Volela je da se vozi jaguarom do Monte Karla na kockanje. Kada je jednom prilikom policija došla da pretrese njen stan, pas Banko pokazao im je kokain. Pošto ga je i on liznuo, ona je uzviknula: „Pogledajte, i psu se sviđa!“ Izbačena iz katoličke škole jer joj je nedostajalo „duboke spiritualnosti“, studirala je filozofiju na Sorboni i nikad nije diplomirala. Bila je opsednuta brzim automobilima, noćnim izlascima, luksuznim životom, ali shodno tome imala je i problema sa narkoticima i alkoholom. Okretali su za se njom kada bi ušla u neki restoran ili kafe, a ona se pokazala kao prvoklasni skandal majstor.
Svoj prvi roman Fransoaz Sagan „Dobar dan, tugo“ napisala je kao devetnaestogodišnja tinejdžerka i postala instant književna senzacija. Zaprepastila je francusku javnost jednostavnim amoralnim pripovedanjem o sedamnaestogodišnjoj devojci koja je duboko upletena u erotska uživanja ali i afere svog oca bonvivana. Ton koji ne osuđuje ali ni ne opravdava lagodnost život bogataša koji površno lebde kroz život, posvećeni svojim ljubavnim aferama i društvenim intrigama bio je pravi prevrat u francuskoj javnosti. Proganjalo ih je što piše o onome o čemu niko ne govori, a to je efemerna dekadencija francuskog društva dvadesetog veka.
Njen ton je neverovatno prodoran za jednu tinejdžerku: ona slavi i unižava lakoću postojanja površnih buržoazijskih egzistencija. U svojoj iskrenosti, ona sa sebi svojstvenom pomirenošću opisuje svetonazore likova koji su potpuno podani hedonizmu i htenjima svog nemirnog duha. Na dvostrukosti tona koji je varljiv, čas samozaljubljen čas kritičan pa i prezriv prema sebi, počiva glavna zavodljivost svih njenih kratkih i obožavanih romana. Ti jednostavni redovi prava su epopeja prolaznosti, hedonizmu i lakim uživanjima.
Upravo je takav i novopronađeni roman „Četiri strane srca“ Fransoaz Sagan koji je objavio njen sin, a koji je prošle godine izazvao nove potrese u francuskoj javnosti. Ovo je još jedan roman u kojem satirično prikazuje ljubavni trougao (četvorougao) i društvene norme.
Na predivnom imanju u zapadnoj Francuskoj živi 30-godišnji Lidovik, njegova žena Mari-Lor, njegov otac Anri i maćeha Sandra. Anri je glava porodice, bogatstvo je zaradio uvozom povrća. Sandra je njegova bogata komšinica, koja se udala za njega da ne bi ostala usedelica. Lidovik je šarmantni lepotan, koji je nakon saobraćajne nesreće bio u komi, a onda je proveo tri godine po raznim bolnicama i psihijatrijskim ustanovama, jer je porodica ubeđenja da je bio polulud. Mari-Lor se udala za njega da bi se izvukla iz siromaštva, a sada ne može da ga podnese. Dok opisuje njihovu svakodnevicu, autorka se podsmeva njihovom životu u kojem više ne vlada ni novac, ni ambicija, ni želja za moći, već namerno odsustvo komunikacije – niko nikog ni najmanje ne zanima. Sve se menja kad ih poseti Fani, majka Mari-Lor. Unosi vedrinu, a sa Lidovikom jedina razgovara kao sa muškarcem. Lidovik, koga je porodica dugo ponižavala, ponovo se oseća živim i svojoj tašti izjavljuje ljubav. Ni ona njemu neće odoleti i oni započinju vezu. U međuvremenu, Fani je očarala i njegovog oca Anrija i on planira da je zaprosi na zabavi koju uskoro planiraju. Niti ona o tome nešto zna, niti njegova žena – prava komedija situacije.
Kažu da je ironija sudbine mnogih velikih pisaca da postanu likovi o kojima pišu. Tako je sa godinama sama Fransoaz Sagan postala otelotvorenje svojih amoralno idiličnih junakinja: posvećeni trenutačnim uživanjima, nehajni u svom hedonizmu. Postala je nadaleko poznata kao ona raspusna rok zvezda književnog sveta.
Pa ipak, život posvećen uživanjima svake pa i književne rok zvezde s godinama transcendira u tragediju. Tako je Francsoaz Sagan umrla u samoizgnanstvu na svom imanju na severozapadu Francuske, duboko zagrezla u alkoholizam, narkotike i dugove. Povukla se od javnosti koja ju je i žigosala i obožavala.
Sa ovim novim romanom još jednom je dokazano – Fransoaz Sagan je uvek znala kako da zapreprasti francusku i svetsku javnost kad joj se najmanje nada.
Očekujte da i vas u to uveri novo izdanje „Dobro dan, tugo“ u izdanju Lagune kao i prvi put na srpskom jeziku novopronađeni roman „Četiri strane srca“.
Autor teksta: Nevena Milojević
Svoj prvi roman Fransoaz Sagan „Dobar dan, tugo“ napisala je kao devetnaestogodišnja tinejdžerka i postala instant književna senzacija. Zaprepastila je francusku javnost jednostavnim amoralnim pripovedanjem o sedamnaestogodišnjoj devojci koja je duboko upletena u erotska uživanja ali i afere svog oca bonvivana. Ton koji ne osuđuje ali ni ne opravdava lagodnost život bogataša koji površno lebde kroz život, posvećeni svojim ljubavnim aferama i društvenim intrigama bio je pravi prevrat u francuskoj javnosti. Proganjalo ih je što piše o onome o čemu niko ne govori, a to je efemerna dekadencija francuskog društva dvadesetog veka.
Njen ton je neverovatno prodoran za jednu tinejdžerku: ona slavi i unižava lakoću postojanja površnih buržoazijskih egzistencija. U svojoj iskrenosti, ona sa sebi svojstvenom pomirenošću opisuje svetonazore likova koji su potpuno podani hedonizmu i htenjima svog nemirnog duha. Na dvostrukosti tona koji je varljiv, čas samozaljubljen čas kritičan pa i prezriv prema sebi, počiva glavna zavodljivost svih njenih kratkih i obožavanih romana. Ti jednostavni redovi prava su epopeja prolaznosti, hedonizmu i lakim uživanjima.
Upravo je takav i novopronađeni roman „Četiri strane srca“ Fransoaz Sagan koji je objavio njen sin, a koji je prošle godine izazvao nove potrese u francuskoj javnosti. Ovo je još jedan roman u kojem satirično prikazuje ljubavni trougao (četvorougao) i društvene norme.
Na predivnom imanju u zapadnoj Francuskoj živi 30-godišnji Lidovik, njegova žena Mari-Lor, njegov otac Anri i maćeha Sandra. Anri je glava porodice, bogatstvo je zaradio uvozom povrća. Sandra je njegova bogata komšinica, koja se udala za njega da ne bi ostala usedelica. Lidovik je šarmantni lepotan, koji je nakon saobraćajne nesreće bio u komi, a onda je proveo tri godine po raznim bolnicama i psihijatrijskim ustanovama, jer je porodica ubeđenja da je bio polulud. Mari-Lor se udala za njega da bi se izvukla iz siromaštva, a sada ne može da ga podnese. Dok opisuje njihovu svakodnevicu, autorka se podsmeva njihovom životu u kojem više ne vlada ni novac, ni ambicija, ni želja za moći, već namerno odsustvo komunikacije – niko nikog ni najmanje ne zanima. Sve se menja kad ih poseti Fani, majka Mari-Lor. Unosi vedrinu, a sa Lidovikom jedina razgovara kao sa muškarcem. Lidovik, koga je porodica dugo ponižavala, ponovo se oseća živim i svojoj tašti izjavljuje ljubav. Ni ona njemu neće odoleti i oni započinju vezu. U međuvremenu, Fani je očarala i njegovog oca Anrija i on planira da je zaprosi na zabavi koju uskoro planiraju. Niti ona o tome nešto zna, niti njegova žena – prava komedija situacije.
Kažu da je ironija sudbine mnogih velikih pisaca da postanu likovi o kojima pišu. Tako je sa godinama sama Fransoaz Sagan postala otelotvorenje svojih amoralno idiličnih junakinja: posvećeni trenutačnim uživanjima, nehajni u svom hedonizmu. Postala je nadaleko poznata kao ona raspusna rok zvezda književnog sveta.
Pa ipak, život posvećen uživanjima svake pa i književne rok zvezde s godinama transcendira u tragediju. Tako je Francsoaz Sagan umrla u samoizgnanstvu na svom imanju na severozapadu Francuske, duboko zagrezla u alkoholizam, narkotike i dugove. Povukla se od javnosti koja ju je i žigosala i obožavala.
Sa ovim novim romanom još jednom je dokazano – Fransoaz Sagan je uvek znala kako da zapreprasti francusku i svetsku javnost kad joj se najmanje nada.
Očekujte da i vas u to uveri novo izdanje „Dobro dan, tugo“ u izdanju Lagune kao i prvi put na srpskom jeziku novopronađeni roman „Četiri strane srca“.
Autor teksta: Nevena Milojević
