Ne postoji veliki broj knjiga koje se i nakon gotovo dva veka od nastajanja čitaju sa jednakom pažnjom kao i kada su objavljene. Najpoznatija junakinja engleske viktorijanske književnosti pod imenom Džejn Ejr i danas izaziva pažnju zbog svog specifičnog karaktera i tema kojima se bavi kao što su: feminizam, klasne razlike, religija i seksualnost.

Tražeći svoje mesto u svetu književnosti, koji je u to vreme bio isključivo rezervisan za muškarce, Šarlota Bronte, autorka „Džejn Ejr“, potpisala je roman kao muškarac. Međutim, kada je roman stigao do izdavačkih kuća, svima je bilo jasno da takvu pripovest o snazi ženskog karaktera može da napiše samo žena. Daleko ispred svog vremena i modernim stilom, najstarija od sestara Bronte prikazala je stvaran život svoje junakinje sa kojim su mogle da se poistovete devojčice i žene tog vremena.

Na početku romana upoznajemo Džejn kao neobuzdanu, ali nesrećnu devojčicu o kojoj se nakon iznenadne smrti roditelja brine okrutna ujna Rid i njena okrutnija deca. Priliku da pobegne od surovih uslova života Džejn dobija kada je ujna pošalje u internat koji je zapravo sirotište za siromašne devojke bez roditeljskog staranja, a koje se nalazi daleko od kuće. Godine u internatu provodi u strogoj disciplini, suočena sa okrutnošću tutora, ali i naklonošću učiteljica i novostečenih drugarica. S vremenom mala Džejn izrasta u mladu obrazovanu damu lišenu životnih iskustava, ali sa jakim moralnim integritetom. Od neposlušne i nesnađene devojčice postaje učiteljica i vaspitač drugim devojkama koje borave u sirotištu.

U potrazi za boljim životom napušta internat i zapošljava se kao guvernanta na imanju misterioznog gospodina Ročestera. Ubrzo nakon dolaska na imanje nesputani duh ove mlade učiteljice se prvi put posle mnogo godina oseća slobodno i prihvaćeno. S vremenom stečene mudrost i zrelost pomogle su joj da opstane u svetu nejednakosti i lažnih moralnih vrednosti. Svojim primerom jednostavnosti, ali i doslednosti vidimo koliko je bilo teško izboriti se u svetu u kome su se cenile poslušne i potčinjene žene. Čak i kada se zaljubi u svog poslodavca i otkrije njegove mračne strane, ona i dalje pokazuje odlučnost i želju.

Kroz mnoštvo likova koji se pojavljuju u romanu jasno vidimo socijalne distance koje su postavljene među vlasnicima i slugama, gde su sluge prikazane više kao statisti koji treba da popune određene praznine bez bližeg vezivanja sa „višim slojem“, osim u izuzetnim slučajevima. Sličnu superiornost zapažamo kada je i mesto radnje u pitanju. Radnja celog romana se događa u Engleskoj uz mestimično pominjanje drugih zemalja, ali uglavnom u negativnom kontekstu. Pejzaži Engleske kao i kuće u kojima se radnja dešava prikazani su kao nešto raskošno, bogato i nadasve koloritno.

„Džejn Ejr“ je roman u kome pratimo rast, razvoj i krajnje pronalaženje identiteta mlade žene. Da li je autorka opisivala sebe i svoj život, možemo da nagađamo, ali sigurno znamo da nam je prikazala samosvesnu mladu ženu, potpuno drugačiju od svog vremena i okruženja.

Mi ne volimo Džejn Ejr zbog fizičke lepote i privlačnosti, jer nije ništa posebno ni opisana. Šarlota Bronte se pobrinula da zavolimo unutrašnju snagu njene glavne junakinje. Dva veka kasnije možda se nećemo složiti sa religijskim stavovima ili poimanjem ljubavi Džejn Ejr, ali ono sa čime možemo da se složimo i čemu da se pomalo i divimo jeste njena odlučnost da ostane samostalna i svoja.

Autor: Maja Zuber