Huan Hose Miljas: Na putu smo ka samouništenju ljudske vrste
Pisac i novinar Huan Hose Miljas, koji je zajedno sa paleontologom Huanom Luisom Arsuagom objavio knjigu „Sapijens razgovara sa neandertalcem“, smatra da trenutno stanje vodi ka „samouništenju ljudske vrste“, pomoću virusa koji je „posledica lošeg odnosa čoveka sa prirodom“.
„Period u kome živimo je pun kontradiktornosti i živimo između dve krajnosti – vlastitog jada i vlastite važnosti. Ali čini se da trenutno ljudska bića idu ka samouništenju – prvenstveno zbog klimatskih promena, koje nisu nimalo naivne; virusa koji nas vraća u prah i pepeo, a koji je posledica našeg lošeg odnosa sa prirodom, ili preteranog kapitalizma“, požalio se autor u intervjuu koji je dao za Europa Press.
Miljas je ironično naglasio da ukoliko „čovek nestane, svet neće izgubiti ništa bitno“.
„Uostalom, stvari bi se sigurno poboljšale, zbog te sklonosti ka samodestruktivnosti koju čovek poseduje. Unutar čoveka postoje dve težnje, ona za životom i ona za smrću, koje bi trebalo da budu u ravnoteži, ali nisam siguran da je trenutno tako“, upozorio je on.
Knjiga „Sapijens razgovara sa neandertalcem“ je rezultat višemesečnog putovanja Miljasa i Arsuage u 16 etapa. Protagonisti knjige na duhovit način govore o uticaju ljudskih predaka na svakodnevni život: od supermarketa pa sve do seks-šopa.
Miljas kaže da je „najveće iznenađenje“ doživeo kada je počeo detaljnije da proučava neandartalce. „To je beskrajno kratak period i, ukoliko uporedimo ljudski životni vek sa istorijom čovečanstva, on bi trajao samo dva dana. Mislim da ovaj fenomen bolje objašnjava istoriju od same istorije“, istakao je on.
Autor smatra da postoji tendencija „potcenjivanja“ ovog perioda, naročito u Španiji – „Da se Atapuerka ne nalazi u Španiji, nego u Sjedinjenim Državama, mnogo više ljudi bi otišlo da obiđe ovo arheološko nalazište“ – a takođe smatra i da je sve krenulo nagore na prelazu iz paleolita u neolit.
„Period u kome živimo je pun kontradiktornosti i živimo između dve krajnosti – vlastitog jada i vlastite važnosti. Ali čini se da trenutno ljudska bića idu ka samouništenju – prvenstveno zbog klimatskih promena, koje nisu nimalo naivne; virusa koji nas vraća u prah i pepeo, a koji je posledica našeg lošeg odnosa sa prirodom, ili preteranog kapitalizma“, požalio se autor u intervjuu koji je dao za Europa Press.
Miljas je ironično naglasio da ukoliko „čovek nestane, svet neće izgubiti ništa bitno“.
„Uostalom, stvari bi se sigurno poboljšale, zbog te sklonosti ka samodestruktivnosti koju čovek poseduje. Unutar čoveka postoje dve težnje, ona za životom i ona za smrću, koje bi trebalo da budu u ravnoteži, ali nisam siguran da je trenutno tako“, upozorio je on.
Knjiga „Sapijens razgovara sa neandertalcem“ je rezultat višemesečnog putovanja Miljasa i Arsuage u 16 etapa. Protagonisti knjige na duhovit način govore o uticaju ljudskih predaka na svakodnevni život: od supermarketa pa sve do seks-šopa.
Miljas kaže da je „najveće iznenađenje“ doživeo kada je počeo detaljnije da proučava neandartalce. „To je beskrajno kratak period i, ukoliko uporedimo ljudski životni vek sa istorijom čovečanstva, on bi trajao samo dva dana. Mislim da ovaj fenomen bolje objašnjava istoriju od same istorije“, istakao je on.
Autor smatra da postoji tendencija „potcenjivanja“ ovog perioda, naročito u Španiji – „Da se Atapuerka ne nalazi u Španiji, nego u Sjedinjenim Državama, mnogo više ljudi bi otišlo da obiđe ovo arheološko nalazište“ – a takođe smatra i da je sve krenulo nagore na prelazu iz paleolita u neolit.
„Nikada nisam razumeo što se reč neandertalac može upotrebiti kao uvreda, zato što se time otkriva potpuni nedostatak znanja. Da su neandertalci preživeli, verovatno bismo bili bolji ljudi“, smatra Miljas, i takođe naglašava da je paleolit najbolji stupanj u razvoju čoveka.
„Privatne svojine još uvek nije bilo, postojao je socijalistički kontekst raspodele dobara, čovek nije pokušavao da gomila bogatstvo, već je živeo srećno od onoga što je ulovio i sakupio. Najbolji trenutak u istoriji čoveka je bio onaj kada smo bili lovci-sakupljači“, uverava Miljas.
Sa druge strane, Arsuaga je objasnio da su mu ova putovanja pomogla da prepozna razliku između modernog čoveka i neandertalca. „Veoma smo uvrnuti, i kao da smo izgubili nevinost. Možda smo lukaviji, ali ne na inteligentan, već na makijavelistički način“, primećuje Arsuaga sa dozom ironije.
Ovog paleontologa „zanima“ kada i kako „ljudsko biće prestaje da bude posmatrano kao životinja“, što postaje očigledno kada se posmatra svakodnevni život čoveka. „Ljudsko biće je pripitomljeni neandertalac, baš kao što je i pas pripitomljeni vuk“, zaključuje on.
Izvor: spainsnews.com / laprovincia.es
Prevod: Kristijan Vekonj
Foto: Juan Millás
„Privatne svojine još uvek nije bilo, postojao je socijalistički kontekst raspodele dobara, čovek nije pokušavao da gomila bogatstvo, već je živeo srećno od onoga što je ulovio i sakupio. Najbolji trenutak u istoriji čoveka je bio onaj kada smo bili lovci-sakupljači“, uverava Miljas.
Sa druge strane, Arsuaga je objasnio da su mu ova putovanja pomogla da prepozna razliku između modernog čoveka i neandertalca. „Veoma smo uvrnuti, i kao da smo izgubili nevinost. Možda smo lukaviji, ali ne na inteligentan, već na makijavelistički način“, primećuje Arsuaga sa dozom ironije.
Ovog paleontologa „zanima“ kada i kako „ljudsko biće prestaje da bude posmatrano kao životinja“, što postaje očigledno kada se posmatra svakodnevni život čoveka. „Ljudsko biće je pripitomljeni neandertalac, baš kao što je i pas pripitomljeni vuk“, zaključuje on.
Izvor: spainsnews.com / laprovincia.es
Prevod: Kristijan Vekonj
Foto: Juan Millás
Autor: Huan Hose Miljas
