Ideologija ili život, šta je vrednije? Prikaz romana „Probuđene furije“
„Probuđene furije“ su kulminacija svega što je Ričard Morgan gradio od 2002. godine. Oslobodivši se opsesije stilom, sumornog pogleda na svet iz prva dva romana, „Probuđene furije“ spajaju veličanstvenu neizvesnost i akciju sa konzistentnijom i intelektualno duboljom pričom koja istražuje dinamike moći i posledice koje nastupaju kada se revolucionarna prašina slegne. Lik Takešija Kovača se transformiše, i iz ogorčenog, ciničnog antiheroja prerasta u heroja.
Iako „Probuđene furije“ mogu da se čitaju nezavisno od prethodna dva romana o Takešiju Kovaču, trebalo bi pročitati celu trilogiju.
U trećej knjizi, Kovač se vraća na svoju rodnu planetu, Harlanov svet. Zatičemo ga usred žestoke osvete religijskoj grupi fanatika, vitezovima Novog otkrovenja, koji su odgovorni za neuspelo prebacivanje svesti njegove stare prijateljice (koju smo upoznali u prologu „Digitalnog ugljenika“) u novu košuljicu. Da bi mogao da sprovede svoju krvavu osvetu, Takeši je morao da pozajmi novac od drugara iz detinjstva, lorda sklonog kriminalu, pre nego što je stigao da plati dug, upao je u nevolju spašavajući mladu ženu, Silvi, i biva odvučen u novu avanturu.
Silvi predvodi tim plaćenika koji na razorenom ostrvu Novi Hokaido skupljaju tehnologiju zaostalu iz rata koji se tu vodio. Da bi umakao gnevu jakuza i vitezova Kovač se pridružuje Silvinom timu. Tokom jedne od borbi sa vojnom mašinerijom kojom upravlja veštačka inteligencija, u Silvi se budi konstrukt ličnosti koji tvrdi da je rezervna verzija svesti Kvelkvist Falkoner, revolucionarke sa Harlanovog sveta koja je poginula pokušavajući da se suprotstavi Harlanovoj oligarhiji nekoliko vekova ranije. Njena filozofija je preživela kroz vekove, i kada rasuti Kvelisti saznaju za njeno „vaskrsavanje“ Kovač postaje nevoljan učesnik obnovljene revolucije. Kada porodica Harlan otme Silvi, to samo pojačava fanatizam Kvelista, među kojima je i Kovačev nekadašnji instruktor iz Poslanstva, Virdžinija Vidura. Međutim, da li je zaista Kvelkvist Falkoner zaposela Silvin um? Ili je to samo deo nekog softvera, ili nešto potpuno treće? I da li se Harlanov svet zaista nalazi na ivici novog revolucionarnog rata?
Međutim, Kovač ima još jedan problem. Jakuza koji radi za porodicu Harlan, šalje ubicu na njega. Ubičin identitet će baciti Kovača u vrlo duboku egzistencijalnu krizu.
Roman „Probuđene furije“ vrlo inteligentno pristupa temi revolucije, i pratećoj, burnoj politici, nudeći nam protagonistu koji je kroz istoriju – zahvaljujući produženom životu – već imao priliku da posmatra kako revolucije počinju i propadaju, stoga je skeptičan prema svemu što se dešava oko njega. Nisu sve revolucionarne ideje loše, međutim previše često se dešava da revolucija ništa ne promeni, iako je uspešna. (Zanimljivo je da je u knjizi Harlanov svet opisan kao mesto stalnog napretka, gde se standard života stalno uspinje, iako njime vlada porodica tiranina). Nije da Kovač ne haje, ali njemu je stalo do ljudi, dok su svi oko njega opsednuti ovom ili onom ideologijom, bogatstvom i prestižom. Kovačev glavni motiv za sukob sa vitezovima Novog otkrovenja je da osveti voljenu osobu; prateći Kveliste u njihovom ludom maršu, njemu je stalo samo da pomogne Silvi da povrati sopstveni um. Ali sve što može jeste da gleda ljude oko sebe kako ponavljaju iste šablone sa razornim posledicama kojima je previše često bio svedok.
Kovač je u „Probuđenim furijama“ oslikan sa mnogo više ljudskosti nego ranije. U prethodnim knjigama Kovačev bes i nasilje su mahom bili reakcioni. Ovde je on, kao neko koga su previše puta budili iz mrtvih samo da bi izigravao nečijeg piona, iznuren, ali i dalje zna šta je bitno, do čega mu je stalo i braneći sopstvene ideale, biće fer ili surov onoliko koliko je potrebno. Ponekad je to jedino što čovek i može da uradi kad se suoči sa istorijom.
Morgan nam opet daje knjigu sa dvostrukim značenjem. Probuđene furije se ne odnose samo na probuđenog duha Kvelkvist Falkoner, već i na neumoljive sile koje prete čitavoj novoj generaciji kada njena revolucija počne. Na to, Kovač može samo da se pita: hoće li ikada naučiti?
Autor: Tomas Vagner
Izvor: sfreviews.net
Prevod: Aleksandar Mandić
Iako „Probuđene furije“ mogu da se čitaju nezavisno od prethodna dva romana o Takešiju Kovaču, trebalo bi pročitati celu trilogiju.
U trećej knjizi, Kovač se vraća na svoju rodnu planetu, Harlanov svet. Zatičemo ga usred žestoke osvete religijskoj grupi fanatika, vitezovima Novog otkrovenja, koji su odgovorni za neuspelo prebacivanje svesti njegove stare prijateljice (koju smo upoznali u prologu „Digitalnog ugljenika“) u novu košuljicu. Da bi mogao da sprovede svoju krvavu osvetu, Takeši je morao da pozajmi novac od drugara iz detinjstva, lorda sklonog kriminalu, pre nego što je stigao da plati dug, upao je u nevolju spašavajući mladu ženu, Silvi, i biva odvučen u novu avanturu.
Silvi predvodi tim plaćenika koji na razorenom ostrvu Novi Hokaido skupljaju tehnologiju zaostalu iz rata koji se tu vodio. Da bi umakao gnevu jakuza i vitezova Kovač se pridružuje Silvinom timu. Tokom jedne od borbi sa vojnom mašinerijom kojom upravlja veštačka inteligencija, u Silvi se budi konstrukt ličnosti koji tvrdi da je rezervna verzija svesti Kvelkvist Falkoner, revolucionarke sa Harlanovog sveta koja je poginula pokušavajući da se suprotstavi Harlanovoj oligarhiji nekoliko vekova ranije. Njena filozofija je preživela kroz vekove, i kada rasuti Kvelisti saznaju za njeno „vaskrsavanje“ Kovač postaje nevoljan učesnik obnovljene revolucije. Kada porodica Harlan otme Silvi, to samo pojačava fanatizam Kvelista, među kojima je i Kovačev nekadašnji instruktor iz Poslanstva, Virdžinija Vidura. Međutim, da li je zaista Kvelkvist Falkoner zaposela Silvin um? Ili je to samo deo nekog softvera, ili nešto potpuno treće? I da li se Harlanov svet zaista nalazi na ivici novog revolucionarnog rata?
Međutim, Kovač ima još jedan problem. Jakuza koji radi za porodicu Harlan, šalje ubicu na njega. Ubičin identitet će baciti Kovača u vrlo duboku egzistencijalnu krizu.
Roman „Probuđene furije“ vrlo inteligentno pristupa temi revolucije, i pratećoj, burnoj politici, nudeći nam protagonistu koji je kroz istoriju – zahvaljujući produženom životu – već imao priliku da posmatra kako revolucije počinju i propadaju, stoga je skeptičan prema svemu što se dešava oko njega. Nisu sve revolucionarne ideje loše, međutim previše često se dešava da revolucija ništa ne promeni, iako je uspešna. (Zanimljivo je da je u knjizi Harlanov svet opisan kao mesto stalnog napretka, gde se standard života stalno uspinje, iako njime vlada porodica tiranina). Nije da Kovač ne haje, ali njemu je stalo do ljudi, dok su svi oko njega opsednuti ovom ili onom ideologijom, bogatstvom i prestižom. Kovačev glavni motiv za sukob sa vitezovima Novog otkrovenja je da osveti voljenu osobu; prateći Kveliste u njihovom ludom maršu, njemu je stalo samo da pomogne Silvi da povrati sopstveni um. Ali sve što može jeste da gleda ljude oko sebe kako ponavljaju iste šablone sa razornim posledicama kojima je previše često bio svedok.
Kovač je u „Probuđenim furijama“ oslikan sa mnogo više ljudskosti nego ranije. U prethodnim knjigama Kovačev bes i nasilje su mahom bili reakcioni. Ovde je on, kao neko koga su previše puta budili iz mrtvih samo da bi izigravao nečijeg piona, iznuren, ali i dalje zna šta je bitno, do čega mu je stalo i braneći sopstvene ideale, biće fer ili surov onoliko koliko je potrebno. Ponekad je to jedino što čovek i može da uradi kad se suoči sa istorijom.
Morgan nam opet daje knjigu sa dvostrukim značenjem. Probuđene furije se ne odnose samo na probuđenog duha Kvelkvist Falkoner, već i na neumoljive sile koje prete čitavoj novoj generaciji kada njena revolucija počne. Na to, Kovač može samo da se pita: hoće li ikada naučiti?
Autor: Tomas Vagner
Izvor: sfreviews.net
Prevod: Aleksandar Mandić
