Google posvetio svoju početnu stranicu Neli Blaj
Google je danas, 5. maja, posvetio svoju početnu stranicu Neli Blaj, čuvenoj američkoj novinarki s kraja 19. veka, koja je inspirisana romanom Žila Verna „Put oko sveta za 80 dana“ i sama krenula na put kako bi proverila ideju maštovitog pisca. Danas bi proslavila svoj 151. rođendan.
Izdavačka kuća Laguna objavila je knjigu „Osamdeset dana“ američkog pisca Metjua Gudmana, koja oživljava čudesnu trku dve velike žene oko sveta – Neli Blaj i Elizabet Bizland.
Četrnaestog novembra 1889. godine mlada reporterka Vorlda krenula je parobrodom iz Njujorka u pohod da obori rekord najbržeg obilaska sveta. Istog dana iz Njujorka – mada u suprotnom smeru i vozom – pošla je mlada novinarka časopisa Kosmopoliten Elizabet Bizland. Ta dramatična trka na stazi od skoro četrdeset pet hiljada kilometara privukla je pažnju čitave nacije i zauvek promenila živote takmičarki.
Njih dve su bile jedna drugoj sušta suprotnost. Neli Blaj je bila borbena, odlučna, ambiciozna reporterka iz pensilvanijske rudarske oblasti, koja je tragala za najsenzacionalnijim vestima i pritom, često pod izmišljenim identitetom, obelodanjivala društvene nepravde. Otmena i elegantna Elizabet Bizland, rođena u aristokratskoj južnjačkoj porodici, više je volela romane i poeziju od novina a smatrana je za najlepšu ženu velegradskog novinarstva. Obe žene pak bile su nadarene spisateljice i ostvarile su uspešne karijere u veoma ambicioznom svetu novinarstva kojim su vladali muškarci.
Kao rezultat ovog putovanja, Neli Blaj je uspela da obori rekord Vernovog književnog lika. Bilo je to dobro osmišljeno putovanje, od kojeg su koristi imali i Vern i novinarka, ali i Njujork vorld, list za koji je Neli Blaj pisala. Tiraž je porastao nekoliko puta, a Vernov roman je izdat u deset tiraža, iako je od njegovog prvog izlaska u svet već bilo prošlo sedamnaest godina.
Neli Blaj je postala jedna od najčuvenijih američkih novinara 19. veka. Tokom plodne karijere Neli je razotkrivala razne štetne pojave, nesposobnost, nestručnost i podmićivanja u državnim ustanovama, kao što su zatvori i ludnice. Čak je glumila duševni poremećaj ne bi li lično prošla tretman u jednoj ustanovi, a sve za potrebe novinskog pisanja koje je na kraju uticalo na mnoge društvene i institucionalne promene.
< allowfullscreen="" frameborder="0" height="326" src="https://www.youtube.com/embed/BOvH31iPHQ8?rel=0" width="580">Izdavačka kuća Laguna objavila je knjigu „Osamdeset dana“ američkog pisca Metjua Gudmana, koja oživljava čudesnu trku dve velike žene oko sveta – Neli Blaj i Elizabet Bizland.
Četrnaestog novembra 1889. godine mlada reporterka Vorlda krenula je parobrodom iz Njujorka u pohod da obori rekord najbržeg obilaska sveta. Istog dana iz Njujorka – mada u suprotnom smeru i vozom – pošla je mlada novinarka časopisa Kosmopoliten Elizabet Bizland. Ta dramatična trka na stazi od skoro četrdeset pet hiljada kilometara privukla je pažnju čitave nacije i zauvek promenila živote takmičarki.
Njih dve su bile jedna drugoj sušta suprotnost. Neli Blaj je bila borbena, odlučna, ambiciozna reporterka iz pensilvanijske rudarske oblasti, koja je tragala za najsenzacionalnijim vestima i pritom, često pod izmišljenim identitetom, obelodanjivala društvene nepravde. Otmena i elegantna Elizabet Bizland, rođena u aristokratskoj južnjačkoj porodici, više je volela romane i poeziju od novina a smatrana je za najlepšu ženu velegradskog novinarstva. Obe žene pak bile su nadarene spisateljice i ostvarile su uspešne karijere u veoma ambicioznom svetu novinarstva kojim su vladali muškarci.
Kao rezultat ovog putovanja, Neli Blaj je uspela da obori rekord Vernovog književnog lika. Bilo je to dobro osmišljeno putovanje, od kojeg su koristi imali i Vern i novinarka, ali i Njujork vorld, list za koji je Neli Blaj pisala. Tiraž je porastao nekoliko puta, a Vernov roman je izdat u deset tiraža, iako je od njegovog prvog izlaska u svet već bilo prošlo sedamnaest godina.
Neli Blaj je postala jedna od najčuvenijih američkih novinara 19. veka. Tokom plodne karijere Neli je razotkrivala razne štetne pojave, nesposobnost, nestručnost i podmićivanja u državnim ustanovama, kao što su zatvori i ludnice. Čak je glumila duševni poremećaj ne bi li lično prošla tretman u jednoj ustanovi, a sve za potrebe novinskog pisanja koje je na kraju uticalo na mnoge društvene i institucionalne promene.
