Intervju sa Tomom Hilenbrandom: „U 17. veku je došlo do globalizacije“
Postavili smo nekoliko pitanja Tomu Hilenbrandu, piscu i novinaru specijalizovanom za ekonomiju, o špekulisanju novcem, svetskoj trgovini, carinama, kafi iz bureta i zašto su berza i masa često u pravu, a to ipak ne znači da su inteligentne.
U Vašem novom romanu, „Kradljivac kafe“, protagonista Obedaja Šalon vodi komotan život i nije naročito vredan. Kako bi zaradio, oslanja se na berzanske špekulacije. Da li je to izvodljivo?
Naravno da je izvodljivo. Treba samo biti svestan činjenice da dugoročni uspeh u špekulisanju naposletku zavisi od sreće ili, bolje rečeno, slučajnosti, a nikako od veštine. Čak i Obedaja to naslućuje i zato malo „pomaže sreći” tako što falsifikuje hartije od vrednosti i pokušava da profitira na insajderskim informacijama.
Ujedinjena istočnoindijska kompanija bila je prva kompanija u istoriji koja je izdavala akcije. Je li to bila dobra ideja?
U svakom slučaju. Mnoge od ovih ranih trgovačkih kompanija su već početkom 18. veka spektakularno propale u takozvanom „špekulativnom balonu Južnog mora”. Ali prvobitna prodaja akcija omogućila je, prvi put, velike ekspedicije i projekte koji su zahtevali ogroman kapital.
Kafa ili čaj?
Čaj English Breakfast sa mlekom i šećerom.
Ako biste pili kafu, iz bureta ili iz mašine?
Svejedno. Bitno je da je bez mleka ili sirupa.
Francuska i Osmanlijsko carstvo su u 17. veku zajedno upravljali trgovinom kafom. Šalon pokušava da krađom stabljika kafe razbije ovaj monopol. Kakav je stav prema monopolima u jednoj ekonomiji?
Smatram da postojanje monopola uvek vodi naduvanim cenama. Osim toga, oni hrane zabludu vlasnikâ monopola da se bez njih ne može.
Postoji li globalizacija oduvek?
Još od vremena Kolumba. Ali tek u 17. veku je došlo do globalizacije. Građani Amsterdama su jeli pomorandže i ananas iz tanjira od kineskog porcelana, nosili krzna kanadskih dabrova i gazili po persijskim tepisima. Za bogate je ceo svet postao jedna velika robna kuća.
Može li trgovina između zemalja biti ograničena na duge staze?
Mislim da to nije moguće. Jer što više ograničavate snabdevanje, to je cena viša, a podstičete i krijumčare i švercere da pokrenu trgovinu na svoj način. To je osnovni zakon ekonomije, koji ruši carinske barijere.
Izvor: plusvisionen.de
Prevela: Jelena Tanasković
U Vašem novom romanu, „Kradljivac kafe“, protagonista Obedaja Šalon vodi komotan život i nije naročito vredan. Kako bi zaradio, oslanja se na berzanske špekulacije. Da li je to izvodljivo?
Naravno da je izvodljivo. Treba samo biti svestan činjenice da dugoročni uspeh u špekulisanju naposletku zavisi od sreće ili, bolje rečeno, slučajnosti, a nikako od veštine. Čak i Obedaja to naslućuje i zato malo „pomaže sreći” tako što falsifikuje hartije od vrednosti i pokušava da profitira na insajderskim informacijama.
Ujedinjena istočnoindijska kompanija bila je prva kompanija u istoriji koja je izdavala akcije. Je li to bila dobra ideja?
U svakom slučaju. Mnoge od ovih ranih trgovačkih kompanija su već početkom 18. veka spektakularno propale u takozvanom „špekulativnom balonu Južnog mora”. Ali prvobitna prodaja akcija omogućila je, prvi put, velike ekspedicije i projekte koji su zahtevali ogroman kapital.
Kafa ili čaj?
Čaj English Breakfast sa mlekom i šećerom.
Ako biste pili kafu, iz bureta ili iz mašine?
Svejedno. Bitno je da je bez mleka ili sirupa.
Francuska i Osmanlijsko carstvo su u 17. veku zajedno upravljali trgovinom kafom. Šalon pokušava da krađom stabljika kafe razbije ovaj monopol. Kakav je stav prema monopolima u jednoj ekonomiji?
Smatram da postojanje monopola uvek vodi naduvanim cenama. Osim toga, oni hrane zabludu vlasnikâ monopola da se bez njih ne može.
Postoji li globalizacija oduvek?
Još od vremena Kolumba. Ali tek u 17. veku je došlo do globalizacije. Građani Amsterdama su jeli pomorandže i ananas iz tanjira od kineskog porcelana, nosili krzna kanadskih dabrova i gazili po persijskim tepisima. Za bogate je ceo svet postao jedna velika robna kuća.
Može li trgovina između zemalja biti ograničena na duge staze?
Mislim da to nije moguće. Jer što više ograničavate snabdevanje, to je cena viša, a podstičete i krijumčare i švercere da pokrenu trgovinu na svoj način. To je osnovni zakon ekonomije, koji ruši carinske barijere.
Izvor: plusvisionen.de
Prevela: Jelena Tanasković
Autor: Tom Hilenbrand
