Ukoliko dosad niste čuli za Dušana Krtolicu, zapamtite to ime, jer će sigurno postati neko za koga će jednoga dana znati ceo svet. Sa samo 15 godina dočekao je izdanje svoje prve „Enciklopedije praistorijskih životinja“, a napisao ju je sa samo 13 godina! Osim što je napisao, Dušan je enciklopediju i ilustrovao i tako dobio priliku da spoji svoje neverovatno znanje o životinjama i raskošni talenat za crtanje. Kada ga pitate da li je naučnik ili slikar, kaže da su to dve čvrsto povezane celine, a njegovo znanje u kombinaciji sa mladošću ostavlja bez reči.

„Sve je krenulo kada sam imao pet godina. Oduvek sam voleo životinje, praistoriju i prirodu, pa su mi roditelji kupovali knjige o tome. Ja sam ih obožavao. Tada još nisam znao da čitam, ali već tada se u meni rodila ideja da započnem jedan projekat kakav je ova enciklopedija. Počeo sam da je pravim sa pet godina. Crtao sam ilustracije, ali nisam znao da pišem, pa sam tamo, gde bih želeo da bude tekst, stavljao linije flomasterom kako bih znao gde će ići tekst kada naučim da pišem“,  počinje priču o počecima ovaj simpatični dečak.

Roditelji su samo pratili njegov dar i trudili se da mu obezbede što više enciklopedija koje je on savladavao brzinom svetlosti. Kako njegova mama kaže, brže je pamtio nego što je čitao. U početku je enciklopedija trebalo da ima više od 500 strana i da obuhvati sve što je Dušan naučio o životinjama, ali je shvatio da bi to bilo preobimno.

„Sa deset godina sam, naravno, znao da čitam, pa sam mogao i dublje da proučavam materiju. Gledao sam i dosta dokumentarnih filmova, kako o praistorijskim životinjama, tako i o životinjama s kojima i danas delimo planetu. Tada sam ozbiljno počeo da se bavim knjigom koju sam završio sa 13 godina“, priča Dušan.

Za njega rad na ovako značajnom delu, kakvo niko u svetu nije napravio sa tako malo godina, nije bio teret, već igra i zabava, a najveći deo enciklopedije posvetio je dinosaurusima.

„Oni su neverovatna stvorenja, živeli su 160 miliona godina na zemlji. Oni su zauzeli veliki deo enciklopedije, ali sam se potrudio da bude mesta i za druge praistorijske organizme“, ispričao je Dušan.

Njegov talenat za crtanje roditelji su uočili još kada je imao dve godine. Najpre je crtao apstraktne oblike, a vrlo brzo su oni počeli da dobijaju oblike predmeta ili životinja. Ribe su prve životinje koje je nacrtao.

„Počeo sam da razvijam svoj talenat kada sam imao četiri godine. Roditelji su me upisali u školu crtanja kod akademskog slikara Zorana Čalije. On je bio iznenađen mojim talentom. Iako nije primao decu koja još nisu krenula u školu, kada je video koliku ljubav gajim prema crtanju i kako to radim, rešio je da me podučava. Kod njega sam mnogo napredovao i mnogo znanja stekao“, ispričao je Dušan tokom svoje posete redakciji Vesti.

Kada je počeo da razvija svoj dar, Dušan je trošio nedeljno oko 500 listova. Njegovim roditeljima nije bilo teško da obezbede sve što može da mu pomogne da poboljšava sebe i svoje radove. Ovaj učenik prvog razreda srednje škole za dizajn sa devet godina imao je svoju prvu samostalnu izložbu u Studentskom kulturnom centru, a dosad ih je imao šest širom Srbije. Uskoro ga očekuje i sedma na Starom dvoru kada će biti i zvanično promovisana njegova enciklopedija koja je
izašla u izdanju Lagune pre manje od dva meseca! Dušan i njegovi roditelji sada se nadaju i da će se za Dušanovo delo zainteresovati i neki strani izdavač koji bi enciklopediju objavio i na stranom jeziku.

Veliku podršku Dušan je imao od čoveka koji je bio neodvojivi deo beogradskog zoološkog vrta – Vuka Bojovića.

„Njega sam upoznao u petom razredu. Vuk je odmah prepoznao moj talenat i brzo smo se sprijateljili. Od njega sam dobio i stipendiju. Takođe, veliku podršku mi je dala Andrea Radulović u ime grada Beograda i Fond za mlade talente“, kaže Dušan.

On ne može da izabere da li je jača želja prema životinjama ili crtanju, jer te dve ljubavi se, kako kaže, međusobno nadograđuju. Zbog toga se nada da će u budućnosti moći da se bavi i jednim i drugim na neki način. O neverovatnom talentu ovog tinejdžera pisali su mnogi mediji, kako u Srbiji, tako i širom sveta.

„Članak o meni je izašao i u Hafington postu, a kasnije su se zbog tog članka zainteresovali i mnogi drugi mediji“, ispričao je Dušan.

Imao je čak i uključenja u programe japanske i iranske televizije, a putem društvenih mreža javljaju mu se ljudi sa svih kontinenata sa pozivima da dođe i održi izložbe u njihovoj zemlji. Nedavno je dobio poziv da otputuje u Hongkong na uručenje nagrade mladim talentima, ali nažalost, finansije su ga sprečile da poseti ovu zemlju.

Naravno, na ovoj enciklopediji neće stati.

„Razmišljam o proširenoj verziji enciklopedije, pošto imam još dosta materijala koji bih mogao da uvrstim. Voleo bih da napravim i knjigu o mitološkim bićima. To mi je interesantno i time se bavim u poslednje vreme. Životinje su mi omiljena tema za crtanje, ali odnedavno dosta crtam mitološka stvorenja“, kaže Dušan.

Kaže da još nije izabrao fakultet, jer „ima još vremena“, ali je sasvim siguran da će biti nešto što je vezano za umetnost. U slobodno vreme, Dušan uživa u druženju s prijateljima, ali i čitanju klasika svetske književnosti.

„Čitanje je moja velika ljubav. Zasad mi je omiljena knjiga 'Dvadeset hiljada milja pod morem', ali uživam i u drugim delima Žila Verna. Volim i stripove, a najdraži su mi stari stripovi o Tarzanu, imaju sjajne ilustracije. Takođe volim i 'Brodolomce vremena'. Uglavnom biram naučnu fantastiku“, kaže ovaj mladi Beograđanin za kojeg, očigledno, granice ne postoje.

Autor: A. Vučićević
Izvor: Vesti