Filip Pulman: Moj daimon je gavran, ptica koja krade
Nakon velikog uspeha trilogije Njegova mračna tkanja, Filip Pulman nam je konačno podario novi deo Lajrine priče. Novi serijal nije ni nastavak niti prethodi prvoj trilogiji – one su „jednake“, kako je rekao sam autor kada je prvi put objavio da će „Divlja lepotica“ ugledati svetlost dana.
„Prva Knjiga praha – Divlja lepotica“ počinje 10 godina pre događaja opisanih u Njegovim mračnim tkanjima u vreme kada je Lajra tek beba. Sledeće dve knjige će pokriti period od 10 godina nakon događaja iz prve trilogije. Roman ponovo govori o odrastanju i adolescenciji kao inicijaciji u tešku i zbunjujuću stvarnost ovog sveta. U prvoj knjizi imamo i poplavu biblijskih razmera, dvoje hrabrih mladih spasilaca, grupu zlokobnih špijuna zbog čega je čak i ono mračno u ovom romanu apsolutno briljantno.
„Divlja lepotica“ je objavljena na autorov 71. rođendan, ali njegov agent tvrdi da je to bila „srećna okolnost, a ne namera“. Pulman je i dalje prepun energije i glasan protivnik Bregzita. U tom duhu smo i počeli sa postavljanjem pitanja ovom velikom autoru:
Koliko su na osmišljanjavanje Magisterijuma uticali događaji u svetu koji su se odvijali dok ste pisali?
Veoma. Pretpostavljam da bih, da sam pisao pre pedeset i više godina, morao da tražim paralele u prošlosti, na primer, u doba španske inkvizicije. Ali u poslednje vreme su se javili novi primeri u raznim delovima sveta gde je religija nemilosrdno korišćena u političke svrhe, i to smatram izuzetno opasnim.
Kada biste mogli da predvodite revoluciju u nečijem svetu, koji biste svet odabrali?
Ha! Ovo je zaista zanimljivo pitanje! Mislim da bih predvodio revoluciju u priči o Narniji i na čelo bih postavio Suzan jer je odbačena zato što odrasta i počinju da je zanimaju momci. Da, Suzan bi predvodila revoluciju odbačenih u Narniji.
Koja životinja je Vaš daimon?
Mislim da je gavran. Pripada porodici ptica koje kradu stvari – čavke, vrane, svrake – i divim se tim pticama. Cenim njihov preduzetnički odnos prema svetu i njihovu inteligenciju. Volim kako gavrani lete: oni su najakrobatskije i najsmelije ptice. Tako da bih bio veoma zadovoljan da mi gavran bude daimon.
Da li Vam je u vreme kada ste pisali Njegova mračna tkanja palo na pamet da će u roku od dve decenije Magisterijum postati aktuelan u toliko delova stvarnog sveta?
U vreme kada sam pisao, stvari su se već kretale u tom smeru i jeste mi palo na pamet da bi mogle postati još gore, a to se, očigledno, i ostvarilo. Represija u ime religije je postala dominantnija i zato je neophodno da sve više i više pazimo.
Kako ste došli do ideje o mulefama, bićima sa točkovima iz „Ćilibarskog durbina“?
Mogu sa sigurnošću da kažem da je do toga došlo pre dvadesetak godina kada sam sa suprugom i sinom bio na odmoru u Sloveniji. Šetali smo kraj jezera Bled i oko njega je mnogo ljudi vozilo rolere. Moj sin je veliki obožavalac naučne fantastike i pitao sam ga da li zna ijednu knjigu u kojoj postoje bića koja imaju točkove, a on nije mogao nijedne da se seti. Zatim smo počeli da razgovaramo o tome kako bi bilo moguće da živo biće ima točkove i tako se razvila ova ideja. Bila je to korisna stvar jer je iz nje proistekla simbioza u kojoj mulefa zavisi od drveća koje proizvodi mahune sa semenkama, a a drvo zavisi od mulefe koja će kotrljati mahune po tvrdim putevima sve dok ne puknu i iz njih izađe seme koje će klijati i pretvoriti se u mulefine točkove.
Svaki naučnik je uživao u Njegovim mračnim tkanjima zbog mnoštva ideja koje se poklapaju sa savremenom fizikom – od postojanja više svetova preko crne materije pa čak do upliva kvantne fizike. Verujem da je tako i u novoj knjizi. Pratite li poslednja otkrića i teorije u nauci?
Nauka je nepresušan izvor čuda i misterija tako da volim da čitam o njoj. Ipak moram da naglasim da je moje poznavanje nauke tanko i mnogo nauke koju ubacim u roman više je radi dekoracije nego što to ima neku dubinu. Trudim se da sve bude ispravno, a ako je i ubedljivo, to je zbog sjajnih ljudi koji pišu i govore o nauci, a najmanje zbog neke moje originalne ideje.
Koliko mislite da bi se naš svet promenio kada bismo mogli da vidimo svog daimona?
Možda bismo bolje razumeli sebe. Možda bismo sebe manje obmanjivali u pogledu sopstvene prirode.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
„Prva Knjiga praha – Divlja lepotica“ počinje 10 godina pre događaja opisanih u Njegovim mračnim tkanjima u vreme kada je Lajra tek beba. Sledeće dve knjige će pokriti period od 10 godina nakon događaja iz prve trilogije. Roman ponovo govori o odrastanju i adolescenciji kao inicijaciji u tešku i zbunjujuću stvarnost ovog sveta. U prvoj knjizi imamo i poplavu biblijskih razmera, dvoje hrabrih mladih spasilaca, grupu zlokobnih špijuna zbog čega je čak i ono mračno u ovom romanu apsolutno briljantno.
„Divlja lepotica“ je objavljena na autorov 71. rođendan, ali njegov agent tvrdi da je to bila „srećna okolnost, a ne namera“. Pulman je i dalje prepun energije i glasan protivnik Bregzita. U tom duhu smo i počeli sa postavljanjem pitanja ovom velikom autoru:
Koliko su na osmišljanjavanje Magisterijuma uticali događaji u svetu koji su se odvijali dok ste pisali?
Veoma. Pretpostavljam da bih, da sam pisao pre pedeset i više godina, morao da tražim paralele u prošlosti, na primer, u doba španske inkvizicije. Ali u poslednje vreme su se javili novi primeri u raznim delovima sveta gde je religija nemilosrdno korišćena u političke svrhe, i to smatram izuzetno opasnim.
Kada biste mogli da predvodite revoluciju u nečijem svetu, koji biste svet odabrali?
Ha! Ovo je zaista zanimljivo pitanje! Mislim da bih predvodio revoluciju u priči o Narniji i na čelo bih postavio Suzan jer je odbačena zato što odrasta i počinju da je zanimaju momci. Da, Suzan bi predvodila revoluciju odbačenih u Narniji.
Koja životinja je Vaš daimon?
Mislim da je gavran. Pripada porodici ptica koje kradu stvari – čavke, vrane, svrake – i divim se tim pticama. Cenim njihov preduzetnički odnos prema svetu i njihovu inteligenciju. Volim kako gavrani lete: oni su najakrobatskije i najsmelije ptice. Tako da bih bio veoma zadovoljan da mi gavran bude daimon.
Da li Vam je u vreme kada ste pisali Njegova mračna tkanja palo na pamet da će u roku od dve decenije Magisterijum postati aktuelan u toliko delova stvarnog sveta?
U vreme kada sam pisao, stvari su se već kretale u tom smeru i jeste mi palo na pamet da bi mogle postati još gore, a to se, očigledno, i ostvarilo. Represija u ime religije je postala dominantnija i zato je neophodno da sve više i više pazimo.
Kako ste došli do ideje o mulefama, bićima sa točkovima iz „Ćilibarskog durbina“?
Mogu sa sigurnošću da kažem da je do toga došlo pre dvadesetak godina kada sam sa suprugom i sinom bio na odmoru u Sloveniji. Šetali smo kraj jezera Bled i oko njega je mnogo ljudi vozilo rolere. Moj sin je veliki obožavalac naučne fantastike i pitao sam ga da li zna ijednu knjigu u kojoj postoje bića koja imaju točkove, a on nije mogao nijedne da se seti. Zatim smo počeli da razgovaramo o tome kako bi bilo moguće da živo biće ima točkove i tako se razvila ova ideja. Bila je to korisna stvar jer je iz nje proistekla simbioza u kojoj mulefa zavisi od drveća koje proizvodi mahune sa semenkama, a a drvo zavisi od mulefe koja će kotrljati mahune po tvrdim putevima sve dok ne puknu i iz njih izađe seme koje će klijati i pretvoriti se u mulefine točkove.
Svaki naučnik je uživao u Njegovim mračnim tkanjima zbog mnoštva ideja koje se poklapaju sa savremenom fizikom – od postojanja više svetova preko crne materije pa čak do upliva kvantne fizike. Verujem da je tako i u novoj knjizi. Pratite li poslednja otkrića i teorije u nauci?
Nauka je nepresušan izvor čuda i misterija tako da volim da čitam o njoj. Ipak moram da naglasim da je moje poznavanje nauke tanko i mnogo nauke koju ubacim u roman više je radi dekoracije nego što to ima neku dubinu. Trudim se da sve bude ispravno, a ako je i ubedljivo, to je zbog sjajnih ljudi koji pišu i govore o nauci, a najmanje zbog neke moje originalne ideje.
Koliko mislite da bi se naš svet promenio kada bismo mogli da vidimo svog daimona?
Možda bismo bolje razumeli sebe. Možda bismo sebe manje obmanjivali u pogledu sopstvene prirode.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
Autor: Filip Pulman
