Intervju sa Dušanom Petričićem
„Nisam optimista. Naslov knjige samo nas sve podseća da odbrojavanje traje. Lično verujem da je razmak između cifara veliki i da je do nule još daleko. Ali se ka tom, za njih nimalo prijatnom raspletu, neumitno i sve brže krećemo“, kaže u intervjuu za Nova.rs naš slavni karikaturista Dušan Petričić.
Karikaturista i ilustrator Dušan Petričić ima novu knjigu „10,9,8,7…“ u izdanju Lagune i ne prestaje da nervira ovu vlast. Neko kaže da je brutalan, da često preteruje, ali on se ne povlači i misija mu je da Vučiću i ovima oko njega vidi uskoro leđa. On „revnosno komentariše svakodnevicu i odbrojava naše dane“, kaže se u najavi njegove knjige. Ali da dodamo, on nas neprestano suočava sa onim što svi živimo i ne da nam da predahnemo. Kao da nam poručuje da moramo stalno da pratimo realnost, da bismo je u jednom trenutku promenili. Dušan Petričić u intervjuu za Nova.rs kaže da nije imao dileme koje će karikature odabrati za knjigu.
„Budući da karikature radim samo dvaput nedeljno, a naša ‘vesela’ realnost zatrpava me temama na dnevnoj osnovi, malo je toga bilo za bacanje. U ovih 120 stranica knjige stalo je, dakle, pet poslednjih godina našeg društvenog, ekonomskog, kulturnog, ukratko, civilizacijskog posrtanja.“
Poslali ste knjigu na adrese vodećih političara na vlasti, Brnabićki, Vulinu, Vučiću… Ima li odgovora?
Da, glavnim protagonistima ove knjige, koja može da ima i alternativni naslov „Ta divna stvorenja“, poslao sam poštom po primerak sa posvetom: Za uspomenu i dugo sećanje. Ne očekujem nikakav odgovor, neka se svako od njih, u skladu sa sopstvenom pameću, savešću, ponosom ili stidom suoči sa svojim likom u nimalo iskrivljenom ogledalu koje im nudim. Kao što rekoh u posveti, ova nacija će ih, nažalost, dugo pamtiti.
Napadaju Vas da su Vam ponekad karikature preterane, da prelazite granice, a Vi kažete da nikada nijedan karikaturista nije počinio štetu svojom karikaturom. Međutim, ovde je svaka jača kritika vlasti kao izdaja.
To je samo jedna od prevara, nimalo originalna, na kojoj ova vlast ovako dugo opstaje. Poistovetiti sebe sa državom je stari trik namenjen onima koji lako padaju na trikove, koji ne umeju ili neće da misle. A bojim se, takvih ima mnogo. Ukratko, glavni likovi u jednoj očiglednoj tragediji celog društva nisu karikaturisti ili satiričari, već prevaranti i kriminalci na pozicijama političkih vođa, koje su beskrupulozno oteli.
Naslov knjige je odbrojavanje „10,9,8,7…“ Stvarno verujete da će uskoro kraj Vučića i njegove stranke? Veliki ste optimista.
Ne, nisam optimista. Naslov knjige samo nas sve podseća da odbrojavanje traje. Lično verujem da je razmak između cifara veliki i da je do nule još daleko. Ali se ka tom, za njih nimalo prijatnom raspletu, neumitno i sve brže krećemo. Nervoza u očima i grimasama lažnog cara i u redovima njegove partije sve je neprijatnija i očiglednija.
Nada je u ovom trenutku najjači lek i oružje koje imamo. Bez preciznog datuma njihovog kraja možemo da živimo, ali bez nade ne možemo.
Kada posmatrate Beograd danas u odnosu na Beograd pre 30 i 40 godina, na primer, koliko smo se kao ljudi promenili?
Svi narodi na svetu imaju svoje specifičnosti, svoje istorijske, manje ili veće zablude kojima se hrane, greške ili slabe tačke u mentalitetu koje ih stalno sapliću, ali tragedija nastaje kada vas zajaše jedna kriminalna, zločinačka vlast, kojoj je jedini zadatak da precizno identifikuje sve te slabe tačke i zablude, a onda ih, uz pomoć isto tako kriminalnih domaćih i stranih savetnika briljantno koristi sa jednim jedinim ciljem – da raspameti i deprimira naciju.
Šta Vas raduje ovih dana, u čemu uživate? Neko će pomisliti da ste stalno u gardu kada gleda Vaše karikature, a to sigurno nije tako.
Da, dok smišljam i crtam karikature, sasvim sigurno sam u gardu. Ne može drugačije.
Kada su stvari toliko zagađene i svakodnevni život obiluje razlozima za jed, depresiju, tugu, onda čovek nauči da uživa i u naizgled običnim stvarima – u toplini koju oseća pored svojih najbližih, u čitanju mudrih ili duhovitih knjiga, ili u četvorodnevnoj poseti prijatnom i civilizovanom Beču i onome što taj grad nudi – od arhitekture, muzeja, izložbi (trenutno Modiljani u Albertini) do restorana i zanimljivih kafića.
Ceo intervju možete pročitati ovde.
Autor: Bratislav Nikolić
Izvor: nova.rs
„Budući da karikature radim samo dvaput nedeljno, a naša ‘vesela’ realnost zatrpava me temama na dnevnoj osnovi, malo je toga bilo za bacanje. U ovih 120 stranica knjige stalo je, dakle, pet poslednjih godina našeg društvenog, ekonomskog, kulturnog, ukratko, civilizacijskog posrtanja.“
Poslali ste knjigu na adrese vodećih političara na vlasti, Brnabićki, Vulinu, Vučiću… Ima li odgovora?
Da, glavnim protagonistima ove knjige, koja može da ima i alternativni naslov „Ta divna stvorenja“, poslao sam poštom po primerak sa posvetom: Za uspomenu i dugo sećanje. Ne očekujem nikakav odgovor, neka se svako od njih, u skladu sa sopstvenom pameću, savešću, ponosom ili stidom suoči sa svojim likom u nimalo iskrivljenom ogledalu koje im nudim. Kao što rekoh u posveti, ova nacija će ih, nažalost, dugo pamtiti.
Napadaju Vas da su Vam ponekad karikature preterane, da prelazite granice, a Vi kažete da nikada nijedan karikaturista nije počinio štetu svojom karikaturom. Međutim, ovde je svaka jača kritika vlasti kao izdaja.
To je samo jedna od prevara, nimalo originalna, na kojoj ova vlast ovako dugo opstaje. Poistovetiti sebe sa državom je stari trik namenjen onima koji lako padaju na trikove, koji ne umeju ili neće da misle. A bojim se, takvih ima mnogo. Ukratko, glavni likovi u jednoj očiglednoj tragediji celog društva nisu karikaturisti ili satiričari, već prevaranti i kriminalci na pozicijama političkih vođa, koje su beskrupulozno oteli.
Naslov knjige je odbrojavanje „10,9,8,7…“ Stvarno verujete da će uskoro kraj Vučića i njegove stranke? Veliki ste optimista.
Ne, nisam optimista. Naslov knjige samo nas sve podseća da odbrojavanje traje. Lično verujem da je razmak između cifara veliki i da je do nule još daleko. Ali se ka tom, za njih nimalo prijatnom raspletu, neumitno i sve brže krećemo. Nervoza u očima i grimasama lažnog cara i u redovima njegove partije sve je neprijatnija i očiglednija.
Nada je u ovom trenutku najjači lek i oružje koje imamo. Bez preciznog datuma njihovog kraja možemo da živimo, ali bez nade ne možemo.
Kada posmatrate Beograd danas u odnosu na Beograd pre 30 i 40 godina, na primer, koliko smo se kao ljudi promenili?
Svi narodi na svetu imaju svoje specifičnosti, svoje istorijske, manje ili veće zablude kojima se hrane, greške ili slabe tačke u mentalitetu koje ih stalno sapliću, ali tragedija nastaje kada vas zajaše jedna kriminalna, zločinačka vlast, kojoj je jedini zadatak da precizno identifikuje sve te slabe tačke i zablude, a onda ih, uz pomoć isto tako kriminalnih domaćih i stranih savetnika briljantno koristi sa jednim jedinim ciljem – da raspameti i deprimira naciju.
Šta Vas raduje ovih dana, u čemu uživate? Neko će pomisliti da ste stalno u gardu kada gleda Vaše karikature, a to sigurno nije tako.
Da, dok smišljam i crtam karikature, sasvim sigurno sam u gardu. Ne može drugačije.
Kada su stvari toliko zagađene i svakodnevni život obiluje razlozima za jed, depresiju, tugu, onda čovek nauči da uživa i u naizgled običnim stvarima – u toplini koju oseća pored svojih najbližih, u čitanju mudrih ili duhovitih knjiga, ili u četvorodnevnoj poseti prijatnom i civilizovanom Beču i onome što taj grad nudi – od arhitekture, muzeja, izložbi (trenutno Modiljani u Albertini) do restorana i zanimljivih kafića.
Ceo intervju možete pročitati ovde.
Autor: Bratislav Nikolić
Izvor: nova.rs
Autor: Dušan Petričić
