On je jedan od najčitanihih i najtiražnijih srpkih pisaca, autor brojnih kultnih bestselera kao što su ''Leva strana druma', ''Konstantinovo raskršće'', 'Znamenje anđela'', ''Duge noći i crne zastave''... Od nedavno sa Vladimirom Kecmanovićem piše o periodu vladavine Nemanjića i konkretno Stefana Nemanje. U intervjuu za internet časopis Salome, govori o svom opusu, komadima koje priprema za pozorište i tome šta poručuje mladima koji bi da se bave pisanjem. On je Dejan Stojiljković.

Da li Vas je fascinacija srednjim vekom navela da se opredelite za pisanje istorijskog romana? Zbog čega ovaj period izdvajate od drugih?

Ne izdvajam ga ja, on se sam po sebi izdvoji u smislu da smo tada imali nešto što se zaista moglo nazvati "državom" i da nismo bili tek sporedni statisti u igri velikih sila već jedna ozbiljna država koju su vodili sposobni vladari.

Šta čitaocima poručuju prve dve knjige triologije o Nemanjićima?

Hteli smo da prikažemo jednog Stefana Nemanju kakvog retko viđamo čitajući žitija i prigodne biografije, a to je Stefan Nemanja ratnik i državnik. Ova dva aspekta njegova ličnosti često su potisnuta samom činjenicom da je svetac te je fokus oduvek bio na njegove pozne dane i vreme provedeno na Svetoj Gori. Ali pre nego što se odrekao prestola, Nemanja je stvarao i vodio srpsku državu skoro 40 godina i tu se izdešavalo mnogo toga prelomnog i sudbonosnog.

Čija država je potrebna Srbima? Država Stefana Nemanje, Dušana Silnog ili kneza Lazara Hrebeljanovića?

Ni jedna od te tri. Pa nije ovo srednji vek. Srbima je potrebna moderna, ekonomski, vojno i politički nezavisna država sa principima utemeljenim na nacionalnim interesima a to je, bar za sada, teško ostvarivo.

Jesmo li svesni svega što su nam ostavili? Poštujemo li ih onako kako su zaslužili?

Zavisi. Dosta toga se svodi na neku inerciju, bez zadiranja u suštinu stvari, a ima i nekog turbo-folk patriotizma koji prilično vulgarizuje naše slavne pretke i period u kome su živeli.

Slažete li se sa tim da je nemoguće gledati u budućnost bez poznavanja prošlosti?

Naravno. Ako ne znaš odakle dolaziš, kako ćeš znati kuda si krenuo?

Koje knjige (i stripove) Vi volite da čitate ?

Pre svega one koje imaju dobru priču. Smatram da je priča u korenu svakog uspešnog književnog dela. Samim tim, moji omiljeni pisci su ujedno i sjajni pripovedači: Andrić, Mihailović, Hemingvej, Gejmen, King... Omiljeni strip mi je Dilan Dog, imam jednu pozamašnu kolekciju raznih izdanja, domaćih, italijanskih, američkih... Ali volim i domaći strip, pre svega stripove Željka Paheka i Alekse Gajića, dva autentična genija.

Uz prezimena Stojiljković i Kecmanović stoji – Vitezovi srpske književnosti. Čime će nas dva viteza u narednom periodu ostaviti bez daha?

Nisam ja tip čoveka koji nekog može ostaviti bez daha, niti mi je to ambicija. A nije ni Vlada. Mi radimo svoj posao, trenutno smo u završnoj fazi rada na seriji "Senke nad Balkanom" čiji mastermajnd je Dragan Bjelogrlić, biće premijerno emitovana na RTS-u oktobra ove godine. U štampi je treći deo Nemanjića pod naslovom "U ime sina", izaći će sledećeg meseca. A obojica radimo na svojim projektima. Ja na nastavku romana "Duge noći i crne zastave" koji se zove "Olujni bedem" i koji će izaći 1. septembra ove godine. Vlada, ako se ne varam, takođe radi na novom romanu.

Sigurno da osluškujete komentare nakon objavljivanja knjige. Koji je najveći kompliment do sada upućen Vama i Vašem stvaralaštvu?

Napis kritičarke "Blica" Irene Javorski koja je moj roman "Duge noći i crne zastave" uporedila sa remek-delom Harolda Fostera "Princ Valijant".         

Planirate li nešto novo kada su u pitanju pozorišni komadi?

Radim, s prekidima, na drami "Vučja braća" koja se bavi odnosom Stefana Nemanje i njegovog brata Tihomira, ali u ključu filma "Kum", verujem da će to biti nešto vrlo kontraverzno. Više reditelja i pozorišta je izrazilo interesovanje za taj komad, videćemo gde će mu biti konačno ishodište... možda u mojoj fioci.

Kako biste posavetovali naše čitaoce-omladince koji bi da se bave pisanjem knjiga?

Da to ne rade ako baš ne moraju. A ako baš moraju, da prvo pročitaju što veći broj knjiga, pre svega klasika, pa onda da se late pera tj. tastature. I da ne kreću odmah sa romanom već sa kraćim formama. Znam da većina njih neće poslušati ovaj savet, ali moje je da kažem.

Autori: Tadija Čaluković i Tijana Đorđević
Izvor: salomeserbia.blogspot.rs