„Grad ogledala“, Džastin Kronin
Ne bih baš mogla da kažem da sam brojala dane do objavljivanja poslednje knjige u trilogiji „Prolaz“ (pa, bar ne do pre neka tri meseca), ali sam je svakako nestrpljivo iščekivala.
Knjiga kojom je sve počelo – „Prolaz“ –fascinantna je priča koja po veličini i veštini može da se poredi sa „Uporištem“ Stivena Kinga. „Prolaz“ nas upoznaje sa Ejmi, devojčicom koja je na neki način povezana sa čudnom epidemijom, koja je pak povezana sa misterioznim eksperimentima i dvanaestoricom veoma uplašenih ljudi. Protežući se gotovo jedan vek, „Prolaz“ je priča o distopijskom svetu koji deluje toliko realno da vam se čini da možete da dodirnete likove. Još važnije, želite da ih dodirnete.
Druga knjiga „Dvanaestorica“ ide napred-nazad kroz vreme, i upoznaje nas sa novim likovima, upotpunjuje priču, podseća nas na staru, i razvija ono što se najbolje može opisati kao mit o Ejmi i Dvanaestorici. Očigledno je da je Kornin bio spreman na dugo putovanje jer je od samog početka pažljivo postavio sve konce i upleo ih u detaljne, raskošno ispletene planove i zaplete. Zbog eksplozivnog završetka, preporučujem vam da ne čekate dugo sa čitanjem treće knjige.
„Grad ogledala“ je knjiga koja će ili dokazati da je Kronin maestro pisane reči ili da plete mreže bez plana, poput ošamućenog pauka. Reći da je ova knjiga trijumf nije ni blizu dovoljnog.
Svaka nit, svaki zaplet, svaki lik su uvezani i stvaraju najneverovatnije konačno poglavlje trilogije. Magija!
Ovo nije mala knjiga. (Nijedna nije). Pročitala sam je u cugu – nisam mogla da je spustim, a nisam ni želela. Više puta sam plakala: istinske suze radosnice zbog nekih likova koji mi posle tri knjige deluju kao stari prijatelji.
Zato su i njihovi gubici delovali kao srča pod bosim stopalima. To je možda Kroninova najveća veština – da toliko likova predstavi toliko dobro da nam bude stalo do njih i da ih se svih sećamo. Svi su važni čak i ako se pojavljuju samo na kratko.
A kraj? Toliko zamršen, a opet toliko jednostavan da sve izgleda tako očigledno.
I dok je Kroninov svet smešten u kugom opustošen univerzum, mudrost i danas deluje istinito. Ljudska priroda i shvatanja čoveka, boga, nauke i prirode su beskonačna, bez obzira na vreme i mesto. A grad ogledala koji odražava pravog tebe nije toliko teško zamisliti.
Čikam vas da otvorite knjigu i pogledate unutra.
Autor: Sara Mekmalen
Izvor: booksellersnz.wordpress.com
Knjiga kojom je sve počelo – „Prolaz“ –fascinantna je priča koja po veličini i veštini može da se poredi sa „Uporištem“ Stivena Kinga. „Prolaz“ nas upoznaje sa Ejmi, devojčicom koja je na neki način povezana sa čudnom epidemijom, koja je pak povezana sa misterioznim eksperimentima i dvanaestoricom veoma uplašenih ljudi. Protežući se gotovo jedan vek, „Prolaz“ je priča o distopijskom svetu koji deluje toliko realno da vam se čini da možete da dodirnete likove. Još važnije, želite da ih dodirnete.
Druga knjiga „Dvanaestorica“ ide napred-nazad kroz vreme, i upoznaje nas sa novim likovima, upotpunjuje priču, podseća nas na staru, i razvija ono što se najbolje može opisati kao mit o Ejmi i Dvanaestorici. Očigledno je da je Kornin bio spreman na dugo putovanje jer je od samog početka pažljivo postavio sve konce i upleo ih u detaljne, raskošno ispletene planove i zaplete. Zbog eksplozivnog završetka, preporučujem vam da ne čekate dugo sa čitanjem treće knjige.
„Grad ogledala“ je knjiga koja će ili dokazati da je Kronin maestro pisane reči ili da plete mreže bez plana, poput ošamućenog pauka. Reći da je ova knjiga trijumf nije ni blizu dovoljnog.
Svaka nit, svaki zaplet, svaki lik su uvezani i stvaraju najneverovatnije konačno poglavlje trilogije. Magija!
Ovo nije mala knjiga. (Nijedna nije). Pročitala sam je u cugu – nisam mogla da je spustim, a nisam ni želela. Više puta sam plakala: istinske suze radosnice zbog nekih likova koji mi posle tri knjige deluju kao stari prijatelji.
Zato su i njihovi gubici delovali kao srča pod bosim stopalima. To je možda Kroninova najveća veština – da toliko likova predstavi toliko dobro da nam bude stalo do njih i da ih se svih sećamo. Svi su važni čak i ako se pojavljuju samo na kratko.
A kraj? Toliko zamršen, a opet toliko jednostavan da sve izgleda tako očigledno.
I dok je Kroninov svet smešten u kugom opustošen univerzum, mudrost i danas deluje istinito. Ljudska priroda i shvatanja čoveka, boga, nauke i prirode su beskonačna, bez obzira na vreme i mesto. A grad ogledala koji odražava pravog tebe nije toliko teško zamisliti.
Čikam vas da otvorite knjigu i pogledate unutra.
Autor: Sara Mekmalen
Izvor: booksellersnz.wordpress.com
Autor: Džastin Kronin
