Nik Vajal otvoreno govori o nekim temama koje obrađuje u svojoj novoj knjizi „Ne šalji poruke bivšima... i drugi saveti o ljubavi, seksu i zabavljanju“. Foto: Dexter Brown Nik Vajal i ja se, u neku ruku, odavno znamo. Bilo je to leto 2015. godine, nekoliko godina nakon što sam dobila prvo dete, kada

Sa Isidorom Radonjić, čiji dinamični roman prvenac „Dosije Glumac“ osvetljava način na koji mediji upravljaju našom pažnjom i osećanjima, razgovarali smo o tankoj granici između istine i laži i mehanizmima kojima se koristi kako bi uvek bila svoja i na strani pravde. Istina oslobađa, ali više boli –

Ja se sa depresijom borim 14 godina, i u jednom trenutku sam shvatio da možda ne bi bilo loše da to stavim na papir, kaže za Nova.rs poznati voditelj i autor knjige „Iz svoje kože: Život s depresijom“. Jedna od najvećih televizijskih zvezda u regionu Aleksandar Stanković, autor i voditelj čuvene emi

Kolson Vajthed, autor romana „Zločinački manifest“, govori o najnovijem delu svoje sveobuhvatne istorije kriminala u Njujorku. Kolson Vajthed sa svih strana dobija pohvale, jer su njegova dela pravi dragulji kriminalističke fikcije – ali i oda Njujorku. Nisam siguran šta bi još o njegovom radu moglo

O nadi i moći književnosti da menja svet, životnim iskustvima i drugim zanimljivim temama razgovarali smo sa Đirom Asadom, jednim od najznačajnijih savremenih japanskih pisaca, čija je zbirka priča „Šef železničke stanice“ prvo njegovo delo prevedeno na srpski jezik. Veliki japanski pisac Điro Asada

U svojoj knjizi „Pax“, trećem delu enciklopedijske trilogije bestselera o usponu Rimskog carstva, Tom Holand forenzičkom rekonstrukcijom života ključnih ličnosti – od careva do robova – utvrđuje činjenice o tome kako je mir konačno postignut tokom zlatnog doba. Sledi nastavak ovog razgovora. Šta se

Imam utisak da je interesovanje za knjige koje pišem poprilično splasnulo poslednjih nekoliko godina, posebno u regionu. Moguće je da je, ipak, došlo do izvesne smene generacija i da je prirodno da se interesovanje koja vaš kreativni rad izaziva kvantitativno ali i kvalitativno menja, kaže za Nova.r

Neke porodične unutrašnje rane ne mogu nikada sasvim da se iscele. Najveći teret je podnosila moja bolesna sestra, pa roditelji koji su je celog života držali na rukama i hranili. Sestrin bol je bio i moja borba da napravim više od nekog kome je dato mnogo, kaže naša književnica Ana Atanasković. U ž