Etgar Keret, izraelski bestseler književnik: Pisanje mi je spaslo život!
Etgar Keret je majstor kratke forme. Sa nesvakidašnjim kombinacijama svakodnevnih životnih situacija, ali sa neočekivanim i duhovitim ishodima, njegove književne minijature su bestseleri širom sveta.
Ne čudi stoga ni podatak da se njegove knjige u Izraelu najviše kradu po knjižarama, kao i da su najčitanije u izraelskim zatvorima.
Skrivanje ispod kaputa
„Mislim da su moji najverniji čitaoci ljudi koji se osećaju pomalo kao autsajderi u društvu. I da, tačno je da se u knjižarama najviše kradu moje knjige. Dobijam čak pisma od čitalaca koji me mole da se nekako postaram da knjige budu objavljene zimi jer im je lakše da ih sakriju ispod kaputa“, duhovito je izjavio Etgar Keret, nedavni gost Lagune, koja je na srpskom objavila njegovih „Sedam dobrih godina“ i „Iznenada neko pokuca na vrata“.
Jedan od najpoznatijih savremenih izraelskih pisaca ne misli da se iz njegovih priča može nešto naučiti. On kao pisac je tu da bi podelio neke lične patnje i iskustva, a slično je doživeo i Kafku.
„Kad sam čitao Kafku u vojsci, pomislio sam: hvala bogu da postoji čovek u ljudskoj istoriji koji je s*ebaniji od mene“, kaže Keret, pa otkriva da je počeo pisati upravo tokom služenja vojnog roka.
„Nisam otišao na studije da budem inženjer, već sam odmah otišao u vojsku i tamo sam postao veoma depresivan. Tamo je bilo sve suprotno od onoga kako su me roditelji vaspitavali – da mislim svojom glavom i slavim sopstvenu individualnost. U vojsci je potrebno samo da slušate naređenja i radite ono što vam se kaže da je vaš posao, bez pitanja. Počeo sam da pišem kako bih sebe podsetio na to ko sam. Dakle, zaista mogu da kažem da mi je pisanje spaslo život, jer ne znam kako bih preživeo vojni rok da nisam pisao“ navodi Keret.
Poznaje, kaže, dosta pisaca koji su oduvek hteli to da budu, ali on smatra da pisanje dolazi kao slamka spasa i da je za njega u trenucima najveće opasnosti humor kao vazdušni jastuk u automobilu.
Prizori patnje i nasilja
„Pisanje je najbolji način da se ljudi suoče i nose sa problemima sa kojima žive. Kad živite na Srednjem istoku, konstantno ste izloženi prizorima patnje i nasilja. Od roditelja, koji su preživeli Holokaust, naučio sam da iako ponekad ne možete menjati stvarnost, možete izabrati sopstvenu priču. Kad iz te i takve realnosti uzmete određene segmente, poređate ih redosledom kako vama odgovara, sve dobija drugačiji izgled, čak se u svemu tome može pronaći i ponešto optimistično i humano“, dodaje Keret.
Književnost je za njega i dobar način da se ne otuđi od svih onih ljudi koji ne misle kao on, daje mu mogućnost da se zamisli u njihovoj koži i da ih razume.
„Čini mi se da je u srži mog stvaralaštva želja da se postane bolja osoba i da se ovaj život koji imamo iskoristi na najbolji način. Većini junaka o kojima pišem dogodilo se nešto strašno, ali se oni i dalje bore, ne odustaju. Optimizam je ujedno i naivan, ali i neophodan za ljudski opstanak“, ističe Keret.
Uvek se iznova iznenadi kad shvati da ljudi čitaju njegove knjige.
„Iznenadim se kao kad u avionu sednete pored osobe koja istinski želi da čuje vašu priču, da sazna nešto o vama... Ima zaista nečeg velikodušnog u čitaocima jer oni dozvoljavaju da se prepuste utisku, emociji, priči... Živimo u svetu u kom sve manje ljudi čita, sve je manje pažnje i interesovanja za drugoga. Stoga, ako čitate, onda zaista možete sebe potapšati po ramenu. I mislim da nagrade ne treba dodeljivati najboljim autorima, već najboljim čitaocima“, zaključuje nedavni gost Beograda.
Izazov ili model najk patika
„Hebrejska imena imaju vrlo jasna značenja i moje Etgar znači izazov. Prevremeno sam rođen, u šestom mesecu, sa 900 grama i sa žuticom. Doktori su bili ubeđeni da ću umreti nakon nekoliko dana, pa mi je majka dala ime Etgar, što je za mene značio izazov ostati u životu. Kako moje prezime Keret znači veliki grad, u prevodu se zovem urbani izazov. Kad sam počeo da pišem, svi su bili ubeđeni da se potpisujem pseudonimom, a sin mi kaže da mi ime zvuči pre kao naziv za model najki patika. Bio sam u redu s imenom, sve do vojske. Tada je izazov za mene postao pakao jer je nadređenima bilo neviđeno zanimljivo da ponavljaju: 'Izazov, za tebe je izazov da očistiš toalet'“, podelio je Keret na druženju sa čitaocima u SKC Delfi.
Država za ludake-fundamentaliste
Etgar Keret je i jedini izraelski autor čije su knjige objavljene u Palestini, a majstor kratke forme ima jedinstveno rešenje za izraelsko-palestinsko pitanje.
„Ponudio sam model prema kojem postoje Izrael, Palestina i treća država, u koju su poslati svi ludaci-fundamentalisti. U toj zemlji mogli bi međusobno da se mrze i da se ubijaju u ime boga, a nas ostale, normalne građane, da ostave da živimo onako kako želimo“, zaključuje Keret.
Izvor: republika.rs
Skrivanje ispod kaputa
„Mislim da su moji najverniji čitaoci ljudi koji se osećaju pomalo kao autsajderi u društvu. I da, tačno je da se u knjižarama najviše kradu moje knjige. Dobijam čak pisma od čitalaca koji me mole da se nekako postaram da knjige budu objavljene zimi jer im je lakše da ih sakriju ispod kaputa“, duhovito je izjavio Etgar Keret, nedavni gost Lagune, koja je na srpskom objavila njegovih „Sedam dobrih godina“ i „Iznenada neko pokuca na vrata“.
Jedan od najpoznatijih savremenih izraelskih pisaca ne misli da se iz njegovih priča može nešto naučiti. On kao pisac je tu da bi podelio neke lične patnje i iskustva, a slično je doživeo i Kafku.
„Kad sam čitao Kafku u vojsci, pomislio sam: hvala bogu da postoji čovek u ljudskoj istoriji koji je s*ebaniji od mene“, kaže Keret, pa otkriva da je počeo pisati upravo tokom služenja vojnog roka.
„Nisam otišao na studije da budem inženjer, već sam odmah otišao u vojsku i tamo sam postao veoma depresivan. Tamo je bilo sve suprotno od onoga kako su me roditelji vaspitavali – da mislim svojom glavom i slavim sopstvenu individualnost. U vojsci je potrebno samo da slušate naređenja i radite ono što vam se kaže da je vaš posao, bez pitanja. Počeo sam da pišem kako bih sebe podsetio na to ko sam. Dakle, zaista mogu da kažem da mi je pisanje spaslo život, jer ne znam kako bih preživeo vojni rok da nisam pisao“ navodi Keret.
Poznaje, kaže, dosta pisaca koji su oduvek hteli to da budu, ali on smatra da pisanje dolazi kao slamka spasa i da je za njega u trenucima najveće opasnosti humor kao vazdušni jastuk u automobilu.
Prizori patnje i nasilja
„Pisanje je najbolji način da se ljudi suoče i nose sa problemima sa kojima žive. Kad živite na Srednjem istoku, konstantno ste izloženi prizorima patnje i nasilja. Od roditelja, koji su preživeli Holokaust, naučio sam da iako ponekad ne možete menjati stvarnost, možete izabrati sopstvenu priču. Kad iz te i takve realnosti uzmete određene segmente, poređate ih redosledom kako vama odgovara, sve dobija drugačiji izgled, čak se u svemu tome može pronaći i ponešto optimistično i humano“, dodaje Keret.
Književnost je za njega i dobar način da se ne otuđi od svih onih ljudi koji ne misle kao on, daje mu mogućnost da se zamisli u njihovoj koži i da ih razume.
„Čini mi se da je u srži mog stvaralaštva želja da se postane bolja osoba i da se ovaj život koji imamo iskoristi na najbolji način. Većini junaka o kojima pišem dogodilo se nešto strašno, ali se oni i dalje bore, ne odustaju. Optimizam je ujedno i naivan, ali i neophodan za ljudski opstanak“, ističe Keret.
Uvek se iznova iznenadi kad shvati da ljudi čitaju njegove knjige.
„Iznenadim se kao kad u avionu sednete pored osobe koja istinski želi da čuje vašu priču, da sazna nešto o vama... Ima zaista nečeg velikodušnog u čitaocima jer oni dozvoljavaju da se prepuste utisku, emociji, priči... Živimo u svetu u kom sve manje ljudi čita, sve je manje pažnje i interesovanja za drugoga. Stoga, ako čitate, onda zaista možete sebe potapšati po ramenu. I mislim da nagrade ne treba dodeljivati najboljim autorima, već najboljim čitaocima“, zaključuje nedavni gost Beograda.
Izazov ili model najk patika
„Hebrejska imena imaju vrlo jasna značenja i moje Etgar znači izazov. Prevremeno sam rođen, u šestom mesecu, sa 900 grama i sa žuticom. Doktori su bili ubeđeni da ću umreti nakon nekoliko dana, pa mi je majka dala ime Etgar, što je za mene značio izazov ostati u životu. Kako moje prezime Keret znači veliki grad, u prevodu se zovem urbani izazov. Kad sam počeo da pišem, svi su bili ubeđeni da se potpisujem pseudonimom, a sin mi kaže da mi ime zvuči pre kao naziv za model najki patika. Bio sam u redu s imenom, sve do vojske. Tada je izazov za mene postao pakao jer je nadređenima bilo neviđeno zanimljivo da ponavljaju: 'Izazov, za tebe je izazov da očistiš toalet'“, podelio je Keret na druženju sa čitaocima u SKC Delfi.
Država za ludake-fundamentaliste
Etgar Keret je i jedini izraelski autor čije su knjige objavljene u Palestini, a majstor kratke forme ima jedinstveno rešenje za izraelsko-palestinsko pitanje.
„Ponudio sam model prema kojem postoje Izrael, Palestina i treća država, u koju su poslati svi ludaci-fundamentalisti. U toj zemlji mogli bi međusobno da se mrze i da se ubijaju u ime boga, a nas ostale, normalne građane, da ostave da živimo onako kako želimo“, zaključuje Keret.
Izvor: republika.rs
