Intervju sa Džoanom Haris, autorkom romana „Čokolada“
Autorka velikog broja romana i priča, Džoana Haris ipak je najpoznatija po svojoj knjizi „Čokolada“. Njena dela su prevođena i objavljivana u preko pedeset zemalja, a osvojila je i veliki broj međunarodnih nagrada.
Da li je istina da ste rođeni u prodavnici slatkiša svog dede?
Da, istina je. Ali nije reč o prodavnici čokolade kakvu opisujem u romanu „Čokolada“. Bila je to prodavnica u kojoj su se prodavale novine i tvrdo kuvani slatkiši u velikim staklenim teglama.
Kakva je bila vaša porodica?
Dominantna osoba s engleske strane moje porodice bio je moj deda, bivši rudar koji je postao baštovan. Imao je veliki uticaj na moje detinjstvo. Naučio me je svemu što znam o baštovanstvu, divljim biljkama i životinjama, kao i o samoj prirodi. Francuskom stranom moje porodice vladale su žene. Najveći uticaj imala je moja prabaka, matrijarh porodice, čije su priče i sujeverja bili veoma inspirativni tokom mog odrastanja.
Šta ste najviše voleli tokom rada u prosveti? Da li vam nedostaje taj posao?
Za mene, najvažniji deo tog posla jeste stimulacija ljudi, svakodnevna interakcija i dnevni izazovi koji potiču iz novih i nepredvidivih situacija. Danas umem da pronađem taj stimulans na svakom mestu, na putovanjima širom sveta. Povremeno mi nedostaje taj posao, ali nedovoljno da bih mu se vratila.
Zašto kažete da ste najsrećniji kraj mora?
Sve raspuste sam provela kraj mora u kući svog dede na ostrvu Nuarmutje na zapadu Francuske. Imala sam tokom godine sedam, osam nedelja slobode da radim šta želim, da idem gde hoću, da hodam bosa, plovim, vozim bicikl, plivam i istražujem. Mesta kraj mora mi i danas pružaju taj osećaj.
A kakav je osećaj kada znate da su vaša dela objavljena u preko 50 zemalja?
Sjajno je kada imate raznovrsnu čitalačku publiku, ali da budem iskrena – ne deluje mi potpuno stvarno.
Da li ste sanjali o tome kada ste počinjali da pišete?
Jesam, sanjala sam. Zar to ne rade svi pisci? Ali nikada nisam očekivala da će se taj san ostvariti...
Kako ste se osećali kada ste videli „Čokoladu“ na velikom ekranu?
Mnogo sam o tome pisala na svom sajtu, ali ponoviću da je bilo izuzetno zabavno. Na trenutke stresno, ali uglavnom zabavno jer su glumci, reditelj i ekipa odradili toliko dobar posao. Sjajan trenutak za mene!
Šta najviše volite kod samog čina pisanja?
Sve. Vudu.
Izjavili ste da volite da se pakujete za imaginarna putovanja. Koje vam je omiljeno?
Oduvek sam to radila. Danas su moja putovanja uglavnom stvarna, ali i dalje ponekad nađem terapeutski trenutak pakovanja torbe za Havaje ili Aljasku. Volim da verujem da sam se toliko izveštila u pakovanju da kada bih morala da lažiram svoju smrt i napustim zemlju, bila bih spremna za pet minuta.
Mislite li da bi ljudi danas trebalo češće da koriste svoju maštu?
Da. Mašta nas vodi ka empatiji, a sa njom možemo da rešimo mnoge probleme današnjeg sveta.
Imate li neki savet za žene sutrašnjice?
Reč je o istom savetu koji bih dala svakome: možete da budete sve što želite ako ste spremni da za to vredno radite.
Šta je po vama ključ za dobro proživljen život?
Ljubav, pažnja, zadovoljstvo, znatiželja. Uživanje u malim stvarima.
Verujete li u zagrobni život?
Verujem u ovaj život. Što se tiče smrti, izbegavam je najbolje što mogu.
Kako želite da budete upamćeni?
Želim da me pamte sa mnogo ljubavi.
Izvor: theoriginalvangoghsearanthology.com
Prevod: Dragan Matković
Da, istina je. Ali nije reč o prodavnici čokolade kakvu opisujem u romanu „Čokolada“. Bila je to prodavnica u kojoj su se prodavale novine i tvrdo kuvani slatkiši u velikim staklenim teglama.
Kakva je bila vaša porodica?
Dominantna osoba s engleske strane moje porodice bio je moj deda, bivši rudar koji je postao baštovan. Imao je veliki uticaj na moje detinjstvo. Naučio me je svemu što znam o baštovanstvu, divljim biljkama i životinjama, kao i o samoj prirodi. Francuskom stranom moje porodice vladale su žene. Najveći uticaj imala je moja prabaka, matrijarh porodice, čije su priče i sujeverja bili veoma inspirativni tokom mog odrastanja.
Šta ste najviše voleli tokom rada u prosveti? Da li vam nedostaje taj posao?
Za mene, najvažniji deo tog posla jeste stimulacija ljudi, svakodnevna interakcija i dnevni izazovi koji potiču iz novih i nepredvidivih situacija. Danas umem da pronađem taj stimulans na svakom mestu, na putovanjima širom sveta. Povremeno mi nedostaje taj posao, ali nedovoljno da bih mu se vratila.
Zašto kažete da ste najsrećniji kraj mora?
Sve raspuste sam provela kraj mora u kući svog dede na ostrvu Nuarmutje na zapadu Francuske. Imala sam tokom godine sedam, osam nedelja slobode da radim šta želim, da idem gde hoću, da hodam bosa, plovim, vozim bicikl, plivam i istražujem. Mesta kraj mora mi i danas pružaju taj osećaj.
A kakav je osećaj kada znate da su vaša dela objavljena u preko 50 zemalja?
Sjajno je kada imate raznovrsnu čitalačku publiku, ali da budem iskrena – ne deluje mi potpuno stvarno.
Da li ste sanjali o tome kada ste počinjali da pišete?
Jesam, sanjala sam. Zar to ne rade svi pisci? Ali nikada nisam očekivala da će se taj san ostvariti...
Kako ste se osećali kada ste videli „Čokoladu“ na velikom ekranu?
Mnogo sam o tome pisala na svom sajtu, ali ponoviću da je bilo izuzetno zabavno. Na trenutke stresno, ali uglavnom zabavno jer su glumci, reditelj i ekipa odradili toliko dobar posao. Sjajan trenutak za mene!
Šta najviše volite kod samog čina pisanja?
Sve. Vudu.
Izjavili ste da volite da se pakujete za imaginarna putovanja. Koje vam je omiljeno?
Oduvek sam to radila. Danas su moja putovanja uglavnom stvarna, ali i dalje ponekad nađem terapeutski trenutak pakovanja torbe za Havaje ili Aljasku. Volim da verujem da sam se toliko izveštila u pakovanju da kada bih morala da lažiram svoju smrt i napustim zemlju, bila bih spremna za pet minuta.
Mislite li da bi ljudi danas trebalo češće da koriste svoju maštu?
Da. Mašta nas vodi ka empatiji, a sa njom možemo da rešimo mnoge probleme današnjeg sveta.
Imate li neki savet za žene sutrašnjice?
Reč je o istom savetu koji bih dala svakome: možete da budete sve što želite ako ste spremni da za to vredno radite.
Šta je po vama ključ za dobro proživljen život?
Ljubav, pažnja, zadovoljstvo, znatiželja. Uživanje u malim stvarima.
Verujete li u zagrobni život?
Verujem u ovaj život. Što se tiče smrti, izbegavam je najbolje što mogu.
Kako želite da budete upamćeni?
Želim da me pamte sa mnogo ljubavi.
Izvor: theoriginalvangoghsearanthology.com
Prevod: Dragan Matković
Autor: Džoana Haris
