Ljubiteljke Sofi Kinsele sada mogu da dodaju novu autorku na listu omiljenih spisateljica. Lusi Holidej je ušla na velika vrata u ovaj pomodni krug romanom „Tiho veče sa Odri Hepbern“.

Duhovita, živahna priča o tome kakav bi vam život bio ako biste dobili preko potreban savet od holivudske ikone stila. „Tiho veče sa Odri Hepbern“ je prva knjiga iz trilogije o životu i ljubavnim avanturama šarmantne Libi Lomaks.

Lusi je u intervjuu Hafington postu pričala o ideji za roman, o piscima koji je inspirišu i svojim planovima.

Hajde da čujemo kako se pojavila „Tiho veče sa Odri Hepbern“.

Očajnički mi je nedostajao san jer moja petomesečna beba nije shvatala da bi u tom uzrastu TREBALO  duže da spava... I nekako sam u tom stanju procenila da bi bilo veoma zabavno da napišem knjigu u kojoj će se pojaviti moja omiljena filmska zvezda Odri Hepbern, ali još nisam znala kako to da izvedem. Lik junakinje Libi Lomaks mi se postepeno izgradio u mašti, i uspela sam da povežem nju i Odri Hepbern uz pomoć magičnog kauča. Kao što rekoh, nedostajao mi je san u to vreme pa mi je drago (sada kada sam naspavana) da se sve uklopilo.

Šta je bio najveći izazov pisanja romana „Tiho veče sa Odri Hepbern“?

Da Odrin „glas“ dobro „zvuči“ na stranici. To je bio bez sumnje najveći izazov! Rekla sam urednici da će, ako to uspem, sve drugo doći na mesto i tako je i bilo.

Kakvu poruku želite da čitaoci ponesu iz ove knjige?

Da nema ničeg lošeg u želji da unesete malo holivudskog glamura u svoj život. I da nam svima treba sjajan najbolji prijatelj.

Recite nam nešto o svom planu rada. Da li pravite plan rada, skicirate radnju romana? Imate li neke navike, običaje?

Moj plan rada zavisi od toga koliko će moja ćerka od tri godine biti darežljiva i dati mi makar malo slobodnog vremena... Ozbiljno, pišem uveče i vikendom. Trudim se da budem disciplinovana, ali mi to teško pada. Pišem nacrte ali konačni rezultat nema NIKAKVE, ali zaista nikakve, veze sa nacrtom. Navike su kafa, odugovlačenje, panika, još kafe i konačno ISKLJUČIVANJE SA INTERNETA.

Koje knjige stoje na vašem noćnom stočiću? Šta trenutno čitate?

U pitanju je neobična kombinacija dečjih knjiga koje čitam ćerki ujutru kada se probudi (trenutno su tamo “Where The Wild Things Are”, “The Cat In The Hat” i kolekcija bajki) i gomila biografija Grejs Keli (čija će ličnost biti tema treće knjige serijala).

Koji pisci vas inspirišu?

Marijan Kiz, Kejt Atkinson, Pi Dži Vodhaus, Sofi Kinsela, Džejn Ostin, Ernest Hemingvej… Izvinite, to je veoma eklektična i čudna mešavina!

Šta ste naučili iz ovog iskustva?

Da malo više verujem u sebe.

Šta biste savetovali onima koji žele da postanu pisci?

Samo pišite. Najbolji način da pobegnete od tiranije prazne stranice je da je prekrijete rečima. Kasnije brinite o izboru pravih reči.

Šta je bio najbolji savet koji ste dobili?

Više rada manje priče. I marljivo radi na duhovitim delovima. Potrebno je mnogo posla da deluju prirodno.

Na čemu sada radite?

Na trećem delu trilogije – Grejs Keli!

Džoan Didion je rekla da piše „da bi u potpunosti razumela šta misli, u šta gleda, šta vidi i šta to znači. Da bih znala šta želim i čega se plašim“. Zašto vi pišete?

Zato što moram. Uvek sam osećala potrebu da to učinim. To može da bude teško i često je zastrašujuće i usamljenički, ali ne znam kako bih živela da ne pišem.

Izvor: Hafington Post