubavi. Pogodilo je što jedan otac tako moli za svog sina.

Dirnuta do suza takvim nastupom za koji je mislila da ne postoji, obećala je nesuđenom svekru da će se odreći svoje ljubavi. Postala je surova prema svom ljubavniku, a on je pokušavao da je učini ljubomornom izlazeći sa drugim ženama. Ona je tiho patila, a patnja je pooštravala njenu bolest. Prezadužena i bolesna, počela je da se viđa sa jednim tajkunom dosta starijim od sebe. Njen bivši ljubavnik za kojim je sve vreme patila, saznao je za to i u besu otišao sa prijateljem na daleko putovanje. Bolest je galopirala, nesrećnica se gasila, a vremešni tajkun je više nije želeo takvu. Pre nego što je skončala u najgorim mukama i bez prebijene pare, napisala je svom ljubavniku pravu istinu. Daleko od grada u kojem je ona polako umirala, on je lutao krajevima bez interneta. Kad je konačno stigao do prve civilizacije, zateklo ga je gorko pismo od kojeg se dugo oporavljao…

Ova priča je stara tačno 170 godina. Napisao ju je Aleksandar Dima Sin i objavio pod naslovom „Dama s kamelijama“. Priča je dirnula mnoga srca i inspirisala brojne umetnike. Među prvima Verdija, koji je stvorio čuvenu „Travijatu“, a onda i brojne stvaraoce 20. veka. Lik nesrećne devojke je su tumačile mnoge poznate glumice, među kojima i fatalna Greta Garbo.

Vredi čitati klasike. Večni su.