Igor Marojević – Osuđuju te ako nisi po propisanoj normi!
Novim romanom "Tuđine" Igor Marojević završava petoknjižje i, kako kaže, baca novo svetlo na ostala njegova dela. U intervjuu govori o tuđinama u svima nama, zašto se oseća kao stranac i da li smo se otuđili kao ljudi.
Šta su za vas tuđine? Da li su one određene geografski ili emotivno?
Kada se Ratomir Jauković u rodnoj Boki oseća kao stranac, iza toga ne stoji geografska odrednica. Njen značaj nastaje i učvršćuje selidbom u Beograd. Za mene je taj Jauković jedan od ljudi koji bi se osećali pre svega kao tuđini, ne samo u Beogradu nego bilo u kom mestu, ali i u ma kojem kolektivu. Glavni junak je kod kuće jedino dok je u potrazi za sopstvenim identitetom i vitalizmom u trenucima opšteg stradanja. Potraga za sobom uvek znači potragu za drugim. U tom smislu, Ratomir nije tuđin jedino u trenucima kad nađe ljubav.
Jesmo li se otuđili kao ljudi?
Otuđenje je pojam koji se, naravno, odavno vezuje za život u gradu, pre svega u metropoli. Ona je, globalno, pospešena i razvojem interneta koji u komunikaciji nosi ogromnu meru impersonalnosti. Na kraju, treba imati na umu, a što se mene tiče i poštovati, činjenicu da su neki ljudi odabrali da se svuda osećaju kao stranci.
Da li se i vi tako osećate?
Da, često, verovatno zbog toga što sam se rodio u mestu u kojem nisam proveo dovoljno vremena da bih se do kraja srodio s njim i što sam potom živeo u još pet gradova u tri različite države. Istina je, međutim, da se u Zemunu osećam najmanje daleko od imaginarne kuće.
Da li se i danas tretiraju došljaci toliko loše kao vaš junak u knjizi?
U knjizi, Zaliv je prikazan kao oblast u kojem se ne samo došljaci nego i najbliži srodnici koji su se udaljili od lokalno propisanih normi na neki način osuđuju. Beograd je prikazan kao mnogo inkluzivniji, što na kraju krajeva i mora biti samim brojem stanovnika. Pretpostavljam da je u manjim mestima tretman došljaka još uvek srazmerno oštar, a mislim da se s vremenom pripadnici raznih drugosti u Beogradu tretiraju znatno blaže nego što je to, zahvaljujući uticaju politike na gluplje, a agresivnije, bilo devedesetih. Ovo bi bila prava metropola tek kad bi se u nju zastalno doselio nemerljivo veći broj stranaca sa daljih područja i raznih nijansi tena.
Nedavno je izašao i vaš muzički album koji nosi ime "Da se ne zameri". Kome, šta?
Album je dobrim delom društveno angažovan i u tome otvoren, pa samim tim, verovatno i drzak. Naslov albuma moja neznatnost tumači kao ironičan.
Izvor: kurir.rs
Kada se Ratomir Jauković u rodnoj Boki oseća kao stranac, iza toga ne stoji geografska odrednica. Njen značaj nastaje i učvršćuje selidbom u Beograd. Za mene je taj Jauković jedan od ljudi koji bi se osećali pre svega kao tuđini, ne samo u Beogradu nego bilo u kom mestu, ali i u ma kojem kolektivu. Glavni junak je kod kuće jedino dok je u potrazi za sopstvenim identitetom i vitalizmom u trenucima opšteg stradanja. Potraga za sobom uvek znači potragu za drugim. U tom smislu, Ratomir nije tuđin jedino u trenucima kad nađe ljubav.
Jesmo li se otuđili kao ljudi?
Otuđenje je pojam koji se, naravno, odavno vezuje za život u gradu, pre svega u metropoli. Ona je, globalno, pospešena i razvojem interneta koji u komunikaciji nosi ogromnu meru impersonalnosti. Na kraju, treba imati na umu, a što se mene tiče i poštovati, činjenicu da su neki ljudi odabrali da se svuda osećaju kao stranci.
Da li se i vi tako osećate?
Da, često, verovatno zbog toga što sam se rodio u mestu u kojem nisam proveo dovoljno vremena da bih se do kraja srodio s njim i što sam potom živeo u još pet gradova u tri različite države. Istina je, međutim, da se u Zemunu osećam najmanje daleko od imaginarne kuće.
Da li se i danas tretiraju došljaci toliko loše kao vaš junak u knjizi?
U knjizi, Zaliv je prikazan kao oblast u kojem se ne samo došljaci nego i najbliži srodnici koji su se udaljili od lokalno propisanih normi na neki način osuđuju. Beograd je prikazan kao mnogo inkluzivniji, što na kraju krajeva i mora biti samim brojem stanovnika. Pretpostavljam da je u manjim mestima tretman došljaka još uvek srazmerno oštar, a mislim da se s vremenom pripadnici raznih drugosti u Beogradu tretiraju znatno blaže nego što je to, zahvaljujući uticaju politike na gluplje, a agresivnije, bilo devedesetih. Ovo bi bila prava metropola tek kad bi se u nju zastalno doselio nemerljivo veći broj stranaca sa daljih područja i raznih nijansi tena.
Nedavno je izašao i vaš muzički album koji nosi ime "Da se ne zameri". Kome, šta?
Album je dobrim delom društveno angažovan i u tome otvoren, pa samim tim, verovatno i drzak. Naslov albuma moja neznatnost tumači kao ironičan.
Izvor: kurir.rs
Autor: Igor Marojević
